Podeli
Foto: Nemanja Jovanović / Nova.rs

Antimigrantska kampanja lidera Dveri Boška Obradovića podstiče strah i zasnovana je na spekulacijama i netačnim podacima, ističu sagovornici Nova.rs.

Iz Komesarijata za izbeglice i migracije podesećaju da su u više navrata demantovali navode na kojima se zasniva Obradovićeva kampanja.

“Migranti nemaju nameru da ostanu u Srbiji. Da li neko zaista ozbiljno veruje da oni žele da naseljavaju srpska napuštena sela, to su gluposti. To smo više puta demantovali”, ističu u izjavi za portal Nova.rs.

U Komesarijatu navode i da statistika pokazuje blag porast broja migranata od avgusta, ali i objašnjavaju da situacija nije alarmantna i iznad prihvatljivih kapaciteta. Kako istiću u 17 migranstkih centara u Srbiji trenutno boravi oko 5.500 migrana. Komesarijat procenjuje i da ih je oko 600 na ulicama – “van sistema”. Najviše ih je iz Avganistana, zatim iz Sirije, Pakistana, Iraka i Irana.

Na kampanju je reagovala Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti navodeći da Ustav Srbije propisuje pravo na utočište, Brankica Janković i da Obradović “performansom” krši Zakon o zabrani diskriminacije koji zabranjuju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, “naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje”.

Lider Dveri Boško Obradović ranije je na društvenim mrežama objavio video zapis na kojem se vidi kako on u čašu “čiste” vode sipa obojenu tečnost kako bi upozorio da migranti “prljaju” Srbiju.

Prema rečima sociologa Ratka Božovića to što radi lider Dveri je “strašno” i sa stanovišta ljudskosti “nečovešno”.

“Ja ne znam šta je tom čoveku. Pitam se ima li u tom Savezu za Srbiju ljudi koji mogu da porazgovaraju sa njime jer on radi na destrukciji i opstrukciji ne samo u svojoj stranci već u čitavom SzS”, rekao je Božović za Nova.rs i dodao da su među migrantima deca, žene i ugroženi ljudi i da je strašno da ih mi ovde dočekujemo bez razumevanja.

“Šta Obradović misli da je bolje da imamo prazne čitave delove zemlje, mislim da njima treba dati šansu da ovde ostanu”, ocenio je sociolog.

Posledice ksenofobije su dalekosežne

Za Radoša Đurovića izvršnog direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pogrešno je migraciju i položaj nesrećnih ljudi koristiti za skupljanje političkih poena.

“Kao da nema nekih drugih argumenata, zašto se ne baziraju na ekologiju da podstiču i dobijaju glasačko telo, a ne na pitanju migracije koje su nažalost zloupotrebljivane i u drugim zemljama ekstremnih i desničarskih političara”, upitao je Đurović.

On je upozorio da su posledice takvog podizanja ksenofobije dalekosežne kao i da mogu samo da zakomplikuju položaj u lokalnim sredinama i kod naših građana koji su tradicionalno gostoljubivi i miroljubivi i nisu orijentisani ni prema kojoj društvenoj grupi na neki diskriminoran ili drugi nasilni način.

“Ako to već nije kultura i nije ustaljeno razmišljanje kod nas – a nije, za razliku od nekih drugih zemalja, onda političari ne bi  trebalo da podižu animozitet prema izbeglicama, a pogotovu ako smo svesni da smo i mi bili izbeglice tokom naše istorije, tako da smo mi poslednji koji bi trebali da gajimo neka negativna osećanja ili mržnju prema ljudima koji beže iz nekih drugih delova sveta ovamo”, izričit je Đurović.

On je mišljenja da je Srbija “između čekića i nakovnja” po pitanju globalnog problema migranata, ali do sada nismo čuli Obradovićevo ozbiljnije razmatranje ove teme i nešto zasnovano na činjenicama.

Đurović je za Nova.rs objasnio da lider Dveri nastupa na nivou spekulacija i predviđanja budućnosti čime podstiče mržnju građana prema izbeglicama.

“Ne vidim smisao u tome, a ne vidim da Obradović nudi neka rešenja”, ocenio je Đurović.

Bez zvaničnih podataka MUP

Nova.rs do objavljivanja ovog teksta od Ministarstva unutrašnjih poslova nije dobila zatražene podatke o broju krivičnih i prekršajnih dela za koja se terete migranti. Đurović, objašnjava da je veliki problem upravo to što institucije, poput policije i tužilaštva, nemaju objedinjene podatke o takvim slučajevima.

“To bi umnogome rasčistilo negativnu kampanju koja se vodi protiv migranata i pokazalo pravu sliku stvari”, smatra Đurić i apeluje na institucije da izađu u javnost sa takvim podacima.

Ni organizacija Info Park nema zvanične podatke o prekršajima i krivičnim delima koja su procesirana, a tiču se migranata. Gordan Paunović, iz ove organizacije koja pomaže migrantima u Srbiji, kaže da je njegov utisak iz svakodnevnog kontakta sa njima da je broj kršenja zakona relativno mali, naročito prema lokalnom stanovništvu.

“Državni organi moraju ili prevenirati ili procesuirati ovakve slučajeve, da se ne bi nepotrebno dizale tenzije i stvarao osećaj ugroženosti, pogotovo u sredinama gde je velika frekvencija migranata van sistema i van centara, kao što je sever Vojvodine i granica sa Mađarskom ali i oko Šida, Loznice i drugih pograničnih mesta”, zaključuje Paunović.

(J. Dobrilović, B. Milovanović)