Vučić potpisivanjem Deklaracije iz Atine dao politički amin za hapšenje Putina

Na samitu EU-Zapadni Balkan na kom uz predstavnike regiona borave i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predsednica Moldavije, Maja Sandu, usvojena je zajednička Deklaracija u kojoj države potpisnice ističu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i svoju privrežnost evropski integracijama.Dokument se sastoji od 8 tačaka, koje je potpisao i lider Srbije Aleksandar Vučić. Nekoliko tačaka privuklo je veću pažnju javnosti, jer se njima daje implicitna, ali i eksplicitna saglasnost za određene političke odluke koje će doneti Srbija.Tačka 4 – Vučić pristao da uhapsi Putina?Potpisnici zajedničke deklaracije iz Atine, među kojima je i lider Srbije Aleksandar Vučić, obavezali su se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine počinjene u ratu u Ukrajini.„Složili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i da svi odgovorni moraju odgovarati“, navodi se u tački 4 Deklaracije iz Atine.

To znači da će biti sankcionisani, odnosno da će se voditi međunarodni sudski postupci pred specijalnim tribunalom gde bi se raspravljalo o odgovornosti ljudi koji su pokrenuli agresiju na Ukrajinu. Svakako da će na tom spisku biti ruski generali, ali sasvim sigurno i predsednik Rusije Vladimir Putin koji je politički aminovao da se krene u napad na Kijev.Nije prvi put da se pominje mogućnost hapšenja odgovornih za ratne zločine u Ukrajinu, s obzirom an to da je još u martu Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina.

"Postoje razumni razlozi da se veruje da svaki osumnjičeni snosi odgovornost za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju, na štetu ukrajinske dece", navodi se u saopštenju od 17. marta.Iako je Rusija zvanično negirala optužbe za počinjene zločine, Međunarodni krivični sud rešen je da sankcioniše sve ključne aktere koji su umešani u zločine u Ukrajini.Treba naglasiti da deklaracija iz Atine nema formalnopravnu važnost, odnosno izuzev političkih, ne proizvodi međunarodnpravne posledice. Pored toga, ona je svojevrstan pritisak na zvanični Beograd. Odmah nakon saopštenja MKS, na konferenciji za medije govorio je i predsednik Srbije i rekao da on nije hapsio ni one koje je tražio Hag.

Na pitanje šta bi Srbija učinila kao potpisnica Rimskog statuta kojim je osnovan Međunarodni krivični sud, u slučaju da Putin dođe u Srbiju, odnosno da li bi ga uhapsila i izručila, Vučić je u martu kazao da je to „bezveze pitanje, jer je jasno da dok traju sukobi Putin nema kuda da dođe“.Dodao je da on nije hapsio ni one koje je tražio ad hok Tribunal, "a to nije Međunarodni krivični sud".Tačka 5 – EU "aktuelnija nego ikad", evropska budućnost za Zapadni BalkanPotpisnici deklaracije saglasili su se da je izjava da Zapadni Balkan pripada EU „aktuelnija nego ikad“."Pre dvadeset godina, Solunski samit je priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. Čvrsto verujemo da je danas ova izjava aktuelnija nego ikada. Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom Evropskom unijom kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta među našim narodima u ovim izazovnim vremenima.Na pomenutom samitu, održanom godinu dana pre velikog proširenja 2004. godine kada je čak 10 zemalja ušlo u EU. Iako zemlje Zapadnog Balkanu nisu "uskočile u vagon", odnosno postale punopravne članice, evropski partneri su jasno rekli da je jedini pravi put za ove zemlje upravo evropski.

Iako se neretko govori o krizi EU, odnosno proširenju koje je usporeno zbog finansijskih i političkih odluka, ovakav zajednički stav potpisnica govori da EU nije zatvorila vrata za proširenje. U tom vagonu trebalo bi da bude mesta i za zvanični Beograd, ukoliko pre toga ispuni uslove koje garantuju ulazak u EU.Sa druge strane, iako je deklaracijom još jednom pokazan signal za evropski put Srbije, Vučić je u Atini imao dosta prizemnije i manje optimistične ocene."Čuo sam sinoć maštarije nekih koji se zanose da će prekosutra da postanu članice EU, to nije realno, i to ne zato što će uvek nešto da izmisle, već zato što postoje objektivni razlozi u samoj Uniji. Od 27 članica Unije, 10 zemalja finansiraju sve ostale. Nema drugih koji mogu da budu tzv. net kontributori, oni ne mogu danas da prihvate neke druge, oni naravno guraju Ukrajinu, zato što je ona u ratu i obavlja posao za sve njih i mora da dobije neki podstrek, ali čim ja čujem primedbe o vladavini prava, vidim ja čemu to ide“, poručio je Vučić.Tačka 2 – Srbija još jednom podržala teritorijalni integritet Ukrajine

Iako je Srbija zauzela takav stav još 25. februara 2022. godine, lider Srbije Aleksandar Vučić još jednom je parafirao stav da je Srbija protiv narušavanja integriteta Ukrajine, samim tim ni protiv rasparčavanja zemlje što je Moskva delimično učinila.Suočeni sa ruskom agresijom, izražavamo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava.

"Niko nije menjao dokument na zahtev Vučića"

Gotovo svi režimski mediji, kao i deo ruskih, pompezno su objavili da je na zahtev predsednika Srbije u završnoj Deklaraciji izbačena odredba o pozivu za uvođenje sankcija Rusiji.Tako nešto se, prema tvrdnjama izvora Nove, nije dogodilo.

“Nije tačno da se menjao dokument na zahtev Vučića. Dokument je od početka imao jasno precizirane teze i kao takav je dat na usvajanje. Niko nije imao nijednu primedbu na njega kad je stigao”, objašnjava izvor “Nove”.Vučić je, s druge strane, danas tvrdio da se Srbija nije saglasila sa delom koji se tiče sankcija Rusiji.„Mi ne možemo kao jedna zemlja da menjamo ono što čine veliki, ali smo uspeli da zamolimo i da izdejstvujemo da se one stvari, koje su protivne našoj politici, ne nađu u tekstu Deklaracije“, kazao je Vučić.Sadržaj Deklaracije u celosti, koji je portal Nova.rs ekskluzivno objavio, možete pročitati na ovom linku.