1
Šef srpske diplomatije Marko Đurić je izjavio italijanskom listu Korijere dela sera da Srbiju uopšte ne zanima da postane Portoriko (teritorija pridružena SAD) u Evropi, već da ima puno pravo glasa i mesto za stolom gde se odlučuje.
Đurić je, na pitanje kad misli da bi moglo da se okonča dugo čekanje na članstvo u EU i da li u Srbiji postoji volja za to, uzvratio da „razočaranje u Srbiji raste i to jasno dovodi u pitanje verodostojnost celog procesa ulaska novih članica (u EU)“.
Ali, kako je naglasio srpski ministar, „ja sam kao mladić učestvovao u protestima koji su doveli do pada Miloševića…pa ne mogu da verujem da 25 godina kasnije nismo članica EU, iako za to bez sumnje i mi sami snosimo krivicu“.
„Nova srpska vlada“, rekao je Đurić, „kao temeljni prioriret postavila je da se do 2027. sprovedu reforme kako bismo, ispunjavanjem zakonskih, političkih i društvenih uslova, postali punopravna članica EU“.
Šef srpske diplomatije je ukazao na to da je Srbija ostvarila u međuvremenu veliki ekonomski napredak, da se bolje razvija nego neke članice EU i, kako je predočio, „na kraju će političko pitanje biti da li će nas Evropska unija hteti“.
Đurić je istakao da će „EU kad Srbija sa snažnom privredom postane članica biti moćnija i ceo balkanski prostor stabilniji i ukotvljen u evroatlantsku zajednicu“.
Nada se američkom angažovanju na visokom nivou na Balkanu
Đurić kaže da se, „bez obzira ko pobedi na predsedničkim izborima u SAD, nada američkom angažovanju na visokom nivou na Balkanu“. Đurić je time odgovorio na pitanje Korijere dela sera „da li je moguće da je i dalje nemoguć mir na Kosovu, baš kao i u slučaju Izraelaca i Palestinaca?“
Srpski ministar je podsetio na to da su bivši američki predsednik Donald Tramp i njegov izaslanik „uvek imali dobro viđenje balkanskih problema i da se ekonomija koristi za prevazilaženje razdora između Srbije i Kosova“.
Ali je Đurić takođe rekao i da će „biti veoma važan način na koji će nova Evropska komisija utvrditi svoj mandat za rešavanje tog problema, i buduća čelnica za spoljnu politiku EU Kaja Kalas će imati ogromnu odgovornost da odluči da se neposredno angažuje ili da, naprotiv, imenuje specijalnog izaslanika“.
Đurić je podsetio da „postoji Briselski sporazum iz 2013. godine čiji temelj nikad nije sproveden, a to je stvaranje Zajednice srpskih opština, iako smo mi Srbi ukinuli sudove, policiju i druge strukture“.
On je predočio da je politika vlasti u Prištini izazvala takođe „veliku humanitarnu krizu u srpskoj zajednici“, dok su pritisci i zloupotrebe primorali Srbe da napuste policiju i sudstvo.
***
BONUS VIDEO – N1 „skinuo“ RTS sa dnevnog reda: Umesto rasprave o povećanju takse, napadi na N1
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
