CSP: Pitanje je da li u Srbiji ima demokratije

U izveštaju, koji prenosi portal Juripijan vestern Balkans (EWB), analiziraju se izbori, rad parlamenta, upravljanje, civilno društvo i sloboda izražavanja u periodu od 1. oktobra 2019. do 31. avgusta 2020. godine.Na ovogodišnjim izborima, kako se ističe u izveštaju, uočene su značajne neregularnosti, uključujući proces prikupljanja potpisa i rekordno poništavanje glasova, kao i promenu izbornih zakona u izbornoj godini.Pritisci na glasače Sve ozbiljnije manjkavosti izbornog procesa iz prethodnih ciklusa, poput medijske neravnoteže i pritisaka na glasače, ponovo su se javile.Pored toga što je većina opozicionih stranaka bojkotovala izbore, postoji sumnja da je vladajuća stranka zloupotrebila situaciju izazvanu pandemijom kovid-19, što je uključivalo nastavak kampanje tokom vanrednog stanja i ozbiljne navode o manipulaciji broja zaraženih i preminulih, naglašava se u izveštaju.Kada je reč o stanju parlamentarizma u Srbiji, ono se dodatno se pogoršalo u prvoj polovini 2020, nesastajanjem Skupštine Srbije skoro sve vreme vanrednog stanja, u vreme kada se u gotovo svim zemljama Evrope našao način da glavna zakonodavna tela nastave rad.Naredni, 12. saziv skupštine nije osposobljen za rad ni tri meseca nakon izbora, iako za to ne postoji nikakva objektivna prepreka.Ove činjenice dugoročno potkopavaju položaj Skupštine Srbije kao ustavno ravnopravnog organa vlasti, stoji u izveštaju.Usporene evropske integracije U izveštaju se takođe navodi da su kapaciteti sprovođenje procesa evropskih integracija bitno umanjeni s obzirom na to da je pozicija šefa pregovaračkog tima o pristupanju Srbije EU upražnjena već godinu dana.Ovaj postupak viđen je od pojedinih organizacija civilnog društva kao deo trenda napuštanja državne uprave od onih kadrova koji se bave evropskim integracijama zbog neadekvatnih uslova rada i političkih pritisaka.Prostor za slobodno delovanje i razvoj organizacija civilnog društva nastavlja trend sužavanja, navodi se u izveštaju, uzimajući u obzir zabeležene pritiske na istraživače, aktiviste i novinare, kampanje zastrašivanja i rušenja ugleda kroz delovanje vladinih nevladinih organizacija i izjave državnih zvaničnika.Posebno se ističe zahtev Uprave za sprečavanje pranja novca za uvid u podatke o finansijskim transakcijama 37 organizacija i medija, kao i 20 pojedinaca, što je protumačeno kao oblik pritiska.Ograničavanje slobode izražavanja Konačno, proglašenje vanrednog stanja 15. marta 2020. koje je trajalo do 6. maja, predstavljalo je osnov za ograničavanje slobode izražavanja, navodi se u izveštaju.U izveštaju se pominje i kontroverzno hapšenje novinarke Ane Lalić, kao i kratkotrajna odluka Vlade Srbije da centralizuje tok informacija o pandemiji.Napominje sa da je usvojena nova Medijska strategija, ali i da su stručnjaci upozorili da se bez izrade odgovarajućeg seta medijskih zakona koji bi podržali ciljeve Strategije, kao i njihove implementacije, ne može znati njen krajnji rezultat.