Kompanija “Bauvezen”, za koju je srpska javnost saznala tek kada se ona našla u epicentru afere oko pruge EPS-a, sklopila je sa našom državom najmanje 103 ugovora vredna više od 130 miliona evra. Sklapanje ovih ugovora nije zaustavila ni činjenica da Bauvezen duguje milione evra za neplaćeni porez. Međutim, ove malverzacije samo su vrh ledenog brega.
Poslednje istraživanje nedeljnika NIN pokazalo je da je Bauvezen izvlačila novac uz podršku države, a novinarka Sandra Petrušić dodaje da su čak i zakoni menjani, kako bi se omogućilo neometano poslovanje ove kompanije.
„Ta crna lista je napravljena po sistemu – ako su tri firme prevarene i tri nezavisna izvora prijave da su prevarena – onda se daju penali i ta firma ne može izvesno vreme da radi zbog toga. Bauvezen je jedina firma koja je dobila sve kvalifikacije na tri mesta i zabranjen joj je rad. I – odmah je promenjen zakon da to više ne važi i da mogu da rade”, kaže Petrušić.
Ona dodaje da je druga kategorija bila da Ministarstvo proverava da li je firma u dugovima, da li prijavljuje radnike, štiti na radu i ophodi se prema njima kako treba, a ustanovljeno je da svaku od ovih stavki Bauvezen krši.
“I šta se dešava – Ministarstvo i to povlači i kaže – pa ne moramo baš i to da kažemo, nije nam potrebna crna lista, nego ako baš neko hoće, može da kaže – oni nisu dobro radili”, dodaje Petrušić.
NIN je saznao da je država sa Bauvezenom sklopila 49 ugovora vrednih 6,8 milijardi, i to dok je kompanija bila na “crnoj listi”.
PROČITAJTE JOŠ
Oni su već godinu i po dana u blokadi, a država i najveći deo državnih firmi su napravili 11 ugovora sa njim, dodaje se.
Lazarevačka firma Bauvezen je za vreme vlasti Srpske napredne stranke dobila vredne ugovore od države, ali je I izgubila jedan od poslova – preduzeće “Infrastruktura železnice Srbije” raskunulo je ugovor sa Bauvezenom.
Razlog je bio falsifikovanje dokumentacije zbog kojeg je podneta i krivična prijava protiv ove lazarevačke firme.
Sve je zapravo počelo 30. marta prošle godine, kada je “Infrastruktura” raksinula ugovor sa firmom „Hidroteam solution“ iz Beograda, koja je bila nosilac posla u zajedničkoj ponudi sa firmama „Eko Maber Inženjering Pančevo“ iz Pančeva i „Bauwesen“ iz Lazarevca, na raščišćavanju terena za izgradnju Linijskog parka u Beogradu“.
Razlog je bila neodgovarajuća dokumentacija koju su dostavili izvođači radova.
I ovde nije kraj.
U velikoj akciji policije i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapšeno je šest osoba zbog toga što su oštetili EPS, a u pitanju su upravo malverzacije oko poslova u vezi sa izgranjom industrijske pruge od stanice Stig do termoelektrane Kostolac B. Do toga je došlo nakon obilaska radova, kada je uočeno da nedostaje deo pruge.
Uhapšena su službena i odgovorna lica iz, između ostalog, kompanije Bauvezen. Jedan od uhapšenih je i Nemanja Trifunović, bivše odgovorno lice u firmi.
„Italijanska firma ‘Italiana Costrucioni s.p.a’, bila je u konzorcijumu sa Bauwesen, i trebalo je da izgrade oko 20 km pruge. Nadzor je vršio CIP. EPS je plaćao po privremenim situacijama koje je overavao CIP. U nekom trenutku, ljudi iz EPS-a, koji su išli u obilazak, shvatili su da nedostaje nekoliko kilometara pruge, a da se to sve regularno nalazilo u građevinskoj situaciji koju je overavao uredno CIP“, naveo je tada izvor portala Nova.rs.
Na taj način, osumnjičeni su oštetili EPS za čak 7,5 miliona dolara. Prema našim saznanjima, EPS je najveći deo novca uspeo da naplati preko aktiviranja garancije za dobro obavljeni posao.
Ni ovde još uvek nije kraj.
