Zašto država žmuri na unosan posao smeštaja starih osoba: 12 ljudi bi danas bilo živo da su nadležni ispunili ove uslove

Užas u Velikom Borku ukazao je na niz propusta nadležnih vezanih za rad tog doma, račun je bio u blokadi zbog duga od oko 160.000 evra, protiv njih je pokrenuto nekoliko sporova pred Privrednim sudom, inspekcija Ministarstva za rad, socijalna i borača pitanja je zbog žalbi izvršila kontrolu i ukazala na niz nedostataka, inspekcija Sektora za vanredne situacije MUP Srbije poništila je rešenje o preduzetim merama protivpožarne zaštite 2024. godine. Ipak, dom je nastavio nesmetano da radi do tragedije i smrti osmoro ljudi.

Ovo je inače samo poslednja tragedija u nizu, skoro da nema godine da se ne dogodi neka nesreća u kojoj ginu korisnici domova, pa je tako u novembru 2024. godine u Vojki poginulo dvoje, a navodno taj Dom za stare nije imao licencu, ali se kasnije ispostavilo da su nadležni znali za njega jer je 11 korisnika bilo tu smešteno preko Centra za socijalni rad Stare Pazove. Dve osobe su uhapšene zbog smrti dvoje ljudi.

U decembru 2023. godine u Malom Mokrom Lugu u Domu za smeštaj starih takođe je stradalo dvoje ljudi, šestoro je povređeno, a pomenuta ustanova je funkcionisala uprkos brojnim inspekcijskim prijavama, pa je čak i vlasnik objekta, Željko Sibinović, osuđen na šest meseci zatvora i novčanu kaznu zbog nelegalne gradnje, upravo tog Doma za stare.

Za manje od godinu i po dana, poginulo je 12 ljudi, a za sva tri slučaja je zajedničko da objekti nisu imali sve potrebne dozvole i licence, ali da su nastavili da nesmetano rade uprkos sudovima i inspekcijama, jer je u pitanju unosan biznis i uz dobre veze poštovanje propisa i zakona nije bitno.

"Ako neko dobije licencu, a svestan je da ne ispunjava uslove da pruža usluge koje pruža i nema svest koje posledice to može da izazove, uključujući i nasilne smrti onih kojima pruža usluge, on radi verujući da se ništa loše neće dogoditi, a i ako se dogodi, on je nedodirljiv, jer se parama sve može kupiti i platiti. Ako još zna da nema redovne kontrole rada domova od strane inspekcije, a nema ni opomena za to što on ne ispunjava zakonske obaveze, onda se on i ne oseća odgovornim za bilo šta. Smatra da je odgovoran onaj ko mu je dao licencu i odgovoran je onaj ko ne kontroliše šta on radi. Da, odgovorne su institucije države, koje nisu radile valjano svoj posao ili ga uopšte nisu radile. I da, to jeste odgovornost inspektora socijalne zaštite i njihovih nadređenih, načelnika inspekcije i ministra za socijalna pitanja. Ali, u ovom konkretnom slučaju, kada su izgubljeni ljudski životi, što je krivično delo, itekako je odgovoran i vlasnik doma i rukovodioci", objašnajva Nadežda Satarić iz udruženja "Amiti" .

Po njenim rečima, nije jasno kako je moguće da uopšte objekat koji ne ispunjava sve uslove dobije licencu, jer Pravilnik vrlo jasno propisuje kako treba da izgleda jedna ustanova socijalne zaštite za smeštaj visoko osetljive grupe građana, što stariji, bolesni i zavisni od pomoći drugih, kao i oni mlađi, ali sa psihičkim i drugim smetnjama, svakako jesu.

Ukazuje i neke osnove koje objekat takve namene bi trebalo da ispuni.

"Za početak objekat treba da je u naseljenom mestu, koje podrazumeva da ima bolji prilazni put od zemljanog. Svaki dom mora da ima socijalnog radnika, koji je odgovoran za prijem korisnika, procenu njegovih potreba koju vrši sa svojim saradnicima i pravi plan tretmana istog. Dom u Barajevu niti je imao socijalnog radnika, niti propisanu evidenciju i dokumentaciju o korisnicima, ako je verovati novinskim izveštajima. O protivpožarnoj zaštiti i da ne govorimo, kao i o neophodnim radnicima za valjano pružanje usluga. Zašto su svi "žmurili" na sve te nedostatke, treba pitati njih da objasne. Oni su stručnjaci za oblast socijalne zaštite i sigurno su znali šta sve može da se dogodi, pa i da se izgube nečiji životi, nema tih para kojima se to može platiti. Ako im je neko nadređeni rekao da daju saglasnost da je sve u redu i da treba izdati licencu pomenutom Domu za stare, mogli su se tome usprotiviti i odbiti da potpišu, kako bi sačuvali svoj profesionalni integritet", objašnjava Nadežda Satarić.

Kada u Ministarstvu za socijalna pitanja stigne zahtev za izdavanje licence, koji se predaje na propisanom obrascu, sa zahtevom se predaju dokazi o ispunjenosti standarda za izdavanje licence, objašnjava Satarić. Objašnjava na šta se konkretno misli.

"Ti dokazi se tiču lokacije, prostora, opreme, organizacije, broja, osnovni program organizacije, zatim elaborate o ispunjenosti uslova i početka rada i pružanja usluga koji sadrži stručnosti angažovanog osoblja, procene, planiranja i aktivnosti za pružanje konkretne usluge socijalne zaštite. Dakle, podnosilac zahteva podnosi: Osnovni program organizacije rada, koji sadrži sve propisane standard usluga, socijalne zaštite, Elaborat o ispunjenosti uslova za početak rada, koji između ostalog sadrži - skicu parcele sa ucrtanim objektom i prilazima, raspored prostorija, raspored kreveta, prostorije za obedovanje, prostorije za dnevne aktivnosti korisnika, raspored kupatila, rampe, liftova", kaže naša sagovornica i dodaje šta još moraju da poseduju:

"Potom imamo Sertifikat o energetskim svojstvima objekta, koji izdaje ovlašćena organizacija, sanitarnu saglasnost nadležnog organa, saglasnost nadležnog ministarstva za Plan zaštite od požara, dokaz da su obezbeđeni uslovi za odlaganje otrovnih i drugih mateija. Nakon što svu ovu dokumentaciju inspektori pregledaju i analiziraju, oni treba da izađu na teren i na licu mesta pogledaju kako to sve izgleda i tek nakon toga pišu Rešenje o izdavanju licence".

Zakonom i podzakonskim aktima nije decidno definisano koliko često inspekcija treba da obilazi takve objekte, što bi trebalo uraditi. U praksi inspektori uglavnom odlaze u domove nakon prijava srodnika, građana ili samih korisnika usluga.

U Srbiji 277 privatnih licenciranih domova za stare

Smeštaj odraslih i starih osoba je unosan posao, a čak se ne zna ni koliki je broj takvih domova u Beogradu i u Srbiji.

"Ono što znamo je da u Srbiji ima 277 licenciranih privatnih ustanova za smeštaj odraslih i starijih, kapaciteta 10.000 mesta i 42 državne ustanove, sa većim brojem domova sa ukupnim kapacitetom od 9.000 mesta. U samom gradu Beogradu ima ih najviše, oko 170. Ovo su brojke za one koji imaju licencu za rad. Koliko je ilegalnih, onih koji rade bez licence, to zaista niko ne zna, ali ono što zasigurno znamo je dasu oni rizičniji za pružanje usluga", kaže za portal Nova.rs Nadežda Satarić iz udruženja Amiti.