INTERVJU Akademik Nenad Kostić: Kod nas se na izborima dogovara kao što se cenjka na pijaci

Odbori za selo i za energetiku SANU-a podržali su proteste poljoprivrednika. Zašto je vlast gušila ustanak poljoprivrednika hapšenjima?

Davno, kolegijalno, dvaput podneo sam neprihvaćenu ostavku na dugogodišnje članstvo u SANU. Ipak, odobravam podršku Akademije poljoprivrednicima. Na poziv odličnih poljoprivrednika u Bogatiću govorio sam im među traktorima. Vlastodržac, koga odavno zovem Kurjačić, zavodi autokratiju (samovlašće). Njegovi suzbijaju svaki protest jer svaki je uperen na autokratu. Što su protestanti rodoljubiviji i popularniji, to je suzbijanje grublje. Otud privođenja i hapšenja.

Zašto se režim sveti buntovnim nastavnicima i direktorima škola?

Autokratski i nacionalistički režim motivisan je dvojako. Jedno, autokrat suzbija svaki značajan protest bez obzira na povod i zahteve protestanata. Razni autokrati u svetu podstiču ili podrivaju školstvo. Zato autokratski motiv samo delimično objašnjava osvetu prezrenog ministra, Dejana Vuka Stankovića. Drugo, nacionalisti se mršte na dobro, slobodoumno obrazovanje; hvale propagandu. O tim i drugim temama pišem u Malom leksikonu politike i ideologije.

Bliži li se svetla budućnost o kojoj govori predsednik republike? Očekujete li uskoro leteće taksije?

Kurjačić pomaže korupcionašima a odmaže građanima. Zabašuruje dosledne neuspehe izmišljotinama o budućnosti. Pošto oguglamo na jednu parolu, propagandisti lansiraju drugu: tobožnji “ekonomski tigar” kobajagi je zaveo “zlatno doba” i doneo “najuspešniju godinu”, u kojoj živimo “najbolje ikada”. Leteći taksiji skreću nam pažnju sa milećih vozila.

Dalja budućnost i složeni procesi nepredvidljivi su. Nažalost, komentatori proizvoljno nagađaju o budućnosti.

Može li se ponoviti masovan protestni skup poput onoga na Slaviji 15. marta prošle godine?

Učestvovao sam u toj nadahnjujućoj svetkovini građanske svesti. Možda je 27. marta 1941. godine veći deo (procenat) Beograđana protestovao zbog pristupanja Trojnom paktu.

Možda bi nova pogibelj zbog korupcije ponovo motivisala stotine hiljada građana da se okupe uprkos ukidanja prevoza i straha od zvučnog topa. Ne želim novu tragediju. Građani izostaju sa javnih protesta ali pamte pa će glasati po savesti.

Osetili ste policijsku brutalnost na vidovdanskom protestu u Beogradu. Kako komentarišete nasilje policije nad građanima?

Policija me je dvaput protivzakonito povredila. Kao uvek, mirno i bezopasno nosio sam visok štafelaj sa transparentima, uvek novim i prigodnim.

(1) U decembru 2023. godine, ispred Starog dvora (Skupštine grada Beograda) oklopljen žandarm trčao je pa skrenuo da bi me štitom odbacio na tlo. Neki Srđan pomogao mi je da ustanem i odveo me, ugruvanog.

(2) Na Vidovdan 2025. godine kod raskrsnice London žandarm u kordonu izbliza mi je biber-sprejom zalio oči, lice, otvorena usta. Lelujanje i pad moga upadljivoga štafelaja vidi se desetak sekundi u video-vesti svetske agencije AP.

Obnevidelog, zagušenog, preplašenog mladi sugrađani sklonili su me u pasaž i ispirali me. Dr Aleksandar Dikić prišao mi je kao “druga pomoć”. Kasnije je u pasaž doveden čovek obliven krvlju jer mu je pendrek rasekao kožu na temenu. Pozvali smo Hitnu pomoć. Čekao sam je ali nisam dočekao. Oko ponoći vratio sam se kući.

Na televiziji N1 govorio sam uživo po pet minuta o policijskom nasilju nad nama obojicom i o milosrđu sugrađana. Na portalu N1 ostavljena je samo polovina izjave, o meni. Advokat Rodoljub Šabić, britak kritičar režima, javno je negodovao zbog povređivanja mene, poznazoga. Moj sapatnik prošao je gore od mene. Pored svake poznate žrtve brutalne policije ima više nepoznatih žrtava.

(3) U Novom Sadu 5. septembra 2025. godine zapahnut sam suzavcem. Pošto smo se povukli na Kej, grupa oklopljenih policajaca iz čista mira napala je grupicu nas, građana. Moga suseda oborili su na tlo. Nad svima su mahali pendrecima. Plašio sam se da će me udariti.

Mnogi građani trpeli su i trpe više nasilja nego ja. Neka se oglase. Zlatko Kokanović, Nebojša Petković, Vladan Jakovljević i drugi hrabri meštani Gornjih Nedeljica već godinama trpe jer su rodoljubivi.

Predsednik republike najavio je izbore ove godine. Hoće li biti održani ili odloženi?

U uređenim zemljama kalendar redovnih izbora, pa i retkih vanrednih, zadat je zakonom. Predvidljivost i periodičnost pokazuju građanima da društvom vladaju zakoni a ne ljudi. Kod nas, nažalost, o izborima se dogovara kao što se cenjka na pijaci. Građanima se dosledno pokazuje da o pukom ritualu demokratije odlučuje vlastodržac, izabran autokrat.

Ne znam šta Kurjačić i njegovi savetnici smeraju. Ne mogu znati jer oni, poput zaverenika, kriju namere i obmanjuju građane. Mislim da ne znaju ni oni, budući odlučioci.

U našem javnom diskursu nagađanje se prihvata kao komentar. U tom duhu odgovoriću na pitanje.

Politički poredak u Srbiji nazaduje. Nekadašnja krnja (hibridna) demokratija spala je na izbornu autokratiju: na nepoštenim izborima, raznovrsno lažiranim u korist vlastodržaca, građani biraju poslanike u marionetskoj Narodnoj skupštini. Imitirajući parlamentarizam, većinska koalicija preglasava i nadglasava manjinu sačinjenu od surevnjivih opozicionih stranaka jačih na rečima nego na delu.

Saznajem da vlastodršci redovno proveravaju javno mnjenje. Mislim da režim dozira policijsku represiju, pritiska javne službenike, ucenjuje primaoce socijalne pomoći, varira propagandu, miti podobne birače, dogovara se sa saveznicima u Republici Srpskoj, motri međunarodne odnose i krize. Kad se uslovi sklope, kad planeri izračunaju da mogu namaći većinu glasova, održaće izbore. Možda će poklopiti skupštinske i predsedničke da bi Kurjačićevo (pravo) ime motivisalo birače.

SANU javno brine da je univerzitet u Kosovskoj Mitrovici ugrožen. Zašto vrh vlasti ćuti o tom i drugim kosovskim problemima?

Srbi na Kosovu pritisnuti su i ometani od Podgorice, obmanuti i napušteni od Beograda. Prvi neće univerzitet za Srbe; drugi generalno podrivaju univerzitete. Univerzitet u Prištini nedavno je uveo malo nastave na srpskom ali nijedan ceo program studija. U nov program Balkanistike, 2021. godine, upisao se samo jedan Srbin. Kurseve srpskog jezika pohađaju, naravno, Albanci. Vlastodršci Srbije ćute jer ne mogu uticati na Kosovo, zemlju kontroverznog statusa, de fakto nezavisnu, sa kojom se svađaju. Dižu ruke od sunarodnika na Kosovu kao što su digli ruke od onih u Hrvatskoj.