Nakon hapšenja, smenjene su tužiteljke Višeg javnog tužilaštva Bojana Savović i Jasmina Paunović, koja su radile na predmetima u kojima se istraživala zloupotreba u EPS. Predmet im je oduzet, a one su prebačene iz odeljenja za borbu protiv korupcije u drugo odeljenje.
Bivši direktor JP “Infrastruktura železnica Srbije” Miroljub Jevtić uhapšen je u januaru 2020. godine, zbog sumnje da je u službenim prostorijama preduzeća primio mito od 10.000 evra, od posrednika, kao nagradu za koruptivne radnje u postupku ekpropijacije zemljišta koje se nalazi na trasi planirane brze pruge.
Kako otrkiva NIN, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović saopštio je tada da je policija u trenutku hapšenja kod osumnjičenog pronašla novac, I dodao da se za tih 10.000 evra sumanja da je samo jedna od tranši.
U oktobru 2021. godine, Jevtić je osuđen na godinu dana zatvora, ali je već u februaru 2022. Apelacioni sud ukunuo presudu uz obrazloženje da je došlo do bitnih povreda krivičnog postupka.
Ono što povezuje slučaj Jevtića i Bauvezena jeste činjenica da je u iskazu, u koji je NIN imao uvid, bivši direktor “Infrastruktura” tokom istrage u više navrata ukazivao na štetne i koruptivne poslove lazarevačke firme. Tako Jevtić navodi da je odluka o njegovom prisluškivanju doneta u avgustu 2018. i to nakon što je Bauvezen izbačen sa gradilišta na pruzi Šabac – Lozica.
Jevtić je ispričao i da je nakon toga počeo da dobija pretnje, te da je sve što mu se događalo u uzročno-posledičnoj vezi sa odnosima tadašnje potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović i ministra policije Nebojše Stefanovića. Prema njegovim rečima, Stefanović je svog kuma, Dmitra Đurovića, bivšeg direktora Koridora Srbije (jedno vreme bio je i koordinator Saveta Gradskog odbora SNS-a u Beogradu, čiji je predsednik do 2021. bio upravo Stefanović) postavio da bude dodatna kontrola.
Nakon ove izjave, Jevtić tvrdi da su mu oduzeti sertifikati za rad na železničkoj infrastrukturi I dati Bauvezenu i firmi GIP konstruktor, sve to na osnovu falsifikovane dokumentacije. Jevtić je u svom iskazu rekao da se protiv angažovanja Bauvezena borio i predsednik Aleksandar Vučić.
Lazarevačka firma osnovana je 2007. godine, a više puta je menjala ime.
Još 2011. godine tadašnji direktor Dejan Živanović uhapšen je pod optužbom da je da je bio u grupi privatnika koji su, u saradnji sa direktorima RB “Kolubara” oštetili ovaj ogranak EPS-a za oko dva miliona evra, prilikom iznajmljivanja mehanizacije.
Živanović je iz firme, makar na papiru izašao tri godine kasnije, a prema podacima APR-a, vlasništvo Bauvezena je palo u ruke Borivoja Trifunovića.
Ova firma bila je angažovana na izgradnji pasarele koja spaja Kalemegdan i beogradsko pristanište, na radovima Karađorđevoj ulici i na Bulevaru patrijarha Pavla u Beogradu, a na tenderu su dobili i deo projekta za izgradnju autobuske stanice na Novom Beogradu.
Takođe, gradili su i kovid bolnicu u Novom Sadu, ali taj posao nisu dobili na tenderu, već su bili angažovani kao podizvođači radova.
Široj je javnosti firma bila zanimljiva i zbog toga što se uključila u borbu za vlasništvo nad Institutom „Jaroslav Černi“, državnog tela privatizovanog “na silu”, koje je decenijama imalo ključnu ulogu u proceni rizika od poplava, a tada je Bauvezenu jedini konkurent bio Milenijum tim, još jedna od firmi bliska vladajućim strukturama, koja je na kraju i preuzela Institut.
Kako je pisala Pištaljka 2018. godine, Bauvezen je za dve godine putem javnih nabavki dobio 15 građevinskih projekata, od čega tri kapitalna. Poslove su dobijali uprkos poreskom dugu od 102 miliona dinara zbog kog joj je Poreska uprava popisala pokretnu imovinu.
BONUS VIDEO Zašto je i pored loše poslovne reputacije Bauvezen dobijao unosne poslove od države
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare