Intervju zbog kog je Brnabić morala da se oglasi - Duško Lopandić: Deklaracija koju je Vučić potpisao podrazumeva i nalog za hapšenje Putina

U intervjuu koji je razljutio premijerku Anu Brnabić te je morala da se oglasi čak i pre nego što je list "Nova" došao na kioske Lopandić kaže da već izvesno vreme SRCE dobro sarađuje sa Demokratskom strankom i strankom Zajedno, te da to ide u smeru pune saradnje na predstojećim izborima. Otkriva i kakva je istorija njegovog poznanstva sa Aleksandrom Vučićem i zašto predsednik Srbije gaji takav animozitet prema njemu.Vučić je potpisao Deklaraciju u Atini u kojoj se usuđuju ratni zločini i traži se da odgovorni za njih budu procesuirani. Dan kasnije on kaže da se to što je potpisao ne odnosi na Vladimira Putina. Da li je to tačno?Mislim da je dobro što je Srbija, nakon dosta vremena i skrivanja “ispod kamena” (kako je to u početku rata definisao A. Vučić) jasno podržala Ukrajinu na sastanku u Atini. Nije dobro međutim, što sve ovo izgleda kao posledica određenih pritisaka umesto da smo još u početku agresije iskoristili prelomni istorijski momenat i jasno se opredelili da stanemo na napadnutu stranu, a time i na stranu ostale Evrope. Ovako, nakon više od godinu dana spoljnopolitičkog “vrludanja” ostaje gorak utisak da će trebati vremena da Srbija izbriše lošu sliku o zemlji koja nije ni tamo ni ovamo i u kojoj se politički poeni skupljaju hvalisanjem o neuvođenju sankcija Rusiji.Kada su u pitanju odgovornost za ratne zločine, jasan je zahtev u Atinskoj deklaraciji da "svi odgovorni moraju odgovarati". Očigledna je pravna, politička i logična veza između pitanja načelne odgovornosti za ratne zločine i konkretnog pokretanja optužnice pred Međunarodnim krivičnim sudom i naloga za hapšenje ruskog predsednika. Naravno, kao što znamo iz krivičnog prava, postoji i pretpostavka nevinosti pre donošenja presude, koju u konkretnom slučaju ne možemo očekivati, imajući u vidu geopolitički kontekst.Da li to zaokret u spoljnoj politici Srbije ili još jedno zavaravanje međunarodne zajednice?Ovo je jasan pomak, odnosno gest i rekao bih, ipak potvrda da Srbija i pored svog vrludanja, ostaje “na zapadnoj strani”, odnosno bar formalno na putu ka članstvu u EU. Međutim to nije nikakva garancija da se spoljnopolitičko vrludanje neće nastaviti. Da podsetim, uzgred, da se odavno ništa ne čuje o izradi one iznebuha najavljene pa čini se, već i zaboravljene spoljnopolitičke strategije Srbije.

Često kritikujete Vučića, ali ni on vam ne ostaje dužan, čak pominje neke momente koji više deluju kao lični. Kakav je bio vaš odnos i da li vas iznenađuju njegove reakcije?Moje kritike nisu ličnog karaktera već posledica utiska da osnovni kriterij u srpskoj spoljnoj politici (a još više unutrašnjoj) nisu ni načela, ni ideologija, ni državni interesi, koliko procena koliko određeni koraci omogućavaju ostanak vladajuće ekipe na vlasti. Daleko je to od bilo kakve vizije ili strategije. Nakon više od decenije vladavine Vučića i SNS, čini se da smo dalje nego 2012. godine od nekih od osnovnih strateških spoljnopolitičkih ciljeva zemlje – nema realnog pomaka u procesu pregovora o članstvu sa EU, a nema ni suštinskog napretka u odnosima Srbije sa većinom zemalja u regionu.Njegovi napadi ad hominem su posledica dugotrajne šešeljevske edukacije i prakse, nesposobnosti da se toleriše bilo kakva kritika (što bi trebalo da bude elementarna obaveza ljudi na vlasti) kao i način da se građani, posebno intelektualci i stručnjaci, dekuražiraju i zaplaše od opozicine aktivnosti. Na verbalno nasilje koje širi vlast sa vrha, stotine hiljada ljudi su dali - i u moje ime - odgovor na protestima “Srbija protiv nasilja”.Inače, naši odnosi u vreme dok sam bio ambassador pri EU u Briselu bili su u granicama korektnosti – uslovno rečeno- imajući u vidu standarde koji vladaju u njegovom okruženju. On je govorio da je “jedini političar u Srbiji koji čita moje knjige”, što je možda bilo tačno, ali me je s druge strane smenio zbog izmišljenog povoda, pošto me je oduvek percipirao kao “žutog” (kako je govorio), iako sam ja celu karijeru proveo kao vanpartijski državni službenik i stručnjak.

Vučić često govori o izborima, nudi ih, a potom odlaže odluku o njihovom održavanju. Šta mislite da se krije iza tog njegovog vaganja?Radi se o populističkom autoritarnom konceptu vlasti koja se permanentno nalazi u političkoj kampanji i koja je organizovala daleko više vanrednih nego redovnih izbora, ali uvek po pravilima i medijskim i drugim uslovima koje sama odredi. Ovo je Srbiju praktično dovelo u predpolitičko stanje slično zemljama koje bi tek trebalo da izađu iz jednopartijskog režima. Priča o izborima je način da se skrene pažnja od zahteva na protestima a koji se u suštini svode na dve stvari : pravo na slobodu informisanja, odnosno medija i načelo odgovornosti onih koji su na javnim funkcijama.Lider vaše stranke Zdravko Ponoš zajedno Zoranom Lutovcem i Nebojšom Zelenovićem drži tribine širom Srbije. Da li je to začetak izborne koalicije?Da, postoji dobra saradnja na terenu i redovne konsultacije o aktuelnim političkim temama. Ide se u smeru pune saradnje na predstojećim izborima.

Šta mislite o ideji da se formira jedna lista proevrospke opozicije?Spremni smo da sarađujemo sa svima koji odbacuju kolaboraciju sa režimom SNS. Ima sasvim dovoljno vremena da se razgovara o različitim modalitetima i nivoima saradnje.Da li je za vas prihvatljiva saradnja sa strankama desnice? Predizborna ili postizborna?Jeste, na platformi smene vlasti i zatim organizovanja izbora pod poštenim uslovima (dakle neka vrsta prelazne, oročene vlade).BONUS VIDEO: Ponoš predao potpise za registraciju stranke