Pasoši Foto: Shutterstock

Evropska unija ne treba da odustane od proširenja na Zapadni Balkan, jer to nije region čiji gubitak može da priušti, piše danas britanski Ekonomist.

„Otvoreno govoreći, proširenje EU je mrtvo. Vlade širom Zapadnog Balkana su povređene. EU želi da bude globalna snaga, ali je u opasnosti da izgubi kontrolu nad sopstvenim dvorištem“, navodi Ekonomist.

List navodi da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, prilikom prošlonedeljnog otvaranja mosta Svilaj između Hrvatske i BiH, navela da je članstvo Zapadnog Balkana u Uniji ne samo u zajedničkom interesu, nego da veruje da je to i zajednička sudbina. Međutim, njene reči su se sudarile sa stvarnošću nedelju dana kasnije, na samitu EU i Zapadnog Balkana u Sloveniji, na kojem je izostala potvrda mogućnosti članstva regiona u skorije vreme, piše britanski nedeljnik.

Realistična perspektiva ulaska u EU glavni je alat Brisela u odnosu sa susedima, navodi nedeljnik i dodaje da „u ovom trenutku sve strane znaju da je to fantazija“.

„To je problem. Ako podsticaji za dobro ponašanje (kandidata za članstvo) nestanu, onda nema ni destimulansa za loše ponašanje. Izlivi gneva na Zapadnom Balkanu sada su uobičajeni, uz saznanje da se malo toga može izgubiti. Oni koji nemaju mnogo da izgube imaju najmanje straha. Na Zapadnom Balkanu sve češće se događaju proklete gluposti“, piše u tekstu.

Ekonomist navodi i da američke diplomate „podsećaju svoje skeptičnije evropske kolege da bi život bio mnogo lakši ako bi Zapadni Balkan bio čvrsto u evropskom šatoru, a ne izvan njega, gde bi druge zemlje nudile zaklon“.

„Crna Gora se već našla u problemima sa kineskim kreditom od milijardu dolara. Srbija je postala vešti diplomata, prihvatajući vakcine sa svih strana i distribuirajući ih susedima. Francuski predsednik Emmanuel Makron vidi Bosnu kao izvor islamističke nestabilnosti. Ukratko, to nije region čiji gubitak EU može da priušti“, piše Ekonomist.

Skeptici insistiraju da EU „ne može da svari“ nove članove pošto su nekadašnje najveće uzdanice proširenja, poput Poljske, postale „problematična deca“, navodi se.

„Bez Poljske ili Mađarske, EU bi provela manje vremena brinući se o nezavisnosti pravosudđa ili zloupotrebi sredstava unutar Unije. Lako je pronaći diplomate koje smatraju da je proširenje bila greška. Međutim, da nije bilo tog proširenja, EU bi ostala sa još problematičnijom spoljnom granicom. Da su istočne članice EU ostale izvan kluba, mogle bi da slede putanje drugih zemalja van Unije poput Ukrajine. Isključenje nije srećno rešenje“, navodi Ekonomist.

Britanski nedeljnik navodi da je Zapadni Balkan preči test sposobnosti spoljne politike EU, a da to nisu „naizgled veće i globalnije teme“, i dodaje da je oživljavanje politike proširenja ono od čega Unija treba da počne.

„Koherentna zajednička politika za Severnu Makedoniju, Albaniju i njihove susede trebalo bi da bude jednostavna, u poređenju sa težim izborima koji su pred EU. Trenutno, politika EU prema Kini definiše tu zemlju kao partnera, konkurenta i rivala. Na kraju će morati da izabere. Zato bi Unija trebalo da počne sa lakšim izborima. Ako EU želi da bude globalna sila, mora prvo da postane lokalna“, dodaje se u tekstu.

Komentari

Svi komentari (0)