Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova, u intervjuu za “Novu” govori o tome da li se Srbije već opredelila po pitanju Rusije i EU, šta će se dogoditi ako (i kada) Beograd uvede sankcije Ruskoj Federaciji, ali i o namerama novog američkog ambasadora Kristofera Hila. “Očekujem da Srbija formira vladu koja će u svakom smislu, dakle i u stranačkom i u personalnom, jasno pozicionirati Srbiju u skladu sa odlukama koje je donela u okviru sistema UN”, navodi Svilanović za naš list.
Da li je pred Srbijom konačan izbor – Rusija ili EU?
Rat u Ukrajini doživljavam kao globalni sukob 21. veka. On ima mnogo specifičnosti, snažnu komponentu informacija i dezinformacija, digitalnu i sajber komponentu. Vidim ga kao narušavanje svih vrednosti kojima i Srbija pripada, a koje nekada i pogresno nazivamo “evropskim vrednostima”, kao da one samo pripadaju Evropskoj uniji. Radi se o urušavanju evropskog bezbednosnog prostora kako je definisan u Helsinkiju 1975. godine. I upravo te vrednosti će u ovom ratu prevagnuti.
Neće biti ni novog hladnog rata, jer se ovde ne radi o dve sukobljene strane ni o dva vrednosna sistema. Ljudi u Ukrajini nisu “druga strana”, Evropa nije “druga strana”, tako ni Srbija nije “druga strana”.
Prevagnuće UN sistem i budućnost neće doneti više paralelnih političkih i bezbednosnih i finansijskih sistema. Srbija je i svojim glasanjem u UN pokazala da želi da podrži i unapredi UN sistem i time je donela svoju najvažniju odluku. Sve ostalo su formalnosti i diplomatski detalji.
Kakve bi posledice bile u slučaju da Srbija ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji?
Saradnja sa Ruskom Federacijom je neophodna da bi se rat zaustavio, da bi se sprečilo dalje stradanje stanovništva. Ali saradnja koja se odnosi na obnovu evropske bezbednosne arhitekture zasnovane na kooperativnoj bezbednosti, saradnja u nastojanju da se stalno unapređuje globalni bezbednosni sistem kroz podršku Ujedinjenim nacijama i glavnoj regionalnoj bezbednosnoj organizaciji, a to je OEBS, saradnja u unapređenju globalnog ekonomskog sistema i finansijskih institucija; sve to što je i važno i neophodno, biće moguće dosta kasnije, ne samo kada se rat okonča, već i kada dođe do ozbiljnih promena u odnosu Rusije prema ostatku sveta, kao što je glasanje u UN pokazalo. To je suština sistema sankcija o kojima govorite, a tu odluku je Srbija već donela, kroz prethodna dva glasanja u UN.
Ako uvedemo sankcije, kakvu reakciju zvanične Moskve očekujete? Da li će Srbija biti stavljena na listu neprijateljskih država i šta to znači?
Budući da sam rekao da je Srbija svoje odluke već donela, ona je već zajedno sa svim svojim susedima, zajedno sa Evropskom unijom, ali i zajedno sa ogromnom većinom država u UN. Kako bude njima, tako će biti i Srbiji. I to u svakom aspektu. Naravno da svi mislimo prvo na energetsku bezbednost, i ona jeste super važna, ali nije jedino važna. Kako i koliko budu trpeli naši susedi, tako i toliko će trpeti i Srbija.
Kako bi se to odrazilo na kosovsko pitanje?
UN je samo jednom odlučila nešto od značaja za ljude koji tamo žive, a to je kada je doneta Rezolucija 1244 i time okončan oružani konflikt i stradanje ljudi. Sve odluke koje su imale značaj i za Srbe i za Albance, a koje su donete u međuvremenu, donete su potpuno u drugim procesima, od strane drugih organizacija i drugih aktera, tako da mislim da građani Srbije precenjuju značaj bilo čega što UN u budućnosti moze da odluči. Život ide mimo i izvan Saveta bezbednosti. Briselski sporazumi su značajnije promenili živote ljudi nego bilo koja rasprava u UN od 1999. do danas. A u tim sporazumima i u tim procesima, odlučujući je glas Vlade Srbije i Narodne Skupštine i odluke koje one donose. Te odluke su zatim reflektovane u našoj saradnji sa EU, kao i u našem angažovanju u mreži regionalnih organizacija i te odluke suštinski menjaju život ljudi. Tako će biti i ubuduće.
Može li uvođenje sankcija da ubrza put ka EU?
I EU mora neke odluke da donese. Prvi korak je tzv “strateški kompas”, ali mislim da je to nedovoljan odgovor na rat. Očekujem mnogo odlučniji Evropski savet do kraja ove godine, koji bi ustvari trebalo da povrati ono što u ovom trenutku nedostaje EU u očima građana Srbije, kao i u očima ostalih zemalja u procesu pridruživanja. To je kredibilnost evropskih politika prema regionu i sposobnost da proces pridruživanja transformiše naša društva.
Ovaj rat je, što bi Čerčil rekao, prilika koju EU ne sme propustiti, da svojim odlučnim angažovanjem prema zemljama na jugoistoku i istoku Evrope povrati upravo te dve osobine. To znaci da očekujem od EU kredibilnu politiku koja više neće uopšte koristiti reči “evropska perspektiva”, jer se od njih svi ježimo. Umesto toga, potrebne su odluke, konkretni koraci i datumi. Verujem da bi prvi takav korak bio da svi budemo uključeni u evropsku ekonomsku zajednicu, sa statusom koji u oblasti ekonomske saradnje, sa EU imaju Švajcarska i Norveška, na primer. To je ono što je sada potrebno da bi se ugled povratio.
Šta vi očekujete? Hoće li Srbija uvesti sankcije prema Rusiji i kakve?
Prvo očekujem da Srbija formira vladu koja će u svakom smislu, dakle i u stranačkom i u personalnom, jasno pozicionirati Srbiju u skladu sa odlukama koje je donela u okviru sistema UN. Takva vlada biće u stanju da sarađuje sa EU i da zajedno sa njom traži rešenja za sve svoje probleme. Pred Srbijom su samo jedna vrata i ona će proci kroz njih. Biće potrebno puno napora da se stalno sa građanima razgovara i da se postepeno rekreira javno mnenje oko jednog jedinstvenog interesa a to je interes Srbije i njenih građana.
Kristofer Hil praktično je povučen iz penzije i za novog amabasadora SAD u Srbiji postavljen je u vreme pojačanih tenzija. Šta od Hila Srbija može očekuje? Utisak je da SAD sada želi da reši nagomilane probleme na Balkanu – od Kosova preko BiH do eliminisanja ruskog faktora?
SAD su postavile ozbiljnu diplomatsku infrastrukturu u regionu, počev od bilateralnih ambasadora u Srbiji i u okruženju, do ambasadora zaduženog za sankcije. I moje je mišljenje da je pred njima zadatak da pomognu vladama u regionu da se odlučnije angažuju na dvema temama: unapređenje funkcionalnosti Bosne i Hercegovine i uspešno postizanje sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine. Na tom putu, od suštinske je važnosti da EU donese odluke koje smo pominjali, a koje će ponovo delovati centripetalno i vratiti sve naše zemlje u evropsko središte.
Uspešno rešavanje ova dva pitanja značilo bi okončanje rata u procesu raspada bivše Jugoslavije, mogli bismo svi zajedno da proslavimo Dan mira. To bi omogućilo Srbiji da na prostoru Zapadnog Balkana postane ono što je Nemačka na prostoru EU. Srbija to može jer ima ljude, ekonomiju, nauku, ima sve što je potrebno da odlučujuće doprinosi pre svega svojim građanima, a zatim i svim susedima. Epizoda s vakcinama, podrška zajedničkom regionalnom tržištu, podrška zajedničkom romingu, samo su ilustracije onoga što Srbija koja je ključna članica ovakvog “mirovnog procesa” donosi regionu, a time i celokupnoj velikoj Evropi. Ja u takvu ulogu Srbije verujem. Sve drugo bili su zastoji i pogrešne episode. Srbija je središna zemlja Balkana, ali to mora da pokaže u procesu postizanja ključnih dogovora i donošenju odluka koje su pred nama. Građani Srbije biće najveći dobitnici takve politike i takvih odluka. Sve drugo je gubljenje vremena i degradirajuće za naš životni standard.
BONUS VIDEO Srbiji skinute sankcije na uvoz nafte – presudilo glasanje protiv Rusije?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare