1
Prvi demokratski izabran predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić bio je ključna opoziciona ličnost u vreme destruktivne vladavine Slobodana Miloševića i borio se za prodemokratske reforme i integraciju Srbije u Evropsku uniju, pišu u autorskom tekstu poslanici u Evropskom parlamentu iz redova Socijaldemokrata Tonino Picula i Pedro Markes.
U autorskom tekstu za briselski EU Observer, oni su naveli da je Đinđić bio simbol nade u bolju budućnost Srbije i kao ključni faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu, a njegovo ubistvo tumače kao brutalni napad na demokratske i evropske aspiracije Srbije, ali i na nastojanja da se stabilizuje i pomiri region koji su izazvali ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije.
Autori teksta dalje zaključuju da je Đinđić stradao jer Srbija nije bila spremna za demokratske i društvene promene. Njegovu smrt karakterišu kao kolosalnu političku tragediju, ali i kao priliku da Srbija razmisli o tome šta želi da postigne kao društvo i da se dalje bori za ostvarenje Đinđićeve vizije.
Pročitajte još:
Osvrćući se na situaciju danas u Srbiji, ali i u regionu – pre svega na Kosovu i Bosni i Hercegovini, autori sa žaljenjem zaključuju da Srbija nije uspela da iskoristi ovu priliku i oslobodi se destruktivne ideologije koja je donela razorne ratove u regionu. Isto tako ističu da je Srbija danas izgleda bliža Rusiji i Kini nego Evropskoj uniji.
Podsećaju da je sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u Miloševićevom režimu i da je iz tog vremena ostao upamćen po uvođenju restriktivnih mera protiv novinara, posebno tokom rata na Kosovu. Konačno, Picula i Markez zaključuju da su za vreme režima Aleksandra Vučića demokratske težnje isuviše često bile nadjačane autokratskim tendencijama koje su imale za cilj da preuzmu potpunu kontrolu nad političkim procesima i svim medijima, piše European Western Balkan.
Kako bi istakli istorijski i politički značaj koji je Zoran Đinđić imao, autori ga porede sa Vilijem Brantom, bivšim nemačkim kancelarom, koji je dobio Nobelovu nagradu za mir za napore da ojača saradnju u Zapadnoj Evropi i postigne pomirenje između Zapadne Nemačke i istočnoevropskih zemalja.
U duhu dela i reči ova dva velika državnika, Branta i Đinđića, oni podsećaju da se moramo nastaviti da verujemo u bolju budućnost za Srbiju i da težimo da ostvarimo viziju pokojnog premijera, a to je Srbija kao deo Evropske unije, jer bi to bi bila najbolja garancija za trajni mir u regionu, koji je za vreme aktuelnog rata u Evropi važniji nego ikad.
Bonus video: Šetnja i pomen u čast Zorana Đinđića od strane Demokratske stranke.
