Gnev predsednika i politički zatvorenici. Kad je Vučić rekao "u mojoj glavi se pojavljuje nešto loše", mislio je na Novi Sad

Zbog uhapšenih aktivista, studenti su se odlučili na protest ispred suda i na blokadu 30 raskrsnica u Novom Sadu. Studenti su apelovali na hitno puštanje iz pritvora Marije Vasić, Lazara Dinića, Mladena Cvijetića, Ladu Jovovića, Srđana Đurića i Davora Stefanovića. Oni su uhapšeni u noći između 13. i 14. Marta, malo pred veliki protest u Beogradu 15. marta, u prostorijama PSG-a, koje su bile prisluškivane, a terete se za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka. Jačina tih optužbi je velika, a odbrana je još ranije rekla da hapšenje na osnovu prisluškivanja predstavlja “opasan presedan” kada su u pitanju građanska prava, poput privatnosti.

Međutim, pored šest spomenutih aktivista, još šest studenata, koji su članovi organizacije STAV, se trenutno nalaze u političkom egzilu u inostranstvu. Za njima je raspisana poternica. Ovakvi oštri odgovori vlasti na aktivne studentske proteste nisu do sada neviđeni, jer je bio priveden inženjer Zoran Đajić, zbog navodnog ugrožavanja bezbednosti Aleksandra Vučića, kao i kolumnista Dejan Ilić, koji se teretio kako je to vlast okarakterisala “povodom lažnih tvrdnji koje su iznete putem sredstava javnog informisanja". Đajić se brani sa slobode, a Ilić je ubrzo bio pušten. Pored njih, uhapšen je bio i Marko Marjanović, javnosti poznatiji kao Kristal Met Dejmon koji se trenutno brani sa slobode, ali ima izuzetno striktne sudske mere.

Ovi slučajevi su do nedavno bili ispod radara šire javnosti. Međutim, u poslednje vreme su se mogle čuti oštre kritike, kao i apeli za njihovo “hitno puštanje na slobodu”. Indikativno je i to da je pored studenata i deo opozicije apelovao na puštanje pritvorenih aktivista na slobodu. Anja Oreg, potpredsednica PSG-a je rekla da su pritvoreni aktivisti samo “pokazna vežba” kako se može proći ako se govori javno protiv Srpske napredne stranke. Ona je takođe napomenula da BIA “jasno služi kao aparat u rukama SNS-a”. Pored nje, predstavnici opozicije su preneli situaciju predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, a potom su rekli da očekuju od Evropske unije da reaguje. Konkretno Pavle Grbović, predsednik PSG-a, je rekao da nas ovakva pojava svrstava u zemlje poput Turske i Rusije, koje imaju svoje političke pritvorenike.

“Kontraproduktivna mera”

Advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić za Novu kaže da postupak koji se vodi protiv aktivista pokazuje dve stvari i da su obe vrlo loše. Prva je, prema njemu, da je režim spreman da “krajnje represivno reaguje” na razne oblike protesta nezadovoljnih građana ne vodeći računa o ustavnim i zakonskim garancijama građanskih i ljudskih prava. A druga, prema Šabiću, je da režim ne razume da je takvo postupanje “sasvim kontrapoduktivno”, odnosno da ne izaziva strah već opravdano ogorčenje i samo doprinosi rastućim tenzijama.

On navodi da pritvor kao mera služi da se osigura da je pritvor mera kojom se obezbeđuje prisustvo okrivljenog u postupku, a ne kazna za nekoga. Samim time dodaje, da težina dela, poput pokušaja rušenja ustavnog poretka, za šta se terete aktivisti, nije toliko bitna.

“Uostalom da optužni predlog nije podignut bukvalno u zadnji čas okrivljeni bi morali biti pušteni na slobodu jer u skraćenom postupku, koji se vodi, pritvor ne može trajati duže od 60 dana. A ovako se, sa obzirom da je reč o optužnom predlogu, koji za razliku od optužnice stupa na snagu bez prethodne sudske kontrole, staraju uslovi da pritvor traje još neizvesno dugo“, objašnjava Šabić.

“Groteskni raskorak”

Povodom toga što su aktivisti bili prisluškivani, Šabić kaže da se samo u izuzetno specifičnim slučajevima može koristiti takva mera. Međutim, on navodi, da je ovaj slučaj u “grotesknom raskoraku” sa Zakonom o krivičnom postupku, jer po njemu do prisluškivanja bi smelo da dođe samo na predlog višeg tužioca u Novom Sadu, samo od strane postupajućeg sudije Višeg suda u Novom Sadu. U ovom slučaju je, prema našem sagovorniku, do toga došlo na osnovu naredbe direktora BIA.

“Dakle umesto, bar po zakonu samostalnog, javnog tužioca, meru je naredio direktor, političar, član predsedništva vladajuće stranke a odobrio, po ZKP potpuno nenadležan sudija. Kad tome dodamo da se snimak tajno prisluškivanog razgovora pojavio na prorežimskim TV i drugim medijima pod kontrolom vlasti ( i bio propraćen žestokom kampanjom u kojoj su okrivljeni predstavljeni kao teroristi) i pre nego što je i predat nadležnim pravosudnim organima onda ceo postupak poprima tragikomičnu formu. Inače samo po sebi stavljanje medijima na raspolaganje tajno snimljenog razgovora predstavlja krivično delo iz čl.143 Krivičnog zakonika, za koje je, za službeno lice koje ga izvrši, zaprećena kazna do 5 godina zatvora. Neshvatljivo je da tužilaštvo ignoriše ovo očigledno izvršenje krivičnog dela”, kaže Šabić.

U javnosti se odluke vlasti i njihovi potezi u borbi sa neistomišljenicima sve češće porede sa državama gde demokratija nije na zavidnom nivou. Najvidljiviji primer toga su Rusija, Belorusija i Turska. U Rusiji i Belorusiji opozicioni aktivisti su često žrtve obračuna države sa njima, a najsvežiji primer toga je Aleksej Navaljni koji je umro u zatvoru. Takođe je indikativan primer i Turksa, gde je opozicioni gradonačelnik Istanbula, Ekrem Imamoglu, uhapšen, a usput mu je i poništen doktorat, zbog čega ne može ponovo da se kandiduje na tu poziciju. Komentarišući takve paralele, naš sagovornik kaže da je ovde očito reč o kršenju Zakona o krivičnom postupku, što predstavlja ozbiljnu opasnost po sigurnost građana.

“Ne ulazeći u poređenje sa represivnim “arsenalima” pomenutih i drugih totalitarnih režima očigledno je da je reč je o kršenju našeg Zakonika o krivičnom postupku. Dakle o neprihvatljivom potezu koji predstavlja krajnje ozbiljnu opasnost po pravnu sigurnost i bezbednost svih građana”, zaključuje Šabić.