Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon nedavne posete Parizu saopštio da će Srbija u naredna dva meseca potpisati ugovor o kupovini borbenih aviona "Rafal". Međutim, prema informacijama koje stižu iz francuskih medija, stvari nisu baš tako jednostavne. Između Srbije i “rafala” isprečili su se Vladimir Putin, sankcije Moskvi, odnosi s Kinom, Kosovo… Kompanija “Dassalt Aviation” će, kako piše francuski BFM, pre odluke o tome da li će nam uopšte prodati pomenute avione razmotriti politička dešavanja u našoj zemlji.
Pre nedelju dana predsednik Aleksandar Vučić je nakon razgovora s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom saopštio da su postigli konkretne dogovore po pitanju kupovine borbenih aviona „rafal“.
„Veoma sam srećan zbog rezultata tih razgovora, srećan zbog toga što smo mogli da na otvoren i konkretan način razgovaramo o svim vidovima saradnje sa jednom od najvažnijih zemalja u svetu. Postigli smo, čini mi se, neke konkretne dogovore i po pitanju kupovine ‘rafala’. Očekujem potpisivanje ugovora u naredna dva meseca, uz prisustvo predsednika Francuske, što je višeslojno značajno za našu zemlju“, rekao je tom prilikom Vučić.
Međutim, prema pisanju francuskog BFM, Francuska namerava da dobije potvrde o političkim dešavanjima u zemlji pre nego što zaključi prodaju, koja bi mogla da donese tri milijarde evra.
Njihov tekst prenosimo u celosti.
Hoće li Srbija uskoro imati avione „rafale“? To tvrdi njen predsednik, koji je ove nedelje posetio Pariz. Aleksandar Vučić povećava nabavke oružja – evropskog, kineskog ili ruskog, za deset godina srpski vojni budžet se utrostručio, piše francuska BFM.
„Zaključili smo, čini mi se, konkretne dogovore oko kupovine Rafala. Očekujem potpisivanje ugovora u naredna dva meseca, u prisustvu francuskog predsednika, što je izuzetno važno za našu zemlju“, rekao je Vučić iz Pariza.
Kompanija Daso avijasion odbija da razgovara o mogućoj prodaji aviona Srbiji. Transakcija, koja bi podrazumevala desetak aviona, mogla bi da francuskoj donese tri milijarde evra, ali ta zemlja namerava da dobije potvrdu o političkim zbivanjima u Srbiji pre nego što dogovori transakciju, piše francuski mediji.
„Sve evropske zemlje se naoružavaju, pa i mi to moramo da uradimo“, izjavio je u martu Aleksandar Vučić.
„Čak i mnogo više od ostalih, da ostane netaknuti i da budemo u stanju da odvratimo moguće agresore (…) Nikad nisam u potpunosti zadovoljan, ali naše vojne sposobnosti od pre deset godina neuporedive su sa današnjim“, naveo je.
Srbija izdvaja 2 odsto BDP-a za svoju nabavke naoružanja i vojne opreme. Investicije su poslednjih godina u stalnom porastu. Od 2012. do 2023. vojni budžet Srbije se utrostručio i dostigao 1,4 milijarde evra. Više od budžeta ostalih pet balkanskih zemalja zajedno, piše francuski BMF.
Kako prenose, u periodu od 2014. do 2023. Srbija je potrošila 2,67 milijardi evra na kupovinu naoružanja – pre svega za nabavku kineskog protivvazdušnog sistema FK-3, ruskih helikoptera Mi-17 i Mi-35, kao i ruskog PVO sistema Pancir.
Dosije Rafal je, međutim, kompleksniji. Bliskost šefa srpske države sa Vladimirom Putinom predstavlja problem za Pariz. Iako je Srbija osudila rusku agresiju u Ukrajini, nije se uskladila sa zapadnim sankcijama.
Krajem marta, srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić posetio je Moskvu, što je, prema oceni srpske diplomatije, bila prilika da unaprede „tradicionalno prijateljske veze Srbije i Rusije”.
Pre svega, nabavke naoružanja i vojne opreme iz Rusije i Kine nisu prestale od invazije na Ukrajinu 2022. godine. Srpski predsednik je u februaru sa ponosom predstavio svoje najnovije akvizicije: ruske repelente, sistem protiv dronova, kao i kineske dronove. On je takođe obećao da će do kraja 2024. godine staviti u proizvodnju bespilotnu letelicu koja nosi eksploziv, proizvedenu u Srbiji.
„Republika Srbija nabavlja naoružanje i vojnu opremu sa istoka i zapada“, objasnilo je u martu Ministarstvo odbrane Srbije odgovarajući na pitanje agencije AFP o nabavkama iz Rusije i Kine, „tako što bira one čije će karakteristike najviše unaprediti sposobnosti srpskih oružanih snaga“.
Francuska je već neko vreme posvećena intenziviranju saradnje sa Srbijom u domenu odbrane. Bilateralni sporazum o saradnji u oblasti odbrane je na snazi od 2011. godine, a obnovljen je od 2019. godine. Saradnja koja nije po svačijem ukusu.
„Bilo bi besmisleno da Pariz, s jedne strane, pominje slanje trupa u Ukrajinu, a s druge prodaje izuzetno sofisticirano oružje jednom od najbližih saveznika Rusije“, kaže politikolog Jasmin Mujanović.
Prodaja Rafala savezniku Moskve „bila bi zabrinjavajuća jer bi omogućila da informacije procure u Kinu i Rusiju“, smatra on.
Kako se navodi Beloj knjizi odbrane Srbije, objavljenoj 2023. godine, „najveći bezbednosni izazov“ za Beograd je sa druge strane granice sa Kosovom, bivšom pokrajinom koja je postala nezavisna na kraju krvavog rata – 13.000 mrtvih. Francuski predsednik je, među ispostavljenim uslovima naveo i potrebu ublažavanja tenzija u odnosima sa Kosovom, piše BMF.
Međutim, ako dođe do prodaje Rafala, „francuski borbeni avioni mogli bi da se upotrebe za zastrašivanje Kosova. Ti avioni bi mogli da se upotrebe protiv susednih zemalja“, upozorava Jasmin Mujanović.
Avion koji je ušao u upotrebu 2004. godine i koji bi trebalo da leti do 2060-ih, predstavlja sam vrh francuske industrije industrije naoružanja i njenog izvoza. Sedam zemalja već ima Rafale, ili su zaključile komercijalne ugovore o kupovini istih: Egipat, Katar, Indija, Grčka, Indonezija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Hrvatska.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare