INTERVJU Dušan Nikezić: Cene padaju samo u klipovima Tomislava Momirovića, život u Srbiji je borba za puko preživljavanje

Skupština je izglasala Zakon kojim se uvodi besplatna konverzija zemljišta. Koliko će ovakav zakon oštetiti građane Srbije i “probubiti” rupu u budžetu? Za koga je krojen ovakav zakon, ko će biti najveći dobitnici?Ovim zakonom vlast će pokloniti 530.000 ari najvrednijeg građevinskog zemljišta i to onim ljudima koji su pre toga budzašto kupili fabrike na tom zemljištu. I sve što Vesić, koji je predlagač tog zakona, priča o razlozima za njegovo donošenje, zapravo je pokušaj prikrivanja pljačke koju su smislili. Jedini dobitnici biće tajkuni bliski vlasti, koji su za male pare kupili fabrike u industrijskoj zoni, uz obavezu da nastave proizvodnju i zaposle radnike. Oni su fabrike zatvorili a hiljade ljudi ostavili bez posla i sada hoće da grade stanove. U tom slučaju jedino ispravno i pravedno je da plate konverziju zemljišta za stambenu zonu, kao što bi i svaki građanin Srbije morao da plati, ako želi da promeni namenu zemljišta i izgradi kuću u industrijskoj zoni. Jedino što je bilo neophodno da se uradi je postavljanje roka od najviše dve godine da se zemljište privede nameni, što znači ili nastavak proizvodnje ili konverziju zemljišta. A ako ne žele da nastave proizvodnju i odbijaju da plate konverziju, onda je rešenje jednostavno: vratite zemljište jer ima ko hoće. Zato SSP poručuje tajkunima da će tržišnu cenu zemljišta morati kad tad da plate, a njihovim partnerima u vlasti da će odgovarati zbog usvajanja koruptivnog zakona koji je protivustavan.Osim ovog zakona, poslanici su doneli odluku o novom zaduživanju. Srbija će se kod banaka zadužiti najmanje 1,2 milijarde evra. Da li je to bilo neophodno u situaciji svetske krize i šta će biti posledice novih kredita? Koliko će građani Srbije vraćati dugove ove vlasti?Građani Srbije sa pravom strahuju od svake nove ekonomske mere vlade Ane Brnabić i ministra finansija Siniše Malog. Rezultati njihove politike u ovoj godini su pad plata od 1,2%, pad prerađivačke industrije od 1,3%, pad prometa u trgovini na malo od 4,9%, pad izdatih građevinskih dozvola za 6,4%, pad prihoda od PDV-a, akciza i carina za preko 10%. Jedino sto raste u srpskoj ekonomiji su cene i javni dug. Novim kreditima od 1,26 milijardi evra ova vlada je u jednom danu zadužila svaku porodicu u Srbiji sa 500 evra i to ćemo mi i naša deca vraćati. Samo u poslednjih sedam meseci dug su povećali za tri milijarde evra. Uzeli su nove kredite od MMF-a, Svetske banke, EU i Fonda za razvoj Abu Dabija, izdali obveznice na međunarodnom i domaćem tržištu, zaduživali se kod komercijalnih banaka i kod stranih vlada. Ništa nisu ni uštedeli, ni zaradili, pa se sve što ova vlast radi ili gradi isključivo finansira iz zaduženja sa nikada većim kamatama od preko 9%. Koliko smo zaduženi najbolje se vidi po tome što smo u prvih pet meseci ove godine za sva socijalna davanja države: za decu, za porodilje, za učenike, studente, za nezaposlene, za raseljene, za siromašne, za borce i invalide i sve ostalo izdvojili 63 mlrd dinara, a za kamate na postojeće zaduženje čak 77 milijardi dinara. To Brnabićku i Malog ne interesuje, jer oni te dugove neće vraćati. Zato je svaki novi dan njihove vlasti jedan problem više za budućnost Srbije.Iako vlast svakodnevno govori kako se inflacija smanjuje, građani i dalje žive teško jer su cene previsoke. Kada možemo da očekujemo da inflacija bude jednocifrena, a da građani žive bolje?Cene padaju samo u klipovima ministra Tomislava Momirovića. Ljude ne zanima ni šta im govori on, ni drugi predstavnici vlasti, jer više veruju svojim očima nego njima. A svojim očima vide da su cene osnovnih životnih namirnica porasle za preko 50%, a računi za energente i stanovanje preko 35% u poslednje dve godine, dok su prosečne plate u istom periodu povećane za 32%, a penzije za samo 28%. Zato je danas život u Srbiji borba za puko preživljavanje. Da bi došlo do pada cena, neophodno je sprovesti konkretne mere za zaustavljanje inflacije, koje Stranka slobode i pravde predlaže već više od godinu dana, a koje predviđaju: prestanak štampanja novca, utvrđivanje strukture cena 100 osnovnih proizvoda, ograničenje trgovačkih marži, oporezivanja ekstraprofita u energetici, rudarstvu i trgovini, kao i značajno povećanje ulaganja u poljoprivredu i energetiku. Nažalost, umesto konkretnih mera, mi već godinu dana od predstavnika vlasti slušamo o uvezenoj inflaciji zbog rata u Ukrajini, iako su u poslednjih godinu dana cene hrane u Ukrajini koja je u ratu porasle 14,7%, a u Srbiji pod ovom vlašću 23%.

Hoćete li se ikada cene vratiti na staro?Mi živimo u teatru apsurda. Pre nekoliko dana jedan od dežurnih režimskih novinara analitičara je rekao da su cene visoke da ne bi iz regiona dolazili da kupuju u Srbiju. Iz toga bi se moglo zaključiti da vlast nema nameru da uradi bilo šta kako bi vratila cene. Ovaj biser nije jedini dokaz apsolutne nebrige ovog režima za rast cena hrane, zbog koga je na stolovima sve više testa, a sve manje mesa. Da je vlada, kada je SSP to predlagao, utvrdila strukturu cena i marže za osnovnih 100 proizvoda, ne bi se desilo da maloprodajni lanci ostvare rekordnu dobit u 2022. godini, pa je recimo Delhaize (Maxi) u 2022. ostvario rast godišnjeg neto dobitka od 127%, DIS 152%, Univerexport 93%, Gomex 78%, a Mercator-S (IDEA) rast poslovnog dobitka od 54%. Tako su maloprodajni lanci u Srbiji postali jedan od generatora rasta cena, pa ne treba da čudi što Slovenci danas plaćaju 10% manji račun za najosnovnije životne namirnice u prodavnici, a plata im je duplo veća. A taj problem država zaista može da reši u kratkom roku, permanentnom kontrolom strukture cena osnovnih životnih proizvoda i uvođenjem poreza na ekstraprofit. Može to da uradi i ova vlast, ali ne radi.Da li ste upoznati sa likom i delom kandidata za novog ministra privrede Slobodana Cvetkovića i da li će privreda Srbije biti u “sigurnim rukama“?To vam je stari film sa novim glumcem. Ne znam više koji je smisao postojanja Ministarstva privrede, pošto se čak 80% njegovog budžeta, odnosno preko 200 miliona evra godišnje, potroši isključivo za subvencionisanje stranih investitora, pa je još kandidat za ministra bez dana iskustva u privredi najmanji problem tog ministarstva. Više od decenije se niko ne bavi srpskom privredom i domaćim investicijama u unapređenje proizvodnje, nova znanja i moderne tehnologije. Taj akutni nedostatak domaćih investicija je danas najveći problem srpske privrede, pa se zato dešava da ove godine imamo pad prerađivačke industrije od 1,3%. Zato Stranka slobode i pravde insistira na sistemskim promenama, što znači da moramo podržati domaću privredu umesto šačice stranih investitora, ubrzati evropske integracije umesto štetnih aranžmana o slobodnoj trgovini sa Kinom i Turskom, beskompromisno se boriti protiv korupcije nasuprot opštoj kriminalizaciji društva, uložiti u domaću poljoprivredu umesto uvoza hrane, koristiti bespovratna sredstva EU za izgradnju infrastrukture umesto skupih kredita stranih vlada, oporezovati ekstraprofit rudarskih i energetskih kompanija umesto devastacije srpskih prirodnih resursa i najviših cena goriva u regionu... Tražili smo i da se olakša poslovanje za preko 100 hiljada preduzetnika, poljoprivrednika, zanatlija, majstora, autoprevoznika koji se paušalno oporezuju, kroz povećanje limita za paušalno oporezivanje sa 6 na 10 miliona dinara, uz istovremeno povećanje granice za obavezan ulazak u sistem PDV-a sa 8 na 12 miliona dinara. Još pre deset godina im je određen limit od 6 miliona dinara, a od tada do danas inflacija je prešla 45%. Iako su mali, oni predstavlju izuzetno važan segment srpske privrede, a država ne samo da im ne pomaže, već im konstantno povećava namete. Ova vlast nema ni znanja ni volje da primeni bilo koju od ovih mera, pa zato i ne čudi što smo sa rastom BDP-a od samo 0,7% u prvom kvartalu 2023. godine, slabiji i od evropskog proseka i od razvijenih evropskih, ali i od zemalja u regionu, poput Crne Gore koja ima rast od 6,1%, Hrvatske 2,6%, Rumunije 2,9%, Bugarske 2,3% ili Severne Makedonije sa rastom od 2,1%.Vlast do sada nije prihvatila ništa od zahteva građana na protestima „Srbija protiv nasilja“. Šta će biti reakcije opozicije, da li će ići u promenu taktike i moguću radikalizaciju protesta?Vlast ne samo da nije prihvatila ništa od zahteva, već nije ni predlozila ništa novo. Oni se prave kao da se nista nije desilo, a desila se tragična kulminacija nasilja u kome živimo već celu deceniju. Zato kao roditelj sa zebnjom očekujem početak nove školske godine za manje od 30 dana i nisam siguran da mogu svojoj deci reći da je bezbedno da se vrate u škole. O tome ova vlast neće da priča. Ova vlast se hvali ulaganjem u naoružanje, a povećava plate prosvetnim radnicima na kasičicu. Oni ne razumeju da se Srbija brani ulaganjem u obrazovanje, povećanjem plata prosvetnim radnicima kojima poveravamo najvrednije što imamo - svoju decu, smanjenjem broja đaka u odeljenjima, programima koji treba da zaustave vršnjačko nasilje, zabranama maloletnicima da ulaze u kladionice i kockarnice... Za spiralu nasilja u kojoj živimo odgovorna je ova vlast koja ne namerava da odustane od verbalne agresije koja se najbolje vidi u Skupštini Srbije, tabloidnih progona neistomišljenika čija meta su najčešće Dragan Đilas i Marinika Tepić, ali i fizičkih napada na sve koji se ne plaše da kažu svoje mišljenje. To se mora zaustaviti i ja sam siguran da je u Srbiji više onih koji žele Srbiju bez nasilja, koju ova vlast ne može da obezbedi.Očekujete li da će vlast raspisati vanredne beogradske izbore, o čemu su prošle godine razgovarali lider vaše partije Dragan Đilas i predsednik Srbije Aleksandar Vučić?Vučić je posle tih razgovora priznao da ova gradska vlast nema legitimitet i obećao Beograđanima izbore. Sada od njih beži baš kao i Aleksandar Šapić. Nije ni čudo nakon svega što je novi gradonačelnik, koji je nastavio staru politiku rušenja Beograda i maltretiranja Beograđana, uradio u peslednjih 13 meseci. Od nezakonite gradnje, legalizacije nezakonitih objekata, koruptivnih radnji i telefonskih razgovora koji to potvrđuju, uvreda komšija i maltretiranja radnika, pa do napada na novinare. SSP je izbore u Beogradu tražio, SSP je za izbore u Beogradu spreman, izbori su nam neophodni kako bi se zaustavilo uništavanje grada i pokušaji betoniranja njegovog duha. Na tim izborima, a to znaju svi koji pričaju sa Beograđanima, SNS vlast će otići u opoziciju. Zato dvojac Šapic i Vučić beže od njih.Na proleće će najkasnije biti održani redovni lokalni izbori, a moguće i vanredni parlamentarni. Sa kim SSP vidi moguću saradnju?Još od prošlih izbora mi imamo odličnu saradnju sa našim partnerima u okviru poslaničkog kluba Pravac Evropa, a to su PSG, Pokret za preokret, Sindikat Sloga. Sigurno ćemo je nastaviti i kroz izborni proces. Kroz proteste Srbija protiv nasilja i zajednički rad u Skupštini uspostavili smo dobru saradnju i sa drugim strankama opozicije koje su deo organizacije tih protesta i otvoreni smo za sve oblike saradnje. Za nas iz SSP za odluku o zajedničkom nastupu važno je da li neke koalicije imaju sinergetski efekat kao i ideja kako Srbija treba da izgleda nakon Vučića. U skladu sa tim naši potencijalni partneri su svi koji su spremni da zajedno radimo na promenama koje će zaustaviti korupciju, iskoreniti nasilje, obezbediti sigurnost ljudima, povećati životni standard, uspostaviti pravnu državu a sve to znači povratak Srbije na evropski put i članstvo u EU do 2030. godine.BONUS VIDEO: Đilas - SNS pala ispod 40 odsto podrške