1
Srbija je u Briselu sa predstavnicima Kosova potpisala dokument o primeni delova energetskog sporazuma koji je dogovoren još 2013. godine. Nakon sastanka, na kome je stavljen paraf na sporazum simbolično nazvan Mapa puta, osim predstavnika međunarodne zajednice kao posrednika, posebno su bili zadovoljni zvaničnici Prištine, jer će dugove za struju koju stanovnici severa Kosova ne plaćaju pune dve decenije, ubuduće plaćati Srbija. I to je ključni momenat ovog dogovora, kao i činjenica da je Srbija, posle godina odbijanja, na kraju pristala da osnuje firmu „Elektrosever“ po zakonima Kosova.
Vest da je postignut sporazum objavio je u ponedeljak predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i taj dogovor pozdravio kao „veliki korak napred“. I činjenica je da on to i jeste, pre svega za kosovsku stranu i Lajčaka kome je to prvi sporazum koji je uspeo da realizuje u protekle dve godine.
Dokument koji su potpisale obe strane ima devet tačaka koje predviđaju rokove, obaveze i način realizacije svega što je dogovoreno. Ukratko, srpska kompanija „Elektrosever“ treba da dobije licencu za snabdevanje u roku od sedam dana, a zatim da dostavi spisak potrošača. Nakon toga sledi potpisivanje ugovora o obavezama, balansnoj snazi, distribuciji… Sve to treba da bude urađeno u roku od 100 dana od dobijanja licence, kada nadležni na Kosovu tu licencu mogu i da suspenduju u slučaju nepoštovanja odredaba dogovorenih sporazumom. Doduše, ne bez konsultacija sa zvaničnicima EU.
Srbiji nikada niko nije branio da registruje preduzeće “Elektrosever“, ali po zakonima Kosova. Od 2013. godine, kada je potpisan Briselski sporazum, a zatim i energetski, koji je sve ovo podrazumevao, Srbija je insistirala da se firma registruje po srpskim zakonima, jer je reč o srpskoj teritoriji, i da na taj način posluje.
I oko toga je bio osnovni sukob.
„I ono što se sada desilo je da smo mi sada prihvatili da registrujemo firmu po njihovim zakonima“, navodi izvor Nova.rs u Vladi Srbije i objašnjava šta je tu problem i zašto se sa tim do sada odugovlačilo.
„Mi ćemo registrovati firmu „Elektrosever“ i počećemo da distribuiramo struju na sever Kosova i da je naplaćujemo. I tu nastaje problem, jer će biti onih koji neće hteti da plate struju, a mi nemamo izvršni mehanizam da na Kosovu naplatimo dugovanja. To je moguće samo preko kosovskih sudova i na osnovu kosovskih zakona, a to znači da priznamo kosovski sud i zakone“, objašnjava naš sagovornik.
Dakle, važno pitanje je kako će „Elektrosever“ utužiti potrošače ako ne plaćaju struju.
Stanovništvo na severu Kosova više od dve decenije struju nije plaćalo. Ta dugovanja turskom distributeru pokrivao je Kosovski operator za prenos i tržište električne energije (KOSTT), odnosno Vlada Kosova.
Prema podacima KOSTT, gubici samo za 2021. godinu dostigli su iznos od 40 miliona evra. Nema preciznog podatka koliki je minus napravljen od 1999. Nije jasno ni da li će dug morati da se plati retroaktivno.
Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, u razgovoru za „Novu“ kaže da je mnogo toga sakriveno mimo sporazuma, odnosno potpisanog dokumenta Mape puta.
„Ono što se ne govori jeste da se od novoformiranog preduzeća „Elektrosever“ očekuje da investira, ali mi ne znamo koliko će to da košta EPS, koji je već u ogromnom minusu. Ne zna se ni da li će ta firma retroaktivno morati da vrati dugove i da li će stanovništvo sa severa Kosova, a reč je o četiri srpske opštine, to morati da plati“, pita Janjić.
On podseća da je upravo ogroman trošak bio i jedan od razloga zbog kojih se dugo izbegavalo formiranje firme na severu Kosova.
„EPS je nekoliko puta podnosio zahtev za licencu, ali je svaki put postojao neki propust. Verujem da se namerno išlo na to, jer je osnivanje firme na Kosovu i sve što ima veze sa tim zapravo velika investicija, ogroman novac“, ocenjuje naš sagovornik.
On dodaje da je u političkom smislu potpisivanje bilo kakvog sporazuma između Beograda i Prištine dobro, ali da s druge strane nije dobro što se u ovom dogovoru mnogo toga prikriva.
Osim toga, tek će se videti kako će realizacija dogovorenog ići na terenu.
Kompanija „Elektrosever“ je, prema sporazumu iz Brisela, trebalo da dostavlja i vrši naplatu računa građanima na severu Kosova, a licencu je trebalo da dobije od kosovskog Regulatornog ureda za energetiku (ZRRE).
Nakon potpisivanja prvog sporazuma o energetici (2013.), Kosovo i Srbija su usaglasili zaključke o implementaciji ovog sporazuma 2015. godine, u kome se, pored ostalog, navodi da će kompanija „Elektrosever“ podneti zahtev Regulatornom uredu za energetiku za potrebnu licencu za snabdevanje potrošača, kupovinu i prodaju električne energije na otvorenom tržištu, te uvoz i izvoz električne energije.
BONUS VIDEO: Potrošači u raljama EPS-a
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
