Kol centar Srpske napredne stranke u Beogradu radi punim kapacitetom svaki put uoči izbora. Veliki broj građana ovih dana dobija pozive s jednim pitanjem - da li ćete nam dati glas. CINS donosi priču o tome kako se ovde dobija posao, koliko su operateri za to plaćeni, šta je glavni uslov, ali i gde se obavlja posao. Slučajno ili ne, baš u prostorijama firme "Prointer" koja se vezivala za bivšeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije Slavišu Kokezu.
Novinarka CINS uspela je da postane deo grupe aktivista koji rade za kol centar SNS.
Saznala je da je u toj grupi više od 350 ljudi, da rade u smenama i dobijaju dnevnice dnevnice od oko 3.000 dinara za nešto više od četiri sata rada.
U toku razgovora za posao novinarki CINS je poslata i adresa kol centra u koji treba da se javi sutradan. Dunavska bb. Sedište firme Prointer.
„U blizini Luke Beograd, na Vilinim vodama, je veliki prostor nalik na skladište u kome se nalazi i firma Prointer. Do njega se može doći kolima ili autobusom GSP-a broj 44. Ova firma se godinama dovodila u vezu sa vladajućom Srpskom naprednom strankom i njenim nekadašnjim funkcionerom Slavišom Kokezom koji je do marta 2021. bio predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Tada je došao u nemilost vlasti i provladinih tabloida koji su ga optuživali da je švercovao cigarete i tako zaradio 640 miliona evra. Nakon toga, nestao je iz javnosti“, piše CINS.
Izgled ovog prostora na Vilinim vodama ne ukazuje na to šta se unutra dešava. U njega se može ući kroz najmanje dvoja vrata. Na jednima su bile oznake firmi Prointer, Energosoft, Bg electronic servisa i Win-Win-a, a na druga se inače ulazilo pomoću šifre, ali su sada bila otvorena. Devojke koje su takođe čekale da počne smena su našoj novinarki rekle da uđe na druga vrata.
„Odatle se stepenicama dolazi do nove prostorije u kojoj postoji samo jedan sto. Na njemu su se nalazili spiskovi ljudi koji su radili tog dana. Nakon što se naša novinarka upisala na spisak, uzela je papirić sa korisničkim imenom, kojim je trebalo da pristupi sistemu i ušla u prostoriju koja je zapravo bila kol centar. U tom trenutku u ovoj sobi nije bilo ljudi, samo stolovi na kojima se nalazilo oko 80 laptop računara i slušalica sa mikrofonima za pričanje sa građanima“, navodi CINS.
Rad u kol centru je inače podeljen na one koji zovu, i manji broj onih koji unose podatke u bazu i proveravaju ih.
„Izvor sa kojim je CINS pričao je radio i na poslu zvanja građana i na poslu unosa u bazu. On je u bazu unosio podatke građana koji su se vodili kao kapilarni glasovi od kojih su neki pristizali iz javnih preduzeća. Kapilarne glasove obezbeđuje neko drugi, najčešće zaposlen u javnom sektoru, čija je obaveza da skupi „kvotu“ potencijalnih glasača.
U bazi su već postojali podaci poput JMBG-a, adrese i biračkog mesta, pa je zadatak bio da se svakoj osobi, čije se ime našlo na listi kapilarnih glasova, doda i broj telefona i obeleži da li je član, glasač, itd. Te ljudi kasnije zovu iz kol centra“.
Prema rečima izvora, u toj bazi se nalazi svako od nas, bez obzira za koga glasamo. Novinarka CINS-a je prilikom svog prisustva u kol centru videla nekoliko kesa sa različitim spiskovima za unos u bazu. Neke od kesa su imale jasne oznake SNS-a.
Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija koja se, između ostalog, bavi zaštitom privatnosti i podacima o ličnosti, kaže za CINS da bi ljudi koji rade sa bazama trebalo da imaju obuku za rad sa osetljivim podacima.
„Ako je zaposlen, njemu to stoji u ugovoru o radu ili postoje neke interne procedure koje te obavezuju da moraš da čuvaš poverljivost podataka.“
Izvor sa kojim je pričao CINS kaže da oni ovakvu obuku nisu imali.
Toskić dodaje i da je veći problem što ta baza postoji, naročito ako je ona kopija biračkog spiska.
