Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je osudio na četiri godine zatvora Miloša Ljujića zbog optužbi da je sa saradnicima, organizovanom prevarom sa kreditima oštetio Hipo Alpe Adrija banku.
Istom odlukom, koju je donelo trećestepeno veće Apelacionog suda, Ljujiću je izrečena i novčana kazna od osam miliona dinara.
Snežana Mitrović je osuđena na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od milion dinara, a Robert Kiškarolj je dobio dve godine zatvora i 700.000 dinara novčane kazne.
Trećestepeno veće je preinačilo odluku drugostepenog veća Apelacionog suda samo u pogledu odluke o kazni, pa je smanjio kazne i pravosnažno osudio na po godinu dana kućnog zatvora uz elektronski nadzor i novčane kazne od po 300.000 dinara Miloša Divca, Sašu Janjića i Milana Krpovića.
Oštećeni su upućeni na parnicu, a prema svim okrivljenima je zbog zastarelosti odbijena optužba za izvršenje krivičnog dela zločinačko udruživanje.
Ljujić je osuđen jer je, kako se navodi u presudi, 2007. godine organizovao kriminalnu grupu i stvorio plan – da se poslovna dokumentacija privrednih društava i off – shore preduzeća čiji su vlasnici, osnivači i odgovorna lica bili, ili su to postali po njegovom nalogu pripadnici organizovane kriminalne grupe, upotrebi prilikom podnošenja zahteva „Hypo Alpe Adria Bank“ a.d sa sedištem u Beogradu za odobravanje dugoročnih namenskih kredita, sa naznakom da su sredstva namenjena kupovini akcija preduzeća iz privatizacije.
U pitanju su preduzeća „Medifarm“ i „Tehnoservis“, a planirano je i širenje operativnog biznisa, odnosno distributivne mreže i asortimana ponude uz podnošenje izveštaja sa višestruko uvećanom procenom vrednosti objekata u vlasništvu privrednog društva „Krivaja“, povezanog pravnog lica koje se javlja kao založni dužnik, navodi se u pored ostalog u presudi.
Nakon odobravanja kredita i kupovine akcija preduzeća iz privatizacije, bez znanja banke, izvršio bi se prenos akcija na privredna društva kojima okrivljeni takođe upravljaju i to tako što se cena akcija na berzi značajno umanjivala putem prodaje između povezanih pravnih lica čije poslovanje kontrolišu okrivljeni.
Najpre se umanjivala cena manjeg dela akcija putem dirigovanog uparivanja ponude i tražnje, a potom u blok transakcijama prodajom celog paketa akcija po znatno umanjenim cenama, pri čemu se i operativni biznis preduzeća, kao i preostala potraživanja i svi zaposleni u pravnim licima kojima je kredit od banke bio odobren, izmeštaju na povezana pravna lica, dok kreditno zadužena pravna lica, na osnovu brojnih ugovora o promeni osnivača, odgovornih lica i sedišta preduzeća postaju vlasništvo preduzeća iz off – shore zona koja posluju, takode, pod kontrolom Ljujića.
Na ovaj način se obezvređivala imovina preduzeća koja od banke povlače kredite i koja, stoga prestaju da servisiraju kredite, koji tako u celosti dospevaju na naplatu, pre isteka ugovora, pa se zbog toga nad njima otvara postupak stečaja, dok banka zbog stvarne vrednosti založene imovine nije u mogućnosti da naplati svoje potraživanje njenom eventualnom prodajom.
Optuženi u ovom slučaju su dva puta presudama Specijalnog suda bili oslobođeni od optužbi, ali je današnjom odlukom, kojom je usvojio žalbu tužioca za organizovani kriminal, Apelacioni sud konačno presudio da su krivi.
Ljujić je ranije pominjan u medijima kao vlasnik hotela „Srbija“.
Inače, u toku prvostepenog postupka Specijalni sud je potvrdio sporazume o priznanju krivice između tužilaštva i troje okrivljenih, na osnovu kojih im je izrekao osuđujuće presude.
Još u fazi istrage, pre podizanja optužnice, tužilaštvo za organizovani kriminal je zaključilo sporazum sa Ferencom Brindzom na osnovu kojeg je on priznao krivično delo i bio osuđen na dve godine i četiri meseca zatvora i novčanu kaznu u iznosu od pet miliona dinara.
Nakon podizanja optužnice još dvoje optuženih je priznalo krivicu.
BONUS VIDEO: Ovako su uhapšeni otmičari „kavčanina“
Pratite nas i na društvenim mrežama: