Marko Milanović Foto: N1

Marko Milanović, profesor međunarodnog prava Univerziteta u Redingu, kaže za N1 da rezultati referenduma u Ukrajini ne mogu da budu validni niti obavezujući za međunarodnu zajednicu, čak i da su održani u uslovima koji bi, kako je rekao, bili potpuno pravični. O tome da li Srbija želi i može da se priključi, i na koju stranu, tom novom svetskom poretku koji se dešava, Milanović kaže da "Vučić razume promene". "Ali, njemu nije stalo do opšteg interesa naroda, već do opstanka na vlasti - večno. On može u tom procepu da ostane na vlasti čak iako ova zemlja bude ugnjetavanija. Vučiću ni nije cilj Evropska unija", navodi.

Proruske separatističke vlasti u Ukrajini saopštile su prve rezultate referenduma o pripajanju Rusiji Donjecke i Luganske Republike, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti, prema kojima je većina glasala „za“, prenosi Interfaks. Vlasti svake od četiri regije – Luganska, Donjecka, Hersona i Zaporožija – potvrdile su da se „za“ pripojenje Rusiji izjasnilo između 96 i 98 odsto birača na referendumima koje je međunarodna zajednica nazvala „lakrdijom“.

Rezultati takvog referenduma nisu obavezujući po međunarodnom pravu, kaže Milanović u emisiji „Iza vesti“ na N1.

„Čak i u uslovima koji bi bili potpuno pravični. Zamislite da u Ukrajini nema rata, da ljudi mogu slobodno svoju volju da izjasne, čak ni u tim situacijama, međunarodno pravo ne dozvoljava većini na nekoj teritoriji da samovoljno odluči da se otcepi od matične države. Na primer, ako bi bio referendum u Škotskoj ili Kataloniji, građani nemaju pravo da se otcepe od Britanije ili Španije“, pojašnjava.

Princip samoopredeljenja, kaže, ima različita značenja.

„Narodi koji uživaju pravo na samoopredeljenje, a pitanje je sad šta je narod, oni svoje pravo na samoopredeljenje treba da ostvaruju unutar sopstene države. Takvo pravo da se formira nova država je bila priznata kolonijalnim teroitorijama. Danas neka manjina ili narod u bilo kojoj zemlji nema pravo da proglasi nezavisnost“, naglasio je Milanović.

Na konstataciju da je Kosovo proglasilo nezavisnost, kaže:

„OK, postoje dva momenta – jedan je da postoji moguć izuzetak od te teze da ne postoji pravo na nezavisnost, a to je ako je taj narod ugnjetavan, a u svojoj državi ne može da ostavi svoja prava na samoopredeljenje. Albanci na Kosovu tvrde da imaju pravo jer kažu da ih je Srbija ugnjetavala tokom više godina“.

N1: Ali to tvrde i Rusi na jugu Ukrajine

„Tu postoji samo jedna razlika, a to je da je, ako hoćete, kvantum i kvalitet ugnjetavanja znatno veći u slučaju kosovskih Albanaca u poređenju s Rusima u Ukrajini“, tvrdi gost N1.

Na pitanje da li je Vučićev argument „kako može Ukrajina, a Srbija ne može“ validan, Milanović kaže da „postoji izvesna doza istine u tome“.

Prema njegovim rečima, postoje dva izuzetka.

„Jedan je samoodbrana a drugo je odluka Saveta bezbednosti UN. Zapadne zemlje su takođe kršile to pravilo mnogo puta, naš slučaj je jedan takav, ali mnogo gori je na primer, invazija Iraka 2003. koja je imala strašne posledice. Zapad jeste licemeran što se sad poziva na pravilo koje sam krši, ali to ne menja činjenicu da Rusija takođe krši to pravilo i da je to objektivno jedno od najstrašnijih kršenja međunarodnog prava“, naglasio je Milanović.

O tome kako će izgledati naredni dani posle održanog referenduma, gost N1 kaže da, šta god da se proglasi, te teritorije po međunarodnom pravu, i dalje pripadaju Ukrajini.

Dalje korake Rusije smo, dodaje, videli na primeru Krima 2014. godine.

„Mi smo donekle to videli u slučaju Krima 2014. Bio je referendum, Rusija je proglasila svojom teritorijom. To će se desiti i sada. U petak najverovatnije će Putin da se obrati i da kaže – integrisaćemo ove oblasti u Rusku federaciju. Nijedna druga država neće to priznati kao rusku teritoriju, osim mozda Venecuele. A može da ima posledice na eskalaciju sukoba“, mišljenja je Milanović.

Na pitanje da li je zapadni svet nemoćan pred pretnjom nuklearnim oružjem koje šalje ruska strana, gost „Iza vesti“ kaže:

„To postoji, ali je to kolektivna nemoć koje je čovečanstvo sebi napravilo stvorivši tu vrstu oružja i poverivši to oružje malobrojnoj grupi ljudi koji nisu u potpunosti povezani sa realnošću i moralom. Šezdesetih godina prošlog veka smo se plašili tog oružja, i sada smo opet u toj situaciji, opet treba da se plašimo“, kazao je.

BONUS VIDEO: Prijava zbog Vučića iz frižidera: Izveštaj REM-a o analizi predizborne kampanje

Komentari

Svi komentari (0)