"Želimo nepristrasnu međunarodnu istragu, kao 1996. godine": Šta je rečeno na sednici Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji

Izvestilac EP za Srbiju iz redova evropskih narodnjaka Vladimir Bilčik pokušao je da spreči da se rasprava o izborima u Srbiji uvrsti u dnevni red sednice Evropskog parlamenta. Iako je izvestan broj evroposlanika, pre svega onih koji su bili deo posmatračke misije, prijavio veliki broj neregularnosti i generalno uzevši izneo ocenu da ovakve izbore nikad nisu videli.

Bilčik je kao argument za odlaganje ovakve rasprave u EP koristio to što izveštaj ODIHR o izborima u Srbiji još nije gotov, te da bi trebalo sačekati njegovo objavljivanje.

Njegov zahtev nije uvažen.

O izborima u Srbiji se, ipak, raspravljalo, pa je čak i ona struja evroposlanika koja je naklonjena vlastima u našoj zemlji, prilično ublažila stav i iznela svoje kritike na račun decembarskih izbora. Čak i Vladimir Bilčik.

Na njegovo izlaganje ćemo se vratiti kasnije. Pre svega bi trebalo govoriti o onome što su rekli evroparlamentarci koji su zahtevali da se raspravlja o izborima u Srbiji.

Srpske vlasti i ne kriju neregularnosti

Vođa delegacije Socijaldemokratske partije Austrije u Evropskom parlamentu Andreas Šider govorio je o fantomskim biračima, jednostranim izveštajima... On je skrenuo pažnju na to da premijerka Ana Brnabić umesto da istraži ove prijave kritikuje međunarodne posmatrače, pa i nega samog.

“To jasno pokazuje da je kritika koju smo izrazili pun pogodak. EU se mora pobrinuti da vladavina prava i transparentni procesi budu sprovedeni“, poručio je Šider.

Šef posmatračke misije EU na izborima u Srbiji Klemen Grošelj istakao je da zabeležene nepravilnosti pokazuju da Srbija ima ozbiljne probleme sa demokratskim standardima i poštenim i slobodnim izborima.

“Svesni smo toga već duži niz godina. Međutim, novost je brutalna otvorenost tih nepravilnosti. Čini se da srpskim vlastima nije stalo da ih kriju jer su sigurne da se ništa neće desiti“, rekao je u uvodnoj reči Grošelj, a zatim dodao:

“Nažalost, u pravu su. Reakcija veća i komisije je, najblaže rečeno, umerena. To je problem naših politika proširenja. Pitanje je hoće li EU insistirati na sprovođenju glanih politika i načela vrednosti, ako što je načelo da su slobodni i pošteni izbori vrednost EU-a? Ili ćemo biti politički pragmatični i zbog kvazi geopolitičke stabilnosti žrtvovati demokratske nade srpskog naroda. Za mene je odgovor jednostavan, ali znam da je za mnoge u EU komplikovan. Ako nam je zaista stalo do budućnosti Srbije, Zapadnog Balkana i EU, moramo podupirati to da Srbija ima slobodne i poštene demokratske izbore“, poručio je Grošelj.

Kako je moguće...

Izvestiteljka EP za Kosovo iz redova Zelenih Viola fon Kramon upitala je kako je moguće da su hiljade ljudi dovožene u Beograd i dodala da su masovne migracije koje su zabeležene tokom izbora u Srbiji nešto sa čim se nije suočila u svojoj karijeri.

„Vršenje pritiska na građane, ocrnjivanje u medijima članova opozicije, a onda sutra objavljivanje rezultata izbora… Ovi izbori su namešteni! Kako je moguće da su hiljade ljudi dovožene u Beograd? Evropski parlament stoji uz tebe, Srbijo. Mi želimo nepristranu međunarodnu istragu, kao što je bio slučaj 1996. godine. Cilj svake međunarodne posmatračke misije jeste da se poštuju prava glasača. Ako postoje nepravilnosti, međunarodna zajednica mora da zaštiti prava glasača. EP ima dugoročni element za posredovanje, zašto ga ne iskoristimo sada? U našem je zajedničkom intesu da svedočimo demokratskoj evropskoj Srbiji koja će čitav region povesti ka EU“, zaključila je ona.

Šta kažu Bilčik i prijatelji?

S druge strane, Vladimir Bilčik jeste govorio o izborima u Srbiji ali ne o neregularnostima. Njemu je zasmetalo što ih imamo često.

„Česti prevremeni izbori u Srbiji izazivaju stres među ljudima i sprečavaju implementaciju normi koje su potrebne za proces pridruživanja Uniji. Kao posmatrači, videli smo da su ključni procesi za glasanje i brojanje glasova bili ispoštovani, ali nije bilo dovoljno tajnosti. Dobili smo izveštaje o dovoženju glasača u Beograd kako bi se povećalo glasačko telo. I zato tražimo od nadležnih organa da to istraže i da nam daju ishode svih tih problematičnih tačaka koje smo naveli. Svi posmatrači EP su to naveli 18. decembra. Kolege, ja stojim uz taj izveštaj i stojim uz Srbiju sada. Zato što smatram da Srbija zaslužuje bolje”, rekao je Bilčik.

Podršku vlastima u Srbiji dao je francuski evroparlamentarac Žan-Lin Lakapel, koji je rekao da je skadanlizovan ovakvom raspravom.

„Što prebacujete Srbima? Izborni proces je bio pod nadzorom. OCD je ustanovio 13 odsto nepravilnost, ali to nisu činjenice koje vas motivišu, već ideologija. Vučić ne sledi vašu ideologiju i zato EU želi da destabilizuje Srbiju. Svaka zemlja je slobodna suverena i nezavisna, mada se njeni izbori ne moraju sviđati EU. Dozvolite mi da mogu reći da sma srećan što mogu da pozdravim ove izbore u kojima je narod slobodno glasao za one političare koje želi da ima na vlasti“, poručio je.

Sličnog stava je bio i francuski političar Tjeri Marjani.

"Priča se o izborima bez izveštaja. Bilo preko 5.000 posmatrača, bilo bi pametno da se ova debata uopšte ne održava pre objavljivanja konačnog izveštaja. Ova debata se koristi od strane opozicije. Ova debata služi opoziciji da pravi probleme. Moje pitanje je zašto to radite? Šta to pokušavate, da izazovete novi Majdan?!", upitao je on.

Zastupnica Hrvatske u EP Željana Zovko takođe je rekla da bi trebalo sačekati izveštaj ODIHR, a zatim pažnju usmerila ne na krađu izbora u Srbiji, već na činjenicu da u srskom parlamentu neće biti hrvatskih predstavnika.

“Za nama su izbori u Srbiji, još je rano donositi zaključke o njihovoj regularnosti dok ne dobijemo konačni izveštaj ODIHR. U ovom trenutku je bitno za put Srbije da radi na daljim koracima prema demokratizaciji zemlje, izbornog procesa, a iznad svega javnog diskursa. Očekujem i brže formiranje vlasti, s obzirom na pokazatelje o velikoj zastupljenosti stranke na vlasti u parlamentu. Ono što mene prvenstveno brine kao zastupnicu Hrvata u Evropskom parlamentu, ma gde god oni bili, je da Srbija pokaže reciprocitet u pristupu i tretiranju hrvatske manjine i da budu deo vlasti, kad već nisu zbog izbornog sistema ušli u parlament”, zaključila je Zovko.

BONUS VIDEO: Bundestag tvrdi da je država manipulisala