Panika u Predsedništvu zbog protesta protiv litijuma: Vučić nudi referendum o svom opozivu, ali ima jedan malecki problem - to je protiv Ustava

U četvrtak je tokom dana stigla najava da će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić vanredno obratiti javnosti, ali ne iz Predsedništva ili nekog TV studija, već iz vile Mir.

Okružen zelenilom i sedeći za drvenim stolom, kao pravi ekolog, Aleksandar Vučić je izjavio da je njegova ponuda onima koji ga kritikuju - raspisivanje referenduma za opoziv predsednika Republike.

„Da ne mislite da ću držati vlast po svaku cenu, moja ponuda je da ne biste razvlačili naš narod svakoga dana, podnesite zahtev vas 80, 75 potpisa, obezbediću vam ostatak i idemo na referendum o opozivu predsednika do kraja godine. Pričam političarima – vi to ne radite zbog litijuma nego zbog mene, hoćete meni da vidite leđa. Nema problema“, rekao je Vučić.

Dodao je da daje javno obećanje i da može doći do dogovora da li bi referednum bio u decembru, martu…

Odgovarajući na konstaticiju novinarke N1 da 70 poslanika opozicije ne mogu pokrenuti proceduru za njegov opoziv, Vučić je rekao da je svestan toga, te da će zato, ukoliko opozicija sakupi 70 glasova, zamoliti predsednika SNS Miloša Vučevića da poslanici SNS glasaju za referendum o njegovom opozivu i tako obezbede dvotrećinsku većinu.

Jedini problem je u tome što Ustav Srbije mogućnost referenduma o opozivu predsednika ne poznaje.

O razrešenju predsednika odlučuje Skupština, a ne građani

To potvrđuje i profesor Ustavnog prava Slobodan Orlović u razgovoru za Novu.

“Ustav poznaje institut razrešenja predsednika Republike (čl. 118). Taj postupak je uređen Ustavom, na predlog najmanje trećine narodnih poslanika može da ga pokrene Narodna Skupština. Izraz u Ustavu "može" znaci da Skupština ne mora takvu odluku i da donese. O odluci o pokretanju postupka razrešenja predsednika, glasaće narodni poslanici i ako apsolutna većina njih (najmanje 126) glasa za odluku, postupak razrešenja je pokrenut. Ova apsolutna većina nije uređena Ustavom, niti je navedena među aktima Skupštine koji se donose takvom većinom (čl. 105 Ustava), već Poslovnikom Narodne Skupštine, što je, smatram, ustavnopravno neprihvatljivo "dopisivanje" Ustava. Kako je, dakle, u Ustavu posebno uređeno razrešenje predsednika Republike, o tome, dakle jednom te istom pitanju, ne bi mogao da se raspiše referendum”, kaže Orlović.

Advokat i visoki funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović odmah je krenuo u obračun na društvenim mrežama sa svim pravnicima koji su tvrdili da referendum o opozivu predsednika nije u skadu s Ustavom. Zati je rekao i da referendum može da se raspiše sa bilo kojim pitanjem, osim o onome što Ustav striktno zabranjuje.

Tim povodom, profesor Orlović kaže sledeće:

“Institut referenduma koji raspisuje Narodna skupstina takođe je uredjen Ustavom (čl. 108). Iako u Ustavu stoji da Narodna Skupština na predlog 100.000 birača ili većine narodnih poslanika, raspisuje (mora) referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti, a razrešenje predsednika Republike jeste skupštinska nadležnost, Skupština ipak ne bi mogla da raspiše referendum o "opozivu" predsednika Republike, jer je to pitanje posebno uređeno u Ustavu (čl. 118)”, kaže Orlović i dalje pojašnjava:

“Ustav nije predvideo da se građani izjašnjavaju o prestanku mandata predsednika Republike plebiscitarno, već to čine narodni poslanici, pa tako da to pitanje ne može ni biti tema svenarodnog referenduma. Ako bi već hteo da proveri raspoloženje građana u vezi sa sopstvenim mandatom (stepen podrške) predsednik Republike može svoj ostanak na funkciji da veže za neko referendumsko pitanje. Na primer, "da li podržavate taj i taj zakon ili akt" iza koga bi javno stao i obavezao se na ostavku u slučaju negativne referendumske odluke. Tako je to svojevremeno učinio De Gol u Francuskoj”.

Na Vučićevu najavu referenduma, reagovao je i advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

"Čemu ovaj “izazov”? Po važećem Ustavu uopšte ne postoji referendum kao način razrešenja predsednika, to je predviđao stari Ustav koji je važio do 2006. Sada važeći (čl. 118) predviđa sasvim drugačiji model – 1/3 poslanika za pokretanje postupka a ako Ustavni sud potvrdi da je predsednik prekršio Ustav, on se razrešava odlukom 2/3 poslanika”, napisao je Rodoljub Šabić na svom nalogu na društvenoj mreži X.

Šta kaže opozicija

Opozicija, kojoj je Vučić, praktično bacio rukavicu u lice, saglasna je da je ovo klasično skretanje pažnje sa protesta protiv litijuma koji se šire Srbijom.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas smatra da bi Vučić trebalo da podnese ostavku.

“To bi bio častan potez zbog apsolutnog odbijanja građana Srbije da prihvate njegovu politiku iskopavanja litijuma. Nikakav referendum o smeni predsednika nije predviđen ni Ustavom ni zakonom, samim tim nije ni moguć”, rekao je Đilas i dodao:

“Uostalom, Vučić je sam rekao da njemu nije važno da li će otići sa funkcije sada ili 2027. godine. Pošto njemu nije važno da li je predsednik, a građanima je mnogo važno da nije, najbolje je da podnese ostavku i prihvati činjenicu da mu narod ne daje podršku za politiku koju je želeo da sprovede.

Predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš ocenio je da je vlast "na korak od panike" zbog demonstracija širom Srbije protiv rudarenja litijuma i da bi mogla da "posegne za opasnim stvarima, kao što je izazivanje nasilja na protestima, kako bi se kompromitovala mirna pobuna".

Tako se sada, ocenjuje Ponoš, ‘preti demokratskim mehanizmom - referendumom, ali tek krajem 2025. godine’.

„Ne rekoše da li su mislili da do tada obustave projekat i zamole Rio Tinto da kupi prnje i ode iz Srbije. Znajući kakve referendume organizuje i kako broji glasove vlast koja ima kontinuitet sa Miloševićem, narod je odgovorio svakodnevnim referendumima na otvorenom: u Šapcu, Bogatiću, Valjevu, Mladenovcu, Kraljevu, Kosjeriću i mnogim drugim mestima“, naveo je on.

Pokret Ekološki ustanak ocenio je da Aleksandar Vučić "po običaju svojim teatralnim obraćanjem javnosti opet zamajava građane".

"Aleksandre Vučiću nisi tema ti. Hiljade građana ti sa ulica širom zemlje poručuje - 'U Srbiji neće biti kopanja litijuma'", navodi se u saopštenju.

Podsetimo, nakon serije protesta protiv rudnika litijuma u mnogim gradovima Srbije, demonstracije su zakazane i u Beogradu, 10. avgusta u 19 sati na Terazijama.

BONUS VIDEO: