Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas se sastaje sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, a jedna od glavnih tema biće rat u Ukrajini. Branka Latinović, bivša ambasadorka i predstavnica Srbije u OEBS-u, u intervjuu za “Novu” govori o tome kakve poruke Srbija može da očekuje od Šolca, sve intenzivnijim aktivnostima zapadnih diplomata u Srbiji, ali i opasnosti da zbog neuvođenja sankcija Rusiji ostanemo bez novca iz fondova EU.
Ovih dana videli smo jaku diplomatsku aktivnost SAD-a u Srbiji – u Beograd su dolazili američki senatori i pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Karen Donfrid. Sa druge strane, Vučić se danas sastaje sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Šta vam to govori?
Poseta američkih zvaničnika Beogradu je bila u funkciji informisanja, saopštavanja američkih stavova u vezi sa aktuelnim dešavanjima na istoku Evrope i rata u Ukrajini, kao i onih u regionu, te jasno izraženih očekivanja i potrebe da Srbija bude deo evropske porodice u nastojanjima da se sačuva demokratski poredak u Evropi i sve druge političke, pravne vrednosti i tekovine. SAD, kao ni EU, ne žele iznenađenja u zaleđu Evrope i zainteresovani su za očuvanje bezbednosti i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, koji ima geostratešku ulogu u pravcu Mediterana i Bliskog Istoka, ali i ka regionu Crnog Mora. Stoga SAD s pravom očekuju doprinos u očuvanju bezbednosti regiona, ali i aktivnog uključenja u evropsku porodicu. Istovremeno, sa ovom posetom američki zvaničnici su osnažili ličnu poziciju ambasadora Kristofera Hilla i jasno determinisali šta je glavni fokus njegovog angažovanja.
Nemačka kao ključna država u EU, ali i Evrope, takođe, želi da pomogne i olakša Srbiji da se što pre opredeli i donese ključnu odluku u vezi svoje spoljno političke pozicije u kontekstu rata u Ukrajini i praćenja zajedničke evopske spoljne politike. Svakako da Nemačka, kao strana koja je puno toga uložila i pomogla Srbiji kako na putu ekonomskog oporavka, ali i evropskog puta želi da Srbija ne okleva u donošenju ključnih odluka i da se što pre uključi u ono što se danas definiše kao pripadnost demokratskoj Evropi.
Ma koliko ti razgovori bili teški, naporni, zahtevni oni imaju i svoju dobru stranu – dijalogom pomoći da se razlike razjasne i pomogne Srbiji sa lakše donese odluke koje će doprineti očuvanju sigurne sadašnjice i perspektivne budućnosti.
Da li se steže obruč oko Srbije, da konačno zaista izabere između Zapada i Rusije?
Da li se steže obruč oko Srbije? Rekla bih da je to prejaka reč, koja apriori utiče da javnost ima negativan stav u vezi onoga što je nova evropska realnost. Tu realnost treba prepoznati i jasno definisati, te će u tom kontekstu biti lakše i odgovoriti izazovima vremena. Pozicija Srbije je kompleksna, to nije sporno, ali i suočavanje sa realnošću i pravilan izbor pomažu da se donese odluka koja će biti dalekosežno pozitivna za njenu budućnost.
Kakvu poruku, zahtev Vučić može da očekuje od Šolca?
Od nemačkog kancelara Šolca predsednik Vučić može da očekuje više poruka – da očekuje da se Srbija priključi evropskoj porodici i da će time obezbediti i podršku i potrebnu solidarnost za teškoće sa kojima se evidentno bude suočavala, a tiču se pre svega energenata; da će se Nemačka iskreno angažovati da se ubrza evropska perspektiva Srbije i u tom kontekstu i očekivanje Nemačke da se razgovorima o Kosovu i Metohiji pristupi na dinamičniji i efektniji način. Sa konkretnim rezultatima, svakako.
Bundestag je nedavno usvojio dokument u kome poziva Vladu Nemačke da preko institucija EU utiče na to da bude preispitana pretpristupna pomoć za zemlje kandidatate EU koje nisu uvele sankcije Rusiji (a to je jedino Srbija). Verujete li da, u slučaju da Srbija ne uvede sankcije Rusiji, možemo da ostanemo bez novca iz fondova EU?
To što je Bundestag usvojio dokument u kojem poziva Vladu Nemačke da preko institucija EU utiče da bude preispitana pretpristupna pomoć i dr. za neke države kandidate EU, nije više samo stav nemačkog Bundenstaga. Sve više je institucija i pojedinaca koji smatraju da države kandidati EU, koje ne prate politiku EU i njene vrednosti ne mogu da očekuju i dalje primanje sredstava iz evropskih fondova. To ne treba da iznenađuje, to je novac evropskih poreskih obveznika. Takva jedna mogućnost – da se obustave sredstva iz pretpristupnih fondova, kao i suspenduju dalji pregovori, ali i šengenski vizni sistem je potencijalno sasvim realna i moguća. I ne treba da iznenadi, jer Srbija ima definisan sistem odnosa sa EU na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a i u poodmakloj je fazi samih pregovora za članstvo. Sve to sa sobom nosi i odgovarajuće obaveze, kao i pravila ponašanja
U Berlin će istog dana doći i prištinski premijer Aljbin Kurti, kao i ervopski posrednik u pregovorima Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. Očekujete li da u skorije vreme može doći do ozbiljnijeg napretka u dijalogu?
Neosporno da je dolazak Kurtija u Berlin, kao i Lajčaka, u funkciji nastavka tih pregovora, što bi se reklo odmah i bez odlaganja, kao i postizanje što skorijih vidljivih rezultata. Bilo je puno praznog hoda jer je očito da Kurti nije bio posebno zainteresovan za te pregovore. Vreme je da se sadašnje stanje prevaziđe.
BONUS VIDEO Hoće li nova Vlada odoleti pritisku Brisela i uvesti sankcije Rusiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare