Vlasnik Beograda na vodi digao buru na Balkanu: Alabar otkrio šta je radio u Srbiji pre ugovora, priznao greške dok mu zgrade u Draču tonu

Govoreći o prošlogodišnjem tenderu za zakup devet plaža na crnogorskom primorju, Alabar je rekao da danas smatra da u taj posao nije trebalo ni da ulazi.

„Kada je reč o Crnoj Gori, mislim da nije trebalo da učestvujem na tenderu za plaže. Bila je to glupa ideja. Za to sam uvek krivio svog indijskog advokata, jer sam mu rekao: 'Sećaš li se šta smo uradili u Srbiji? Izgradili smo ovu prelepu pešačku promenadu pre ugovora. Napravićemo tako lep klub na plaži da će nas možda drugi gradovi pozvati i reći – ovo su dobri ljudi. Tako bismo pokazali naš mali referentni projekat.' Onda mi je rekao da smo tražili pravni savet jer nismo imali lokalno iskustvo. Morate da platite malo više kako biste bili nagrađeni“, rekao je Alabar u intervjuu koji prenose crnogorski mediji.

Njegova izjava izazvala je pažnju ne samo zbog priznanja da je ulazak u posao bio greška, već i zbog toga što je sam priznao da je gradio u Srbiji i pre dobijanja ugovora.

Izjava je zanimljiva, jer otvara pitanje na koji ugovor je mislio. Podsetimo, formalni ugovor o Beogradu na vodi potpisan je u aprilu 2015. godine.

Priznao grešku i u Albaniji

Alabar se našao na meti kritika i u Albaniji.

Povod je bila njegova izjava da je u projektu transformacije luke Drač „pogrešio jer je gradio previše brzo“.

Na to je burno reagovala opoziciona Demokratska partija, koja je od Specijalnog tužilaštva (SPAK) zatražila pokretanje istrage o jednom od najvećih investicionih projekata u zemlji.

Zamenik predsednika Demokratske partije Nikola Kedhi ocenio je da Alabarovo priznanje otvara pitanje odgovornosti vlasti premijera Edija Rame.

„Ove reči nije izgovorila opozicija. Izgovorio ih je sam Mohamed Alabar. Ako investitor priznaje da je pogrešio, neko mora da objasni ko je odgovoran i ko će snositi posledice“, poručio je Kedhi, piše Balkan Web.

Albanska opozicija tvrdi da je jedna od najvažnijih državnih luka praktično ustupljena privatnom projektu bez tendera, bez konkurencije i bez javne rasprave.

Istovremeno, opozicija upozorava da su problemi već vidljivi na terenu. Kedhi tvrdi da se na prvim zgradama u okviru projekta Drač Marina pojavljuju ozbiljni konstruktivni problemi, odnosno da dolazi do sleganja objekata, dok se finansijski model projekta u velikoj meri oslanja na građane koji su unapred kupovali stanove.

Da tvrdnje albanske opozicije nisu neutemeljene, ukazale su i albanske institucije. Nacionalni inspektorat za zaštitu teritorije (IKMT) saopštio je još u maju da su na dve gotovo završene stambene zgrade u kompleksu Durrës Yacht & Marina registrovana sleganja od 28 i 18 centimetara, zbog čega je investitoru naloženo da sprovede hitne mere tehničkog ojačanja konstrukcije.

Demokratska partija zbog toga zahteva objavljivanje kompletnog ugovora između države i Alabarove kompanije, uključujući arbitražne klauzule i sve obaveze države, kao i pokretanje istrage o celom projektu.

Vlada Edija Rame odbacuje optužbe opozicije i tvrdi da će projekat potpuno transformisati Drač i doneti novi investicioni ciklus Albaniji.

Šta je ranije govorio o Beogradu na vodi

Alabar je u intervjuu koji je ranije dao za Insajder, u okviru emisije „Beograd na vodi – lepa slika, ružna pozadina“, branio projekat u Beogradu i odbacio tvrdnje da je od Srbije dobio privilegovan položaj.

Tvrdio je da mu država „nije dala ništa“, iako je Srbija u zajedničku kompaniju unela zemljište u Savskom amfiteatru na korišćenje tokom 99 godina, dok je istovremeno preuzela obavezu da raščisti teren i izgradi kompletnu infrastrukturu do granica projekta.

„Ja gradim puteve, trotoare, zgrade, održavam travu. Kupujem struju, vodu i internet. Država od svega toga zarađuje“, rekao je tada Alabar.

Na pitanje koliko je ukupno uložio u Beograd na vodi odgovorio je da ne zna tačnu cifru.

„Pogledajte koliko je zgrada izgrađeno. Mislite li da je to mali novac?“, rekao je.

Govoreći o kritikama projekta, tvrdio je da rezultati najbolje govore sami za sebe.

„Razgovarajte sa više od 600 firmi koje posluju u Beogradu na vodi. Pričajte sa 11.000 ljudi koji tamo rade. Ministarstvo finansija svakog dana od tih firmi naplati oko 200.000 evra PDV-a. Pitajte vlasnike stanova kojima je vrednost nekretnina gotovo udvostručena. Ako oni kažu da projekat nije dobar – srušimo ga“, rekao je Alabar za Insajder.

Projekat koji godinama izaziva kontroverze

Beograd na vodi od samog početka prati niz političkih i pravnih kontroverzi.

Projekat je dogovoren međudržavnim sporazumom Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, bez međunarodnog tendera za izbor investitora. Država Srbija u zajedničkom preduzeću ima 33 odsto vlasništva, dok Alabarova kompanija ima 67 odsto.

Srbija je u projekat unela jednu od najatraktivnijih lokacija u centru prestonice na korišćenje tokom 99 godina, uz obavezu da finansira raščišćavanje terena i izgradnju infrastrukture, što je od početka izazivalo kritike dela stručne i političke javnosti.

Posebnu senku na početak projekta bacilo je rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, poznato kao slučaj Savamala, kada su maskirane osobe bagerima srušile više objekata, dok policija nije reagovala uprkos pozivima građana. Taj događaj izazvao je višegodišnje proteste i postao simbol netransparentnosti projekta.

Dok vlast u Srbiji Beograd na vodi predstavlja kao jednu od najuspešnijih investicija u istoriji zemlje, Alabarove najnovije izjave pokazuju da investitor više ne krije da su pojedini njegovi regionalni projekti bili pogrešno procenjeni.