U osnovnoj verziji francusko - nemačkog predloga o KiM, koju su dobili Beograd i Priština, ne pominje se članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, niti međusobno priznanje. Ipak, eksplicitno se navodi da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, a novina je i poseban aranžman za srpsku zajednicu i Srpsku pravoslavnu crkvu.
Radio Slobodna Evropa objavio je tekst francusko – nemačkog predloga koji su dve strane dobile krajem leta, a koji služi kao osnova za razgovore lidera u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. Potpisivanjem tog sporazuma bio bi zapravo napravljen korak koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.
U tekstu se navodi da se strane slažu ovim dogovorom, svesne da su nepovredivost granica i teritorijalni integritet i suverenitet i zaštita nacionalnih manjina osnovni uslovi za mir. Takođe piše da se sporazum sklapa „polazeći od istorijskih činjenica i ne dovodeći u pitanje različite poglede strana na fundamentalna pitanja, uključujući i statusna pitanja“.
Priznavanje pasoša, tablica, diploma
Taj predlog predviđa razvijanje dobrosusedskih odnosa na osnovu jednakih prava, kao i priznavanje državnih simoba.
„Obe strane će međusobno priznati svoje odgovarajuće dokumente i nacionalne simbole uključujući pasoše, diplome registarske tablice i carinske pečate“, stoji u predlogu.
U tekstu se navodi i da obe strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Eksplicitno se kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Samoupravljanje za srpsku zajednicu
RSE je objavio da jedan od članova predviđa i eventualna rešenja za status srpske zajednice na Kosovu, ali se ne pominje Zajednica srpskih opština.
„Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva kako bi obezbedili odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova“, piše u tom predlogu.
Status SPC
Taj tekst predviđa formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružanje snažnog nivoa zaštite srpskom verskom i kulturnom nasleđu i verskim objektima, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
U nacrtu tog sporazuma pominje se i produbljivanje saradnje u mnogim oblastima, kao i razmena stalnih misija, koje će biti osnovane u sedištu srpske, odnosno kosovske vlade.
U poslednjem članu piše da će strane uspostaviti zajednički komitet, kojim će predsedavati EU, za praćenje sprovođenja ovog sporazuma, kao i da obe strane potvrđuju svoju obavezu da sprovedu sve prethodne sporazume o dijalogu.
Srećko Đukić, bivši ambasador, u izjavi za “Novu” navodi da su ovim tekstom predlagači ispoštovali crvene linije koje je postavio Beograd. U ovom slučaju to je, kako navodi, članstvo Kosova u UN.
“Po ovom predlogu to je sada odvojeno od volje Srbije. To će biti stvar Kosova i Zapada, jer se traži jednak tretman u međunarodnim odnosima jedne i druge strane. Izričito se navodi da se neće ometati u međunarodnim odnosima. To znači da Srbija nema nikakve veze sa članstvom Kosova u UN. A kako će oni to dalje udešavati, to je njihova stvar. Srbija može da glasa ili ne glasa protiv toga”, kaže Đukić.
On smatra da bi ovo mogao da bude veliki korak do konačng rešenja kosovskog pitanja i ističe da je ovo najkompleksniji sporazum za rešavanje srpsko – albanskih odnosa. Kako navodi, veoma je važno što su u sporazum uključili regulisanje statusa srpske zajednice.
“Lično mislim da je ovaj paket teško odbiti, odnosno da je teško ne prihvatiti ga, jer oni su ispoštovali ono što su kod nas političari naveli kao srpske crvene linije. Jos jednom podvlačim tu sposobnost diplomatije da pronađe izlaz iz kako je izgledalo nemoguće situacije”, dodaje Đukić.
Upitan da li Beograd više od ovog može da “izvuče”, on navodi da možemo da dobijemo samo manje.
“Ovo potvrđuje da je, s jedne strane, prioritet međunarodne zajednice rešavanje kosovskog pitanja što je moguće u celini s jedne strane, a sa druge strane, da su sva ostala pitanja, poput sankcija Rusiji i niz drugih stvari koje optereućuju unutrašnju politiku Srbije sekundarna”, zaključuje Đukić.
BONUS VIDEO Vučić o podnošenju zahteva da se vrate srpska vojska i policija na Kosovo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare