Iza kulisa samita u Atini i sastanka sa Zelenskim: Otkrivamo šta je Vučić rekao kad su ga pitali za sankcije Rusiji

Neposredno pred odlazak u Atinu, na sastanak sa kolegama iz regiona, predstavnicima Evropske unije i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, iz Vučićevog tabora stizale su poruke kako Srbiju čekaju “neviđeni pritisci i napadi” i “teški dani”. Od tih najava, međutim, nije bilo ništa, a izvori “Nove” ističu da se prema predsedniku Srbije niko nije ponašao ni malo drugačije nego što je to bi slučaj sa drugim učesnicima skupa.“Priča o pritisku uopšte ne stoji. Niko nije pritiskao Vučića, niti je neko tražio od njega nešto više nego što inače traži od drugih država regiona koje su deo EU ili streme ka EU”, navodi naš izvor.Sagovornik Nove pretpostavlja da je priča o pritiscima namenjena za potrebe unutrašnje politike, s obzirom da je, kako kaže, Vučić svestan šta su preduslovi za integracije.“Vrlo dobro zna da ne može da bude deo EU ako ne prihvati zajedničku politiku. A s obzirom da je sve uveravao da je Srbija čvrsto na evropskom putu, onda je i logično da dobije pitanje kad planira da to na delu pokaže”, navodi naš izvor i dodaje da je Vučić naveo problem Kosova kao razlog zbog čega zvanični Beograd ne može da napravi iskorak.“On je rekao da je svestan šta su zahtevi i da ih razume, ali da imaju problem Kosova i da zbog toga ne mogu tek tako da donesu odluku o sankcijama, jer bi Srbija izgubila podršku država koje su trenutno nasuprot EU. Da mu je problem što tu podršku ne može da nadomesti od država EU i da bi rado preduzeo korake ka tom pravcu ako bi Srbiji garantovali podršku za Kosovo. Niko ga nije pritiskao, saslušali su ga, razumeli njegov stav i to je sve. Naravno, on zna da većina nije saglasna sa tim njegovim stavom i to mu je rečeno”, podvlači naš sagovornik.Podsetimo, po završetku susreta sa Zelenskim, Vučić je rekao da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da se to neće menjati, za razliku od nekih koji bi da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine, a ne bi da, kako kaže, poštuju teritorijalni integritet Srbije.„Mislim da neće biti promena u stavu Ukrajine prema Srbiji i poštovanju našeg teritorijalnog integriteta i podržali smo Ukrajinu na evropskom putu“, naveo je Vučić.

“Niko nije menjao dokument na zahtev Vučića”

Gotovo svi režimski mediji, kao i deo ruskih, pompezno su objavili da je na zahtev predsednika Srbije u završnoj Deklaraciji izbačena odredba o pozivu za uvođenje sankcija Rusiji.Tako nešto se, prema rečima našeg sagovornika, nije dogodilo.

“Nije tačno da se menjao dokument na zahtev Vučića. Dokument je od početka imao jasno precizirane teze i kao takav je dat na usvajanje. Niko nije imao nijednu primedbu na njega kad je stigao”, objašnjava izvor “Nove”.Vučić je, s druge strane, danas tvrdio da se Srbija nije saglasila sa delom koji se tiče sankcija Rusiji."Mi ne možemo kao jedna zemlja da menjamo ono što čine veliki, ali smo uspeli da zamolimo i da izdejstvujemo da se one stvari, koje su protivne našoj politici, ne nađu u tekstu Deklaracije", kazao je Vučić.

Šta piše u Deklaraciji

Na samitu EU-Zapadni Balkan na kom uz predstavnike regiona borave i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predsednica Moldavije, Maja Sandu, usvojena je zajednička Deklaracija u kojoj države potpisnice ističu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i svoju privrežnost evropski integracijama.„Mi, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Moldavije Maia Sandu, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Grčke Kirijakos Micotakis, premijer Rumunije Jon-Marsel Čolaku, premijer Aljbin Kurti, predsednica Saveta ministara Borjana Krišto, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, premijer Bugarske Nikolaj Denkov i premijer Hrvatske Andrej Plenković, u prisustvu predsednika Evropskog saveta i predsednika Evropske komisije, sastali su se danas u Atini, dvadeset godina nakon istorijskog Samita EU-Zapadni Balkan u Solunu, i izdali sledeće saopštenje.1. Ruska invazija na Ukrajinu je ključni trenutak za Evropu, stvarajući novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar Evropske unije. Ovo je kritično vreme za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta. Zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidljivom evropskom bezbednosnom poretku su narušeni i ponovo smo svedoci ispoljavanja pogubnih efekata revizionizma.2. Suočeni sa ruskom agresijom, izražavamo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava.3. U našim današnjim razgovorima u Atini, izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u postavljanju principa mira u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, u njegovoj formuli mira. Takođe, smo pozdravili napore Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini.4. Složili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i da svi odgovorni moraju odgovarati.5. Pre dvadeset godina, Solunski samit je priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. Čvrsto verujemo da je danas ova izjava aktuelnija nego ikada. Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom Evropskom unijom kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta među našim narodima u ovim izazovnim vremenima.6. Naglasili smo da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija, geografski susedne državama članicama Evrpske unije, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima. Kao strateško ulaganje u mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice.

7. Danas smo u Atini razgovarali o budućem putu, kako bi ova vizija Evrope postala stvarnost. Podvukli smo da je važno da se izvrši vizija Evropske unije koja je obogaćena Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom. Naglasili smo potrebu za ponovnom energijom i fokusiranim procesom proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do postavljenih uslova. Izrazili smo našu posvećenost da podržimo Ukrajinu i Moldaviju da preduzmu naredne korake u procesu pristupanja Evropskoj uniji čim završe neophodne reforme.8. Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon Samita u Solunu i u svetlu nove geopolitičke realnosti, došlo vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i kontekst“.