"Dragi studenti, ne ponavljajte greške u zdravstvu"

Dragi studenti, vaša hrabrost i upornost probudila je u nama starijima veru u mogućnost korenitih društvenih promena. To su razlozi zbog kojih smatramo da, kao samofinansirajuća NVO Doktori protiv korupcije, moramo upozoriti na rizik od ponavljanja grešaka u oblasti zdravstvene zaštitie.

Zdravstvo, kao oblast od vitalne važnosti za sve građane Srbije je u teškom stanju. Zdravstveni ishodi su alarmantni! Stopa mortaliteta od najčešćih oboljenja je zastrašujuća: kod kardiovaskularih bolesti stopa mortaliteta je dva puta veća od one u EU. Slično je i kod malignih oboljenja.

Maternalni mortalitet u Srbiji, ključni indikator kvaliteta zdravstvene zaštite u jednoj zemlji, je najviši u regionu i među najvišim u Evropi.

Približavanje evropskoj stopi mortaliteta godišnje bi uvećalo broj stanovnika države za grad veličine Kikinde ili Prokuplja.

Građani redovno percipiraju zdravstvo kao oblast u kojoj je korupcija najizraženija.

Potrošnja za zdravstvo, najviša u regionu, je kauzalno povezana sa visokim stepenom korupcije. Razumljivo, korupcija je bitan faktor rasipanja i neracionalnog korišćenja resursa.

Koji je uzrok ovako pogubnog stanja u kome žive građani Srbije?

Odgovor: zastareo, neefikasan, pogrešno koncipiran model zdravstvene zaštite, implementiran početkom veka, je osnovni uzok.

Poštovani studenti, kratak povratak u prošlost objašnjava hronologiju katastrofalnih promašaja u zdravstvu. Početkom veka, 2003. god. Ministarstvo zdravlja je predstavilo strateški dokument „Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu“ na osnovu koga su zatim 2005. usvojeni sistemski zakoni u oblasti zdravstva (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osigranju, itd). I strategija i sistemski zakoni su tih godina izazvali mnogo negativnih reagovanja-potpuno opravdanih, vreme je pokazalo.

I dok su druge postkomunističke države svoje zdravstvene sisteme reformisale po načelima „slobodan izbor lekara“ i „novac prati pacijenta“ dotle je domaća nomenklatura legalizovala koruptivni konflikt interesa, jačala birokratsku centralizaciju i etatizovano, monopolsko finansiranje nasleđeno iz ranijeg jednopartijskog državnog uređenja. Iz sistemske korupcije je nastala institucionalna korupciju sa fatalnim posledicama za veliki broj građana, koja nije bila sankcionisana i posle čega je u srpskom zdravstvu sve postalo dozvoljeno i moguće. Sada kao pojednici i društvo trpimo dramatične posledice tih strateških promašaja i potreba za dubokim sistemskim promenama je očigledna.

Pažljivo smo analizirali izjavu prof. Vesne Bjegović Mikanović koja je ispred Studentske liste izašla sa programom reformi zdravstva. Sa razočaranjem smo konstatovali da i sadržaj i retorika imaju sličnosti sa (realnost je potvrdila) potpuno promašenom strategijom „Bolje zdravlje za sve“ iz 2003. god. Objašnjenje možda leži u činjenici da se radi o nepromenjenim anahronim shvatanjima istog autora?

U izloženom programu nema ni naznake o uvođenju efikasnog modela zdravstva konverzijom sadašnje niskoproduktivne primarne zdravstvene zaštite po obrascu koji dominira u uspešnim tranzicionim zemaljama, ni reči o ukidanju sistemskog konflikta interesa, ni pomena o neophodnosti izmene koruptivnih zakona iako poslednji izveštaj Evropske komisije to preporučuje! (OVDE). Bez ukidanje sistemske korupcije, ostvarenje sektorskih politika i parcijalnih ciljeva navedenih u programu SL je nerealno; o tome uverljivo svedoči propast brojnih pokušaja u poslednje dve decenije.

Ukratko, nerazumno je u 2026.god. ponavljati greške iz 2003. godine.

Dragi studenti, ovim otvorenim pismom želimo da ukažemo na ogromnu cenu grešaka u zdravstvu. I ujedno da podstaknemo otvaranje široke javne rasprave u kojoj bi građani rekli kakvu zdravstvenu zaštiitu smatraju primerenom za vek u kome žive, kaže se na kraju pisma Doktora protiv korupcije.