„Svrha te baze (biračkog spiska, prim.nov) je sprovođenje izbora, nije politička propaganda. Nijedna stranka to ne može da ima. (…) Ona može da pravi bazu nekih svojih sigurnih glasova, pod nekim svojim kriterijumima i da ima saglasnost ljudi čije podatke obrađuje.“
Što se većine onih koji rade u kol centru tiče, oni su zaduženi da zovu građane. Ispred njih se nalazi laptop koji ima tri „ikonice“ – baza za kapilarne i sigurne glasove, kao i program Jitsy preko koga su se odvijali telefonski pozivi. Izvor sa kojim je CINS pričao radio je i na zvanju građana. Kako kaže, pri zvanju, nema mnogo razmišljanja. Oni koji zovu ispred sebe, na ekranu, imaju scenario koji čitaju i u zavisnosti od odgovora onog sa druge strane, kliknu na neki od ponuđenih odgovora i tako im se otvaraju nove rečenice koje treba da izgovore.
Inače, fotografisanje je zabranjeno u samom kol centru kao i ispred same lokacije. Zabranjeno je i objavljivanje fotografija na društvenim mrežama. Mobilni telefon mora da bude u torbi.
Ipak, novinarka CINS-a je uspela da napravi par fotografija.
Nepunih deset minuta pred početak smene, zazvonio joj je telefon. Ponovo broj telefona M&J Lady Hostese. Žena sa druge strane joj je rekla da je došlo do promene u organizaciji smene u kol centru i da danas ipak neće raditi. Obećala joj je da će svakako dobiti dnevnicu i da će joj se javiti kasnije.
Devojka koja je sedela pored naše novinarke joj je rekla da je „srećnica“.
U isto vreme dok je naša novinarka bila u kol centru, u ulici Ilije Garašanina, u centru Beograda, više mladih je stajalo u redu ispred jednog lokala. Bilo je to sedište nevladine organizacije koja se bavi mladima – Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda (CEROB). Članovi CEROB-a često se hvale sastancima i akcijama koje realizuju sa državnim organima, a za to su dobijali milione kroz različite konkurse. Ova organizacija nema podnet finansijski izveštaj za prošlu godinu.
Generalni sekretar ovog udruženja Ognjen Kočević, bio je u javnosti nakon što je u martu 2019. godine opozicija upala u zgradu RTS-a. Grupa studenata se tada okupila ispred zgrade javnog servisa i pružila podršku zaposlenima. Među njima je bio i Kočević.
„Evo ja kad bih mogao, kao i moje kolege što su tražile da dobijemo medijski prostor na RTS-u, pričali bismo o problemima koji zaista muče mlade. Mi kao budućnost ove države se susrećemo sa ogromnim problemom odliva mozgova“, rekao je on tad.
Kočević je u WhatsApp grupi naveden i kao jedan od supervizora u kol centru, a mladi koji su čekali u redu su zapravo radnici tamo.
Njima je u porukama na grupi naznačeno da za svoj rad dobijaju novac u kešu i da će im biti isplaćen u prostorijama CEROB-a. Prema uputstvima sa grupe, oni koji rade u kol centru ne smeju da o dnevnicama pričaju između sebe.
„Ukoliko vas neko pita preko koga ste, reći ćete da ste preko Uroša i ako bilo šta treba da zovu Uroša“, stoji u jednoj od poruka.
Dnevnica za jednu smenu iznosi tri hiljade dinara, a postoje i „specijalne dnevnice“ koje su tri i po hiljade. Na nedeljnom nivou bude isplaćeno više od tri miliona dinara. Ovo potvrđuje i poruka M&J Lady Hostese na grupi koja je u danu isplate rekla da „raspoređuje 1120 dnevnica“. Grupa na WhatsApp-u je inače napravljena u avgustu ove godine.
Odakle novac dolazi, nije poznato.
Negde u vreme kada je isplata za prošlu nedelju završena, naša novinarka je ponovo dobila poziv iz M&J Lady agencije.
„E, draga, je l’ imaš minut?“
Rekla joj je da je ispao neki „haos“ u kol centru.
„Glavni šef je rekao da ove nedelje ne ubacujemo za sada nove ljude u posao, razumeš?“
Rekla je i da će joj se javiti kada bude trebalo novih ljudi, pa će javiti za nove smene, a dnevnicu za taj dan će svakako dobiti.
„Ili ću ti javiti gde da dođeš da uzmeš, ili ću ti uplatiti na račun.“
Ovo je bio prvi put da se pominje isplata koja nije u kešu. Na kraju joj je ponudila da radi u njenoj agenciji za hostese. Mnogo je veća zarada, objasnila je.
BONUS VIDEO: Besramni Vučić je upravo komentarisao Miketićeve snimke
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare