"Sankcije nisu protiv Srbije već protiv onih koji su umešani u napad u Banjskoj"

Kako je Nova ekskluzivno objavila, u Rezoluciji koja ima 29 tačaka, najoštije se osuđuje „teroristički napad“ na kosovske policijske službenike od strane „srpske naoružane bande usred najveće operacije šverca oružja“ u Banjskoj na severu Kosova, koja se dogodila 24. septembra 2023. godine, a rezultirala je ubistvom jednog (Afrima Bunjaku) i povredom dva kosovska policajca. Pozivaju se sve članice EU koje to nisu već učinile, da takođe osude ovaj napad. Takođe, izražava se duboko žaljenje zbog žrtava i saučešće porodici i kolegama Afrima Bunjakua. Pohvaljuje se saradnja Kosovske policije sa međunarodnim partnerima EULEKS-om i KFOR-om u odgovoru na napad.„Suština ove rezolucije da se pozovu obe strane da se vrate deeskalaciji i pregovirma. To je jaka poruka od strane EP, sve veće političke grupe stoje iza tog teksta. To je poruka pre svega srpskim vlastima, ali i kosovskim vlastima“, objasnio je Grošelj u izjavi evropskom dopisniku N1, uoči početka sednice u Strazburu.Grošelj je rekao da je lično zadovoljan tekstom rezolucije, i da je ostvaran dobar kompromis, jer je to prva rezolucija oko koje, kako je istakao, postoji saglasnost skoro svih političkih grupacija u Evropskom parlamentu.„Poruka je jasna – mi ne sanksiconišemo građane, nisu sankcije protiv Srbije. Prvo treba da se obavi istraga, da Srbija učestvuje punim opsegom, i oni koji su počinioci, inicijatori, organizatori.. oni će biti sankcionisani, ali tek kad se utvrde sve činjenice“, objasnio je Grošelj.Na opasku evropskog dopisnika N1 da se u rezoluciji poziva i na zamrzavanje sredstava iz IPA III fondova, što bi moglo da pogodi građane, Grošelj je pojasnio da Evropska komisija, kao npr. u slučaju Mađarske, ima mogućnost da zamrzava samo one programe koji se direktno odnose na vlast, ili da sama direktno raspoređuje sredstva korisnicima u Srbiji.Dok se rezolucijom poziva na uvođenje mera Vladi Srbije, istovremeno se poziva na ukidanje mera koje je EU uvela vlastima na Kosovu. Grošelj je za N1 istakao da je to jedna od tačaka oko koje su se vodili teški pregovori, ali da ona ne znači „carte blanche“ za kosovske vlasti, već da se mere ukinu tek kada Priština ispuni sve uslove za njihovo ukidanje.

„Okrenimo se budućnosti, a ta budućnost je Srbija što pre u EU“

Evroposlanik je izrazio očekivanje da će srpske vlasti u potpunosti sarađivati u međunarodnoj istrazi o oružanom sukobu u Banjskoj, i da će od rezultata te istrage zavisiti naredni korak evropskih institucija.„Imamo eskalaciju krize na Kosovu. Tu ima sprska vlast dobru priliku da dokaže da im je evropski put Srbije strateški prirotitet. To može sve da se sredi bez ikakvih sankcija, sa vrlo malom političkom štetom po državu Srbiju“, uveren je Grošelj.Podsetio je i da se rezolucijom kosovske vlasti jasno pozivaju da formiraju Zajednicu srpskih opština.„Tako da mislim da ova rezolucija šalje dosta jasan signal da je vreme da se ovo pitanje polako zatvori, da se okrenemo prema budućnost, a ta budućnost je Srbija što pre u EU“, naglasio je Grošelj.Na pitanje koliko integracija Srbije i Kosova u EU do 2030, kako to prognozira predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, deluje realno kada se sve okolnosti na uzmu u obzir, Grošelj je odgovorio: „Kad politička volja postoji, tu je sve moguće.“Dodao je da kod srpskih i kosovskih vlast vidi određenu rezervisanost prema EU, ali da je to drugo pitanje kada je reč o srpskom i kosovskom društvu.BONUS VIDEO Kakva je uloga vojske i bezbednosnih službi u slučaju Banjska?