Još jedan sastanak evroparlamentaraca i poslanika Skupštine Srbije prošao je u upozorenjima da Beograd mora da sprovede reformu pravosuđa i nastavi dijalog sa Prištinom, kao i da je neophodno da se unapredi alarmantno stanje u oblasti slobode medija. Poslanici Evropskog parlamenta zahtevali su i da što pre počne dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima, a sagovornici portala Nova.rs navode da su upravo to godinama i najvažnije teme u okviru pristupanja EU.
Evropski poslanici nedavno su održali onlajn sastanak sa srpskim parlamentaricima u okviru Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropska unija – Srbija. Tanja Fajon ispred EP podsetila je na niz problema zbog koji unutar EU postoji visok nivo nezadovoljstva, a koji je rezultirao time da 2019. Srbija otvori samo jedno poglavlje, a prošle godine nijedno.
Na sastanku je bilo reči o alarmantnom stanju kada je reč o medijima, a posebno je istaknut slučaj hapšenja novinarke portala Nova.rs Ane Lalić. Kao ključne probleme navela je i izborne uslove i dodala da je sada vreme da se oni poprave. Fajon je ukazala da je i frustrirajuća situacija kada je reč o međupartijskom dijalogu, možda čak i neprihvatljiva. Ovaj njen stav je i razumljiv, budući da su predstavnici srpskih vlasti tražili da ona bude izuzeta iz tih pregovora, a problem je što se i dalje ne zna kada će početi dijalog, niti ko će biti njegovi učesnici.
Sa druge strane, od predstavnika vlasti još jednom smo čuli optužbe da se pojedini evroparlamentarci ponašaju kao vođe opozicije, kao i navode da je napada na novinare manje nego 2008. godine, te da su mediji u Srbiji i previše slobodni.
Naim Leo Beširi, direktor Institua za evropske poslove, navodi za Nova.rs da se Evropskoj uniji smučilo da u poslednjih osam godina ponavlja iste probleme.
„Jedan od tih problema je sloboda medija, što podrazumeva i smanjenje diskusije u javnosti. Vladajuća većina kontroliše sve nacionalne frekvencije i dobar deo nacionalne štampe i preko Telekoma i Supernove skoro 50 odsto tržišta kablovske televizije. Tako kontrolišu i narativ o dešavanjima u društvu“, kaže Beširi.
On dodaje da postoji i ozbiljan problem diskusije vlasti i opozicije, jer nje ne samo što nema, nego je, kako kaže, vlast aktivno uključena u razaranje opozicije.
„EU je izričita da dijalog u društvu mora da postoji. To što vladajuća većina to vidi kao napad na njih, to je njihov problem. Suština demokratije su izbori, a izbori ne postoje ukoliko nema slobode medija i ukoliko hapsite novinare koji informišu javnost“, kaže Beširi.
On navodi da se plaši da od dijaloga vlasti i opozicije neće biti ništa, jer vladajuća koalicija ne želi da se bilo šta menja.
„Na te pregovore mora da dođe predsednik države i SNS. On mora da preuzme odgovornost. Punih osam godina on odbija da se sastane sa predstavnicima opozicije“, podseća Beširi.
Bojan Klačar, programski direktor Cesida, kaže da su primedbe koji su izneli poslanici EP teme koje u najširem smislu zovemo evropskog agednom, kao i da su suštinski važne u okviru pristupanja EU.
„Izbori su u ovom slučaju simbol onoga što se u izveštaju EU naziva ‘politički kriterijumi’. Budući da se o tome dosta razgovaralo u prethodnom periodu, najviše vremena je na sastanku otišlo na ono što je najaktuelnije – međustranački dijalog. Svi koristimo taj termin, a u stvari reč je o pregovorima vlasti i opozicije. Izjave poslanika koji tvrde da su evroparlametarci na strani opozicije tumačkim kao zauzimanje startnih pozicija u tim pregovorima“, smatra Klačar.
On kaže da je međustranački dijalog parekselans politički pregovori, te da je očito procena poslanika SNS da bi bolje prošli sa drugim posrednicima.
„Ili se radi o nekoj vrsti političkog pritiska. Svesni su da neće doći do promene posrednika, vrše pritisak da ti posrednici u svojoj svesti imaju takav stav SNS. I opozicija je dugo vremena preko nekih drugih grupa u Evropskom parlamentu (Renew Europe, liberali, zeleni) vršila pritisak i nije tajna da je taj pritisak uspeo. To se vidi po prihvaćenim amandmanima na Bilčikov izveštaj”, kaže Klačar.
On ocenjuje i da su potezi vlasti i opozicije legitimni, jer je reč o pregovorima.
„Drugi je razlog što niko u pregovorima ne ide sa minimalnim zahtevima. Kada bi se ušlo sa osrednjim ciljevima, to bi se moglo izgubiti u pregovorima. Ullaze sa maksimalnim zahtevima kako bi napravili kompromis“, zaključuje Klačar.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar