Otkrivamo ko je u Evropi za, a ko protiv Vučića i ko bi mogao da prevagne

Neregularnosti na izborima u Srbiji naglasile su razlike između ove dve grupe poslanika EP.

Izvestilac EP za Srbiju iz redova evropskih narodnjaka Vladimir Bilčik pokušao je da spreči da se rasprava o izborima u Srbiji uvrsti u dnevni red sednice Evropskog parlamenta. Iako je izvestan broj evroposlanika, pre svega onih koji su bili deo posmatračke misije, prijavio veliki broj neregularnosti i generalno uzevši izneo ocenu da ovakve izbore nikad nisu videli.

Među njima vođa delegacije Socijaldemokratske partije Austrije u Evropskom parlamentu Andreas Šider i predstavnik liberala u EP Klemen Grošelj. Oštre kritike na račun decembarskih izbora u Srbiji imala je i izvestiteljka EP za Kosovo i poslanica zelenih Viola fon Kramon.

Bilčik je kao argument za odlaganje ovakve rasprave u EP koristio to što izveštaj ODIHR o izborima u Srbiji još nije gotov, te da bi trebalo sačekati njegovo objavljivanje.

Njegov zahtev nije uvažen.

O izborima u Srbiji se, ipak, raspravljalo, pa je čak i ona struja evroposlanika koja je naklonjena vlastima u našoj zemlji, prilično ublažila stav i iznela svoje kritike na račun decembarskih izbora. Čak i Vladimir Bilčik.

Komentarišući postojanje ove dve struje evroposlanika, Nikola Burazer iz European Western Balkans kaže da u Evropskom parlamentu postoje različite grupacije i da te grupacije imaju svoje sestrinske stranke u Srbiji. Partije vlasti i opozicije.

Razlike se sve više zamagljuju

“U tom smislu, godinama se može videti da grupacije zelenih, liberala i socijalista podržavaju, odnosno na neki način pomažu opoziciji. S druge strane, EPP čiji je SNS pridruženi član, čuva leđa naprednjacima u Srbiji i pokušava, ako ne da pohvali i pomogne, makar da ublaži kritike koje dolaze od drugih grupa. To je jedan način na koji se to može objasniti, pogotovu što je tako godinama unazad, ali ne samo vezano za Srbiju. Situacija je takva i kod drugih država, gde su možda neke druge grupacije u pitanju”, kaže Burazer.

Ipak, prema njegovom mišljenju, ta polarizacija se sve više zamagljuje.

“Sve je više glasova i iz EPP koji su kritički nastrojeni prema SNS. Nema više tako jakih pohvala, već češće jedan umereno kritički glas. Iako možda pokušavaju da ublaže kritike i dalje, ne negira se da postoje problemi u Srbiji i da nešto mora tim povodom da se uradi. Polarizacija je sad u svakom slučaju manje izražena nego što je bila ranije”, dodaje Burazer.

Tome u prilog navodi da je EPP velikom većinom glasao da se uprkos Bilčikovom protivljenju, održi debata o izborima u Srbiji u Evropskom parlamentu.

Na pitanje da li se uopšte može proceniti da li većina poslanika Evropskog parlamenta podržava ili ne podržava vlast u Srbiji, Burazer kaže:

“Mislim da je to vrlo teško reći. Zavisi od konkretnog pitanja, koji su to konkretni predlozi itd. To je dosta promenljivo. Ono što se definitivno može videti, to je da postoji većina koja želi da se u Srbiji nešto uradi. Postoji većina koja je spremna da utiče na to da se neke stvari u Srbiji promene i da se kaže da tu ima spornih stvari. Međutim, još nema većine koja bi bila oštro protiv vlasti u Srbiji, koja bi glasala za nekakve sankcije i slično. Ali vidimo da se stvari menjaju i da ima mnogo više država članica koje traže oštriji odnos EU prema Srbiji”.

U tom kontekstu, podseća na pismo koje su potpisali predsednici i zamenici predsednika spoljnopolitičkih komiteta parlamenata država članica EU i to onih najvažnijih.

“Nemačka, Francuska, Italija, Danska, Češka, Poljska, Grčka… To je nešto što nam jasno govori da su ti neki glasovi iz EU oštriji, da im je mnogo važnija ova tema nego što je bilo ranije… Tako da EP sam po sebi možda jeste i dalje ideološki podeljen, ali ovi glasovi koji dolaze poslednjih nekoliko nedelja govore da se stvari menjaju. Stiče se utisak da će vremenom biti sve više takvih poruka. Da se obrati pažnja na stanje demokratije u Srbiji i na izbore”, smatra Bursać.

Kad je reč o izveštaju ODIHR o izborima u Srbiji koji se očekuje u februaru, ali i o periodu nakon toga i očekivanjima, Burazer kaže:

“On će morati da pomene i neke stvari koje su se odvijale normalno. On možda neće biti u svom tonu toliko oštar koliko se očekuje. Moja bojazan je da li on uopšte može da obuhvati ove najnovije tvrdnje da se u Srbiji radilo o masovnoj migraciji birača, prijavljenih na lažne adrese. Ako je tako, to prevazilazi izborni proces i odnosi se na Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. U pitanju je jedan sistemski problem s državom Srbijom, koji potpuno prevazilazi izborne uslove i izborni proces. Meni je to možda važnija tema, nego neregularnosti na biračkim mestima. Ovo je mnogo ozbiljnije i ne znam da li će ODIHR moći da analizira te optužbe”, zaključuje Burazer.

BONUS VIDEO: Brisel istražuje srpske izbore