Opozicija sa Venecijanskom komisijom razgovarala o "Mrdićevim zakonima": "Rekli su da su doneti kako bi se sprečili sudski postupci protiv funkcionera"

Delegacija Venecijanske komisije došla je u posetu Srbiji zbog usvajanja seta izmena pravosudnih zakona tj. tzv. Mrdićevih zakona koji su usvojeni na predlog poslanika SNS Uglješe Mrdića, prenosi N1.

Po osnovu ovih zakona, kako tvrdi struka, urušena je nezavisnost i samostalnost pravosuđa - Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal postalo je deo Višeg javnog tužilaštva, a tužioce u Tužilaštvo za organizovani kriminal sada, umesto Vrhovnog javnog tužilaštva, upućuje Visoki savet tužilaštva. Zbog ovih zakona nije upućen ni tužilac za vezu u Eurodžastu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ove zakone iako je prethodno tvrdio da to neće uraditi - potpisao ih je nakon zaplene pet tona marihuane u Konjuhu kod Kruševca, gde je uhapšen i SNS odbornik Rade Spasojević.

Venecijanska komisija je o "Mrdićevim zakonima" trebalo da se izjasni u junu, međutim, došla je u posetu Srbiji u martu. Sastala se sa civilnim društvom, vladajućom većinom u parlamentu i opozicijom.

Razgovori su sa svakom stranom trajali po oko 45 minuta.

"Sastanak je bio korektan. To je jedan od lakših sastanaka u proteklom periodu, jer nije bilo potrebno bilo koga ubeđivati zašto su ovi zakoni loši. Nismo imali ni puno posla oko toga da ih ubeđujemo kakvi su motivi vlasti jer je to stvar u vezi koje predstavnicima vlasti treba verovati. Oni su sami rekli da su zakoni doneti kako bi se sprečili sudski postupci protiv ministara i drugih visokih funkcionera. Pitanje je kako se iz situacije izlazi", kazao je Grbović.

To što je Venecijanska komisija sada posetila Srbiju, smatra poslanik, ukazuje da je situacija hitna.

"Činjenica da je Venecijanska komisija došla danas, a ne u junu, ukazuje na to da je situacija hitna. Interesovalo ih je da li postoji mogućnost rešavanja pitanja kroz Ustavni sud, a objasnili smo im da taj postupak već pokrenut, ali ne treba gajiti optimizam da će slučaj biti rešen u odnosu na 44.000 drugih nerešnih predmeta u Ustavnom sudu ili u odnosu na slućaj izborne krađe iz 2023. godine", istakao je on.

Misli i da će izveštaj o ovim izmenama zakona biti negativan.

"Mislim da je jasno da će izveštaj Venecijanske komisije Savetu Evrope biti negativan, da će detektovati da izmene nisu u skladu sa evropskim standardima, da predstavljaju pogoršanje u odnosu na stanje pre toga. Moja poruka je bila da ne treba da dopuste da budu uvučeni u igru mačke i miša koje vlast želi da nametne… Jedini izlaz iz situacije je da se izađe sa stavom da zakoni budu stavljeni van snage odnosno da važi prethodno uspostavljeni pravni okvir", ukazao je Grbović.

Poslanica opozicionog Zeleno levog fronta (ZLF) Bijana Đorđević rekla je nakon današnjeg sastanka agenciji Beta da su sva viđenja opozicije bila kompatibilna i da su su svi njeni predstavnici kritikovali izmene tih zakona.

Ona je prenela i da je najviše govorila o načinu na koji su te izmene donete, o tome da nije bilo javne rasprave, niti učešća javnosti u samom procesu njihovog donošenja.

Prema njenim rečima, Mrdić, inače predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, veoma lako je mogao da zakaže javno slušanje o zakonskim izmenama i da na takav način obezbedi učešće javnosti.

Đorđević je napomenula i da je Brnabić, kada je uopšte zatražila mišljene Venecijsnake komisije, "to nekako pokušala da skloni sa strane". 

"Govorila sam i na koji su način te zakonske izmene služile da se zamaskira personalna borba u okviru tužilštva, ugasi samostalnost tužilaštva, kao i o konkretnom napadu na Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK)", kazala je ona.

Ona je na sastanku podsetila i da je, pre nego što su zakoni ušli u skupštinsku proceduru, bilo govora da se potpuno ukine TOK, da bi potom neki tužioci praktično odstranjeni iz njega.

Prema njenim rečima, nisu ponovo upućeni u TOK oni tužioci koji koji su radili na velikim slučajevima poput zaplena narkotika, slučaja "nadstrešnica"...

"Upoznala sam ih i da su tri poslaničke grupe podnele Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnoti tih zakonskih izmena, a tu ih je posebno interesovalo kako radi sud, da li se tu očekuje nešto... ponudila sam da im dostavim tekst našeg predloga što su prihvatili", rekla je ona.

Đorđević smatra i da je posebno važno što su ostavili mogućnost da im budu dostavljeni pisani podnesci, kako bi bili što informisaniji.

Predstvanici ZLF, Pokreta slobodnih građana (PSG) i Narodnog pokreta Srbije (NPS) podneli su 5. februara predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti seta pravosudnih zakona koji su usvojeni u Skupštini 28. januara.

"Kao poslanici, advokati, građani, imamo obavezu da učinimo sve što je u našoj moći i iskoristimo sva pravna sredstva kada su u pitanju ovi pravno nakaradni zakoni. Osnovni cilj donošenja ovih zakona jeste da se predsednik zaštiti od krivične odgovornosti u aferi Generalštab", rečeno je tada.

Usvajanjem ovih zakona je korak unazad, kad je u pitanju načelo vladavine prava i pristupanje EU", kazao je tada predstavnik NPS Miloš Pavlovć , te ocenio da se time "pravosuđe  stavlja pod političku kontrolu predsednika države i SNS-a".

Brnabić  je, inače, 10. februara uputila molbu Venecijanskoj komisiji da urgentno dostavi Srbiji mišljenje o "Mrdićevim zakonima", te poručila da će se oni menjati, ako se pokaže da je potrebno.

Venecijanska komisija je potom saopštila da će hitno mišljenje o nedavnim izmenama pravosudnih zakona u Srbiji, koje je zatražila Brnabić, biti podneto na usvajanje na plenarnoj sednici tog savetodavnog tela Saveta Evrope u junu.

Zahtev za prestanak važenja pet pravosudnih zakona podneli su ZLF, PSG, NPS, Srbija centar - SRCE i Stranka slobode i pravde.