Ko je Siniša Vučinić, naprednjak koji je pretio smrću Pavlu Cicvariću: Slobin "čuvar" i naoružani progonitelj novinara koji se divi Hitleru

"Među blokaderima oni će ubiti najmlađega, jer propali su, sve im pada. Reći ću koga planiraju. Ubiće izvesno ime Cicvarić, da li je Pavle najmlađi. Da bi brojčano vratili ljude, ubiće nekog blokadera studenta. Tada bi dosta naroda izašlo da se solidariše, ali da kažu da je ubila policija", izgovorio je Vučinić u studiju TV Informeru.

Odmah se oglasio sam Cicvarić.

"Ne znam da li lupaju ili spremaju nešto, ali u svakom slučaju ako mi se desi nešto - za to je odgovoran isključivo režim Aleksandra Vučića”.

Zatim je u izjavi za N1 dodao:

"Osećam strah jer nisam se nikad susreo sa ovakvom situacijom, ali nisam ni ja jedini kome se to dešava. Ovo moje jeste ekstreman primer, ali mislim da je rešenje podrška javnosti. U tome učestvuju slobodni mediji, studenti… Da kad god nastane neka nepravda da imamo podršku javnosti".

Da li ima osnova za strah, kad se uzme u obzir biografija Siniše Vučinića? Prosudite sami…

Ko je Siniša Vučinić?

Kako je svojevremeno pisalo “Vreme”, karijeru političara počeo je članstvom u SNO-u kod Mirka Jovića, ali je od njih otišao samo posle nekoliko meseci. Postaje predsednik Omladine Konzervativne stranke, koja postaje član Udružene rojalističke omladine. Osnovao je paravojnu organizaciju Srpski sokolovi.

“Vučinić se pročuo kada je 28. avgusta 1992. proglašen za "srpskog narodnog vojvodu". Inicijacija je obavljena na Ozrenu u Republici Srpskoj pod patronatom Srpskog monarhističkog pokreta, Saveza svih Srba sveta, i Srpskog narodnog preporoda. Bio je tri godine predsednik Rojalističkog pokreta, tada je svoju stranku video kao desničarsku”, piše Vreme.

Maja 1993. godine poziva na demonstracije stare devizne štediše.

“Ako ih država ne isplati, obećavao je, otimaće bogate Jevreje i komuniste zarad otkupa. Osnovao je i Zlatnu ruku čiji je cilj bio likvidacija Genšera, Klasa, Dola i drugih "srbomrzaca". U istom periodu (1995) smetaju mu i crnci u Beogradu”.

Na izbore 1996. izašao je kao kandidat koalicije Rojalista i Radikalne stranke "Nikola Pašić". Dan posle učlanjenja u stranku izabran je za predsednika RS "Nikola Pašić", 14. decembra 1996, kada je Glavni odbor smenio dotadašnjeg predsednika (Jovan Glamočanin). Za člana Direkcije JUL-a izabran je krajem prošlog veka (2000). Posednik je zlatnog pasoša "Metafizičke države monarhije Srbske".

Pretnje smrću, hapšenja i Sloba

Devedesetih godina zalagao se da se Jevrejima oduzme imovina, kao i da se oni proteraju iz Srbije, a u istom periodu su mu, pisala je Politika, smetali crnci u Beogradu. Javnost pamti i da je prebijao Rome po Zelenom vencu, pravdajući ovaj postupak time da su to dileri i da je to bilo u cilju „odbrane nacionalnog interesa“. Kako su svojevremeno pisali beogradski mediji, on je krajem 1992. godine za nemački nedeljnik Špigl izjavio da je tokom rata ubio na stotine muslimana i Hrvata, kao i da je divio Hitleru.

Vučinić je kasnije predvodio ljude koji su bili u kući Slobodana Miloševića i koji su bili spremni da ga brane "svojim telima". Svojevremeno je uhapšen u operaciji „Sablja“ zbog izjave da je Zoran Đinđić ratni zločinac, te da će ga narod kazniti zbog toga.

Zatim je samoproklamovani četnički vojvoda 2005. godine pretio smrću novinaru “Vremena“ Milošu Vasiću i predsedniku Socijademokratske unije Žarku Koraću. Naime, redakcijama “Glasa srpskog“ iz Banje Luke i “Vremena“ stigli su telegrami sa „izrazima saučešća“ zbog „smrti vašeg novinara Miloša Vasića“, a Vučinić je potpisao i pismo u kom navodi da će se potruditi da „svojim kapacitetom doprinese da i Vasić i Korać uskoro prave društvo njihovom miljeniku Zoranu Đinđiću“. Vučinić je osuđen na šest meseci, dve godine uslovno zbog ovih pretnji.

Međutim, tu nije kraj.

U aprilu 2005. godine upao s naoružanom pratnjom u prostorije televizije B92, da bi demantovao ono što je lider LDP Čedomir Jovanović o njemu rekao u emisiji „Insajder“. Takođe, nakon emitovanja jedne epizode emisije „Utisak nedelje“ na istoj televiziji, 2006. godine, jedna od gošći, Nataša Kandić, začula je tri pucnja ispred zgrade televizije dok je ulazila u taksi. Samo dan pre toga, Kurir je objavio tekst u kome Vučinić tvrdi da sprema ubistvo Nataše Kandić, kao i Biljane Kovačević-Vučo i Sonje Biserko.

Nekoliko godina kasnije, 2011, Vučinić je osuđen u Višem sudu u Novom Sadu na tri godine zatvora zbog iznude 1,5 miliona dinara od vlasnika jedne novosadske firme. On je osuđen zbog toga što je zajedno sa svojom bivšom surpugom Mirjanom primoravao muškarca da mu u više navrata preda novac na ime navodnog duga, a prilikom Vučinićevog hapšenja, novembra 2007. godine, policija je kod njega pronašla 2.000 evra.

Nakon donošenja presude, Vučinić je u jednom restoranu pored auto-puta Novi Sad-Beograd udario tri šamara Vojvođaninu hrvatskog porekla.

„Likovao je nad mojom presudom, a pošto je hrvatske nacionalnosti, morao sam da mu na ovaj način odgovorim za one zločine na Dvoru na Uni“, rekao je tada Vučinić.

Inače, ova presuda poništena je 2012. godine.

Vučinić je sada član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.

Nakon skandalozne izjave na TV Informer, Vučinić je okuša da umanji štetu.

Samo hipotetički…

“U interesu istine i javnosti, želim da pojasnim da je moja izjava, u vezi sa Pavlom Cicvarićem, istrgnuta iz konteksta tokom jučerašnje emisije na TV Informer. Naime, tom prilikom sam naveo kao primer šta bi moglo da se očekuje od blokadera u narednom periodu, usled očiglednog gubitka podrške građana”, napisao je Vučinić u saopštenju i dodao:

“Pavla Cicvarića sam naveo hipotetički, jer je poznat u javnosti. Namera mi je bila da predvidim mogući scenario, a nikako da ga targetiram”.