Firma "Bauvezen" i zloupotrebe u EPS-u: Naplaćivala nepostojeću prugu, lažirala fakture, bila među najvećim poreskim dužnicima

Policija je danas privela četiri osobe, a u okviru proširenja istrage koja se vodi protiv šest osumnjičenih da su zloupotrebama oštetili Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije, saopštilo je Više javno tužilaštvo.Među privedenima su odgovorna lica u firmama “Profil projekt”, “Nib Part” i “Sbos Construction”, kao i vlasnik preduzetničke radnje za autoprevoz iz Uba. Njima se na teret stavlja da su nakon izvršenih uplata od strane EPS-a u vezi sa ugovorom za izgradnju industrijskog koloseka novac u iznosu od 317,2 miliona dinar prebacivali na račune pomenute tri firme i preduzetničke radnje po lažnim fakturama.Potom su tu sumu prebacili na račun Bauvezena, čije je odgovorno lice Nemanja T, koji je već u pritvoru, sačinjavao lažne fakture i dokumentaciju. Oni se sumnjiče za pranje novca, poresku utaju, kao i neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit.Hapšenja u februaruDanašnja privođenja osumnjičenih za zloupotrebe u EPS-u, a u vezi sa firmom “Bauvezen”, zapravo su nastavak akcije koja je počela 22. februara ove godine. Tada je uhapšeno šest osoba, zbog sumnje da je Elektroprivreda Srbije oštećena za 7,5 miliona dolara, a među njima i Nemanja T, koji je ranije bio odgovorno lice u toj firmi.

Među privedenimam su bili i B. V. S. (53), bivše odgovorno lice ogranka privrednog društva „Italiana Costrucioni s.p.a“, ogranak iz Beograda, kao i Ž. M. (70), odgovorno lice za izvođenje radova na izgradnji industrijskog koloseka u TE-KO B postavljen od strane odgovornog lica privrednog društva „Italiana Costrucioni s.p.a.“.Neistiniti navodi u dokumentacijiOni su se sumnjičili da su u periodu od septembra 2017. godine do kraja decembra 2018. godine sačinjavali i overili dokumentaciju u kojima su neistinito naveli da su izvršeni radovi koji nisu izvršeni, ili su delimično izvršeni prilikom izgradnje industrijskog koloseka od železničke stanice „Stig“ do Termo-elektrane Kostolac „B“.Ovaj slučaj je dodatno skrenuo pažnju javnosti, jer je ubrzo nakon ove akcije hapšenja viši javni tužilac Nenad Stefanović sa tog predmeta sklonio Bojanu Savović i prebacio je u drugo odeljenje, uz neuverljiva objašnjenja.Inače, firma Bauvezen je dobro poznata srpskoj javnosti i pripada grupi onih kompanija koje su u vreme ove vlasti često dobijale poslove od države, uprkos neplaćanju poreza, a bila je sumnjčena i za falsifikovane dokumentacije.To je bio slučaj u poslu “Infrastrukture železnica Srbije” koji je dobila u konzorcijumu sa još dve firme. Sa njima je ugovor bio raskinut zbog “neodgovorajuće dokumentacije”. Kako je Nova.rs pisala, u pitanju je bilo falsifikovanje dokumentacije zbog čega je podneta i krivična prijava.Po ugovoru, te kompanije bile su zadužene za raščišćavanje terena i demontažu koloseka na deonici od Beton hale do Pasarele, dugoj oko 1,9 kilometra. Posao je obuhvatao demontažu koloseka, kao i uklanjanje kolosečnog pribora, skretnica, tucanika i pragova, odnosno celokupnog gornjeg i donjeg stroja pruge, kao i transport demontiranog materijala do Svilajnca i Makiša.Hapšenje zbog KolubareNi današnja hapšenja, ni ona iz februara, nisu prva koja se dovode u vezu sa “Bauzvezenom”. Kako je preneo portal 021, a pisala “Pištaljka”, 2011. godine Dejan Živanović , tada direktor firme uhapšen je pod optužbom da je bio u grupi privatnika koji su, u saradnji sa direktorima RB „Kolubara“, oštetili ovaj ogranak EPS-a za oko dva miliona evra prilikom iznajmljivanja mehanizacije. Tri godine kasnije Živanović, na papiru, izlazi iz firme, a „Bauvezen“ prema APR postaje vlasništvo izvesnog Borivoja Trifunovića.

Firma iz Lazarevca bila je angažovana i na izgradnji pasarele koja spaja Kalemegdan i beogradsko pristanište, na radovima Karađorđevoj ulici i na Bulevaru patrijarha Pavla u Beogradu.Borba za Institut Jaroslav ČerniKako je pisao naš portal, na tenderu su dobili deo projekta za izgradnju autobuske stanice na Novom Beogradu, ali je kasnije projekat dobila druga firma. „Bauvezen“ je gradio i kovid bolnicu u Novom Sadu. Taj posao nisu dobili direktno na tenderu, već su angažovani kao podizvođači.

Javnosti je ta firma bila zanimljiva i zbog toga što se uključila u borbu za vlasništvo nad Institutom „Jaroslav Černi“, privatizovanog državnog tela koje je decenijama imalo ključnu ulogu u proceni rizika od poplava. Jedini konkurent „Bauvezenu“ bio je „Milenijum tim“, još jedna od SNS “hobitnica”, koja je na kraju i preuzela Institut „Černi“.Poreski dužnikKako je pisala “Pištaljka” 2018, Bauvezen je za dve godine putem javnih nabavki dobio 15 građevinskih projekata, od čega tri kapitalna. Poslove su dobijali uprkos poreskom dugu od 102 miliona dinara zbog kog joj je Poreska uprava popisala pokretnu imovinu.Firma „Bauvezen“ tada se nalazila na 79. mestu najvećih poreskih dužnika u Srbiji.Osim toga što se nalazila na listi poreskih dužnika, „Bauvezen“ se nalazio i na „crnim listama“ Uprave za javne nabavke i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zbog lošeg poslovanja i to kao jedina firma koja posluje u Srbiji, a koja je dospela na ovu crnu listu.BONUS VIDEO Zašto je i pored loše poslovne reputacije Bauvezen dobijao unosne poslove od države_.mp4

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=zatojeiporedloeposlovnereputacijebauvezendobijaounosneposloveoddrave-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5474798"]