Foto:Kommersant Photo Agency / ddp USA / Profimedia;shutterstock by Eremin Aleksey; shutterstock by urza.

Srbija ne uvodi sankcije Rusiji i ne zatvara Rusko - srpski humanitarni centar u Nišu, što su zahtevi koje je Evropska unija postavila pred zvanični Beograd. Čini se da sve ide u suprotnom smeru od EU i da se u vreme ruske agresije na Ukrajinu, umesto slabljenja, dodatno jačaju odnosi Srbije i Ruske Federacije. Nedavno je u Beogradu otvorena još jedna ruska organizacija - Informaciono poslovni centar Sankt Peterburga, a priprema se i otvaranje predstavništva ruske državne televizije “Raša tudej”, čije je emitovanje zabranjeno u celoj EU.

Nezapaženo je prošla vest da je početkom juna otvoren Informaciono poslovni centar Sankt Peterburga. Ta informacija objavljena je na sajtu Trgovinsko-industrijske komore Ruske Federacije u Beogradu. Kako je navedeno, zadatak te novosonovane organizacije biće da promoviše razvoj poslovnih veza između Sankt Peterburga i srpskih preduzetnika, kao i da sprovodi zajedničke projekte i inicijative.

U uobičajenim okolnostima formiranje ovakve organizacije ne bi bilo sporno, ali u situaciji kada se od Srbije, zemlje koja pregovara o članstvu sa EU, traži da uvede sankcije i distancira se od Rusije, to svakako ne može biti dobar signal.

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške poliitke, navodi za “Novu” da je prošle godine prilikom posete tadašnjeg ambasadora Srbije Sankt Peterburgu, MSP objavio na svom sajtu da će se otvoriti informaciono poslovno predstavništvo tog grada. Međutim, Lunić kaže da iako nisu prezentovani nikakvi transparentni ciljevi, sam akt sasvim sigurno predstavlja bezbednosni izazov u ovom osetljivom vremenu i pitanje je kako će reagovati EU.

“To za sada ne predstavlja pretnju, ali je u ovom trenutku bezbednosni izazov. Zbog toga bezbednosne službe treba da budu na oprezu. Takvi centri mogu veoma lako da pređu od informacionog centra za poslovanje u informacioni centar za sajber pretnje. Isto tako, u osoblju Centra se lako mogu infiltrirati obaveštajci koji bi pod maskom poslovne saradnje sa Srbijom mogli realizovati operativne obaveštajne aktivnosti. I jedna i druga aktivnost predstavlja bezbednosni izazov ne samo za Srbiju, već i za region”, ističe sagovornik našeg lista.

Nikola Lunić Foto: N1

Još spornije može biti otvaranje predstavništva ruske državne televizije “Raša tudej”, kojoj je EU zabranila emitovanje zbog „podsticanja i podrške ruskoj agresiji“ na Ukrajinu. Informaciju da se priprema rad te televizijske stanice u Srbiji, potvrdila je za Nova.rs Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica Sputnjik Srbija.

U Srbiju stigao i „ruski Gugl”

Pre “Raše tudej”, u Srbiju je stigla kompanija “Jandeks tehnolodži”, koju nazivaju “ruski Gugl”. Kako se navodi u APR, svoje predstavništvo otvorila je u junu ove godine. Kako je ranije objavio BBC na srpskom, Jandeks za sada nije pod sankcijama Zapada, ali je EU uvela sankcije Tigranu Hudaverjanu, jednom od visokopozicioniranih menadžera, a zatim i Arkadiju Voložu, osnivaču Jandeksa.

Lunić navodi da ako je to istina, onda to umnogome kompromituje položaj Srbije u svojim namerama za evrointegracijama, jer mnoge zemlje EU zatvaraju njihova predstavništva.

“U uslovima agresije Rusije na Ukrajinu, taj čin predstavlja podršku ruskoj ratnoj propagandi. Jer samo u miru RT može predstavljati legitiman medij za projekciju uticaja širom sveta. U ratu predstavlja oružje za ostvarenje vojnih ciljeva”, zaključuje sagovornik “Nove”.

Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, kaže za naš list da odnosi Srbije sa Ruskom Federacijom nisu više srpsko unutrašnje političko pitanje, nego pitanje koje se postavlja pred EU.

“EU uporno gleda Srbiji kroz prste i uporno vodi soft politiku. Srbija ne pokazuje nikakvo uvažavanje ka toj evropskoj politici. Čak šta više, ona pokušava da gura prst Evropi u oko”, smatra Đukić.

Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji
Srećko Đukić Foto: N1

On dodaje da je Srbija evropski problem i zbog toga što je EU dovela sadašnji režim na vlast. Kako navodi, ona je sama srušila krhku srpsku demokratiju, koja je tada tek zakoračila u proces evrointagracija.

“Evropa na čelu sa Angelom Merkel je stala u stranu pdorške dolaska neoradikala na vlast u Srbiji”, kaže Đukić.

Upitan kakve bi posledice Srbija mogla da ima zbog otvaranja nove ruske organizacije i televizije u Srbije, on navodi da će posledice doći jednog dana.

“Nadam se da te posledice nećemo svi da snosimo, nego oni koji odlučuju danas u Srbiji. Na žalost, tako neće biti. Te posledice će doći u punoj meri. Kada, ne znam”, zaključuje Đukić.

“Ruski centar u Nišu nije humanitarni, nego poslovni”

Lunić kaže i da Ruski centar u Nišu nije opravdao svoje postojanje, jer nije ni humanitarni ni regionalni centar .

“To je poslovni centar koji čak ni požare u Srbiji ne gasi zbog svog humanitarnog cilja, nego tek nakon uplate Vlade Srbije za angažovanje aviona, kao u slučaju požara na Staroj planini. Svojim insistiranjem na diplomatskom statusu osoblja dokazali su da nemaju nikakav drugi cilj delovanja osim namere da postanu ruski obaveštajni centar”, navodi naš sagovornik i kaže da Rusija ima takva tri centra u svetu – u Kubi, Jermeniji i u Srbiji.

BONUS VIDEO Da li se sprema gašenje Ruskog humanitarnog centra u Nišu

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar