85
U autoritarnom političkom sistemu ništa ne zavisi ni od Skupštine ni od opozicije.u njoj. Jedina korist je u tome što će opozicija imati tribinu s koje jedino može da dopre do građana, pod uslovom da imaju želju, koja se graniči s mazohizmom, da gledaju televizijske prenose orlićijanskih prizora, kaže za „Novu“ Jovo Bakić, sociolog..
U prethodnih mesec dana vlasti u Srbiji su otvorile front sa zvaničnim Zagrebom, dok su tenzije na Kosovu iz dana u dan sve veća. Ko je kriv za ovakvo stanje u regionu?
– Kako je izbio rat u Ukrajini, tako je manevarski prostor vlasti u Srbiji sužen, jer sve je teže igrati na više karata. Zahtevi velikih sila sve više ograničavaju ono malo suvereniteta što imamo. Utoliko je u interesu srbijanskog režima da muti vodu. No, mora se naglasiti da upravo u ovakvoj situaciji Aljbin Kurti vidi svoju šansu da pokuša da izbegne one obaveze (prevashodno obrazovanje Zajednice srpskih opština) koje su njegovi prethodnici preuzeli. Takođe, hrvatska vlada vidi sada priliku da dodatno uslovljava Srbiju oko ulaska u EU, pa iako je jasno da Srbija u dogledno vreme nikako u EU ni ne može ući, osim ako se nešto drastično ne promeni, a to nije u izgledu.
U autoriotarnom režimu postoji samo imitacija institucija
Predsednik Srbije, uprkos najavama, nije rekao ko će biti novi mandatar za sastav Vlade Srbije, već je sebi dao „dodatnih 48 sati“ da odluči između Miloša Vučevića i Ane Brnabić. Koliko je uloga mandatara uopšte važna u aktuelnoj podeli vlasti u našoj zemlji i kako vam deluju pomenuti kandidati?
– U autoritarnom režimu postoji samo imitacija institucija, pa je sasvim nevažno ko je za njihov rad formalno odgovoran. Tu je važna isključivo uloga autoritarnog vođe i njegovog najbližeg porodičnog i kriminalnog okruženja. Naposletku, da li je išta u ovoj zemlji zavisilo od Ane Brnabić, osim što je samom svojom pojavom nekog zasmejavala a nekog ljutila, te da li iko može zamisliti da nešto zavisi od novog predsednika vlade, bila to ona ili sadašnji zloglasni (njegova zloglasnost samo je odjek onog s Andrićevog venca u Beogradu) gradonačelnik Novoga Sada?
A da li taj nacionalizam koji regionalni lideri podgrevaju svaki put kad im je potrebno da prikupe neki politički poen može da nas odvede u neki ozbiljniji sukob?
– Nije realno da dođe do sukoba, osim ako ne dođe do opšteg ratnog restrukturisanja međunarodnih odnosa, tj. do Trećeg svetskog rata. Na Kosovu niko ne može da ugrozi mir, pod uslovom da to nije u interesu samom NATO-u, sasvim nezavisno od formalnog priznanja Kosova. No, ove reči nikako ne pravdaju ratoborne i nacionalističke izjave bilo kojeg političara, jer reč je o neodgovornosti.
Zašto ti ljudi ne razmišljaju o posledicama?
– Navikli su da ih birači ne kažnjavaju na izborima. Naprotiv, u zemljama naslednicama Jugoslavije nacionalizam je smokvin list za nesmetanu pljačku naroda već tri decenije, ali većina građana i građanki toga očevidno nije svesna. Klasični primeri su Milo Đukanović, koji je čak menjao nacionalizme koje je raspirivao s pozicija vlasti, Milorad Dodik, koji u opoziciji kritikovao nacionalizam, dok ga na vlasti raspiruje, te Aleksandar Vučić, koji je prvo zastupao ekstremno-desničarsku ideologiju, a sada je sve upakovao u jeftino crveno-plavo-belo pakovanje banalnog nacionalizma.
Kako vama zvuči kad predsednik Srbije kaže da neće na more, već hoće u Jasenovac?
Pročitajte još...
– Pozdravljam takva nastojanja. Krajnje je vreme da se žrtvuje za opšte dobro. No, bojim se da nas opet zamajava, kao što je radio i kada je reč o onim nebrojenim “atentatima”.
Predsednik Srbije kaže kako smo „saterani u ćošak“ što se tiče Kosova, a do pre nekoliko godina su slavodobitno poručivali da vodimo pet prema nula u pregovorima s Prištinom. Ko je kriv za ovakav preokret?
– Nema preokreta. Odavno smo mi saterani u ćošak, ali kao takvi vodimo 5:0. “Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine”, slušam to već tri decenije, dok tonemo u blato živo. Mašta može svašta, a mi em imamo maštovite političare em i sami volimo bajke.
Srbija je godinama odličan domaćin stranim investitorima i većina njih ima povlašćen status. S druge strane, zaposleni u tim firmama neretko govore o nehumanim uslovima za rad, pa tako slušamo priče o ljudima koji nose pelene, vijetnamskim radnicima koji su praktično u robovskom odnosu… Kako smo došlo do toga da se u našoj zemlji dešavaju takve stvari? Može li se to sprečiti?
– Ropstvo nije strano kapitalizmu. Imperijalizam po pravilu prati ekspanziju kapitala. Ako imate nesreću da se nalazite na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, svakako ćete biti žrtva imperijalizma, a veoma je verovatno da ćete se mestimično suočiti s robovskim radom. Svejedno, nekrofobični antikomunisti, od konzervativaca do liberala, ubeđuju nas da je “komunizam kriv za sve” i da je problem Srbije u tome što “deca komunista i dalje vladaju”, pa iako je Josip Broz Tito, oličenje svega rđavog što nas i dalje navodno ukopava, umro pre više od četiri, a autoritarni socijalizam propao pre više od tri decenije. Kakve god mane bile tog režima, a bilo ih je dosta, u njemu nije bilo ropstva, radnicima niko nije ugrožavao ljudsko dostojanstvo, dok je Jugoslavija vodila nezavisnu spoljnu politiku. Samo da podsetim, socijalizam je u Jugoslaviji trajao nekih 45 godina, tj. uskoro će biti izjednačeno trajanje socijalizma i trajanje doba nakon njega, a intelektualni slepci i lenjivci i dalje izvor društvenih i sopstvenih problema nalaze u njemu. Pokazatelj takvog slepila i lenjosti jeste preimenovanje Radničke ulice u Lučanima u ime nepomenika koji je u crno zavio desetine radničkih porodica. Ako, kao društvo, budemo smatrali da je socijalizam kriv za naše sadašnje nevolje, nema nam spasa, jer smo sasvim pogrešno dijagnostikovali bolest od koje patimo, pa ćemo, usled uzimanja štetne terapije, u mukama umirati. Sve se može sprečiti, pod uslovom da nam je jasno da je kapitalizam problem, a nikako ne lek. Drugim rečima, kapital se mora staviti pod društvenu kontrolu, jer će u protivnom uništiti društvo.
BONUS VIDEO: Jovo Bakić otkrio šta od ni jednog političara ne možemo očekivati
Pratite nas i na društvenim mrežama:
