"Mrežu terora u Srbiji čine funkcioneri SNS i ekstremisti i huligani koje kontroliše": Vidojković objasnio kako režim targetira kritičare

„Hajde da prođemo kroz ovu savršeno organizovanu mrežu terora. Tu su, dakle, javni funkcioneri, režimski mediji, desni ekstremisti i huligani – koje takođe kontroliše režim – i na kraju, naravno, stotine hiljada članova Srpske napredne stranke (SNS) od kojih su desetine hiljada aktivni internet trolovi.“

Ovako je pisac i novinar Marko Vidojković pokušao da objasni model po kojem kritički mediji i novinari u Srbiji preko noći postaju „legitimne mete“, piše Cenzolovka.

On je govorio na panelu Međunarodnog PEN centra u okviru virtuelne promocije publikacije „Rat, cenzura i progoni“ (War, Censorship, and Persecution: PEN International Case List 2023/2024) u kojem se predstavljaju kritični slučajevi pisaca širom sveta.

Osim Vidojkovića na panelu su govorili: Ma Thida, aktivistkinja iz Mjanmara, Fatena Al-Ghora, palestinska pesnikinja, kao i Tania Bruguera, umetnica s Kube.

Pisac i novinar iz Srbije apostrofiran je kao jedan od dva najteža slučaja u Evropi.

Drugi je slučaj Viktorije Ameline, ukrajinske spisateljice i istraživačice ratnih zločina. Ona je – ubijena. Dogodilo se to u julu prošle godine u ruskom raketnom napadu na grad Kramatorsk na istoku Ukrajine.

„Verujte mi, nijedna javna ličnost nije pošteđena“, kazao je Vidojković na panelu.

„Sve kreće kampanjom blaćenja određene ličnosti. Nazovimo tu osobu – Meta. Siguran sam da će mnogima ovde to zvučati poznato. Od autokratije do autokratije, stvari se, nažalost, najčešće ponavljaju.“

Po Vidojkovićevim rečima, kampanje otpočinju simultano i to s identičnim tekstovima u svim medijima koje kontroliše režim.

„To traje sedam dana, ponekad i više. Zamislite samo da čujete svoje ime na taj način, dan za danom. Kampanja je praćena onlajn pretnjama i uvredama. Stotine, ponekad i hiljade njih. Onda dolaze verbalni i fizički napadi na ulici. Sve to podržava korumpirano pravosuđe koje ne radi gotovo ništa da zaštiti Metu“, istakao je Vidojković.

U poslednjoj publikaciji Međunarodni PEN centar podvlači da na Zapadnom Balkanu porast govora mržnje, negiranje genocida i drugih zločina, zajedno s veličanjem ratnih zločinaca, „naglašavaju kontinuirani neuspeh država da se sveobuhvatno pozabave teškim zločinima iz prošlosti“.

„Stalna stigmatizacija nezavisnih glasova od političkih lidera i propust da se takva dela spreče i sankcionišu, podstiču klimu anksioznosti, straha i nesigurnosti. Takva retorika podela naročito je opasna u kontekstu Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore i Srbije – koje i dalje doživljavaju etničke tenzije – što direktno ugrožava stabilnost u regionu“, navodi PEN centar.

Oni dodaju i da se nezavisni pisci i novinari, kao i branioci ljudskih prava u regionu, suočavaju sa sve većim pritiscima, zastrašivanjem i pretnjama „kako državnih tako i nedržavnih subjekata, čiji je cilj da se ućutka njihovo mišljenje i kritičko izveštavanje, naročito u odnosu na nedela iz prošlosti“.

Dva slučaja iz Srbije koje PEN posebno izdvaja su Vidojkovićev i slučaj profesora Jove Bakića.

Iz ove međunarodne organizacije podsećaju da je Vidojković otišao je iz Srbije u februaru 2023. zbog zabrinutosti za ličnu i bezbednost svoje porodice.

„Autor prepoznat po svom kritičkom stavu prema srpskim vlastima navodi kako je u više navrata bio na udaru kampanja blaćenja pokrenutih od strane političara iz vladajuće stranke u Srbiji, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić“, piše u izveštaju.

„Tokom napada, jedina zaštita koju Meta ima jeste da napusti svoj stan“, kaže Vidojković.

„Čak i kada kampanja stane, ti više nisi bezbedan. Prestaješ da budeš ona Meta, ali postaješ plen. Potencijalna si žrtva nasumičnog ili organizovanog napada na ulici. Naravno, napadači će ostati nekažnjeni ili najblaže moguće kažnjeni.“

Kako kaže, njegov primer je „tipičan, iako je možda ekstreman“, imajući u vidu da se završio relokacijom.

„Tokom protekle godine moja supruga i ja proveli smo devet meseci van zemlje. Vratili smo se u Srbiju jer su se u decembru održavali izbori. Čekali smo na nove izbore, jer su prethodni bili namešteni. A režim je nekako najbolji kada su izbori. Ne idu u totalno nasilje kao što to inače mogu. Tako da smo odlučili da se privremeno vratimo.“

Opširnije pročitajte na sajtu Cenzolovka.