Podeli
Foto: TANJUG/FOTO HINA/ ADMIR BULJUBASIC

Izborni proces bio je pod znakom pitanja i pre nego što smo ušli u kampanju. Obogaljen bojkotom opozicije, nepovoljnom epidemiološkom situacijom, propalim pregovorima o izbornim uslovima pod okriljem EU i zarobljenim medijima - u startu je bio delegitimisan. A onda je počelo skupljanje potpisa.

Prag od 10.000 potpisa za neke od onih koji su odlučili da izađu na izbore nije trebalo da bude dostižan, i to nije maliciozna ocena nego fakat: ad hok građanske koalicije sa podrškom koja se broji u promilima i ultra-desni savezi sa liderima koji prvi put učestvuju u izborima nisu mogli sami do tih hiljada potpisa.

PROČITAJTE JOŠ...

Uprkos tome, usledilo je masovno prijavljivanje i još masovnije potpisivanje. Ko i kako je potpise dao, malo koga je zanimalo u tom trenutku. Za one koji su izbore bojkotovali svi učesnici bili su lažni; za vlast koja je izbore organizovala svako novo ime na izbornom listiću bilo je gram više legitimiteta; tužilaštvo se nije pravilo pametno; NVO tradicionalno niko ne sluša.

Deo civilnog sektora ipak nije odustao od traganja za nepravilnostima, pa smo juče, 20 dana nakon izbora, imali priliku da vidimo detaljno istraživanje politikologa Bobana Stojanovića (koje ste ekskluzivno čitali na našem portalu).

Boban Stojanović Foto:Ivan Dinić/Nova S

Ko je hteo da vidi bilo je mu je jasno: sa prikupljanjem potpisa pred junske izbore nešto debelo nije bilo u redu.

“Da sumiramo, podaci nam ukazuju na to da su sumnje koje su postojale pre izbora bile tačne, da se iz podataka o organima koji su overili potpise pronalaze nelogičnosti, da rezultati izbora često potpuno odstupaju od broja potpisa (iako samo po sebi ne znači da je bila zloupotreba i moguće je da neko podrži potpisom listu, a da ne glasa za nju, ali priznaćete da nije logično da imate 1000 potpisa u nekoj opštini, a osvojite samo 80 glasova). Na osnovu velikog broja potpisa prikupljenih u određenim opštinskim upravama postoji sumnja da se nešto nije radilo po propisima i da postoje elementi koji su osnova za dalje pravne radnje (Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, ali i tužilaštva)”, piše Stojanović.

Stojanović je u prikupljanje podataka uložio vreme i trud iako mu to ni izbliza nije posao. A šta rade oni kojima jeste?

PROČITAJTE JOŠ...

Republičko tužilaštvo moralo bi da pronađe vremena za izborne nepravilnosti, ali sasvim sigurno neće. Jer, prosto je neverovatno da čak ni flagrantna kršenja izbornih zakona (lepo ilustrovana video snimkom šarmantne gospođe iz Niša koja velikodušno pomaže jednom građaninu prilikom glasanja) nisu procesuirana, a kamoli bugarski vozovi, zastrašivanja, suptilna i teško dokaziva trgovina uticajem, brutalna trgovina glasovima ili nedajbože nerazmrsiva mreža finansiranja pomenutih ad hok partija.

Šta onda da se radi, pita se i Stojanović?

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Sada je načinjen prvi korak – proces kandidovanja postao je transparentniji i dostupan javnosti na tumačenje, pa vi vidite koliko su ovi izbori legalni. Nastaviću da insistiram da se provere opštinski spisi, da se utvrdi da li su podaci zloupotrebljeni i da se priča oko legalnosti izbornog procesa u procesu kandidovanja istera do kraja”, piše politikolog.

Portal Nova.rs će mu u tome biti saveznik, a ako je u ovoj zemlji ostalo hrabrih tužilaca biće i oni. Bolja krivična prijava od ovog teksta im ne treba.

Komentari

Vaš komentar