VIDEO Krv, fantomka i radio veza: Nova.rs u napuštenom kampu krijumčara migranata kod Subotice, pogledajte šta smo zatekli u šumi

Od Subotice ka srpsko-mađarskoj granici protežu se šume stare storinak godina nad kojim država Srbija, praktično, nema kontrolu više od godinu dana. Šuma je postala skrovište ne samo za iregularne migrante, već i za bande krijumčara ljudi koji su se dovukli za njima i nasiljem preuzeli kontrolu nad tim delom srpske teritorije.

U šumama se nalazi desetak manjih kampova koji kontrolišu bande kriminalaca naoružane automatskim oružjem i eksplozivnim napravama koje su počele međusobno da ratuju za kontrolu teritorije. Meštani nam pričaju da kriminalci čuvaju srpsko-mađarsku granicu bolje nego srpska pogranična policija, jer se svaki pokušaj migranata da na svoju ruku pređu granicu, a da ne plate "šefovima", surovo kažnjava. Sa druge strane, srpska policija nerado ulazi u šume, interveništu samo posle većih sukoba u kojima ima mrtvih.Kako izgleda jedan ilegalni kamp koji kontrolišu bande kriminalaca?Jedan od kampova na koje su reporteri redakcije Nova.rs naišli u šumama nalazi se na potezu od Palića ka srpsko-mađarskoj granici, na manje od kilometar do žice koju su digle mađarske vlasti. Smešten je u gustom delu šume koji je, kako su nam pojasnili meštani, bio neprohodan dok krijumčari nisu utabali staze."Postoje putevi koje koriste šumari, policija ili meštani. Između njih se nalaze staze, koje su oni utabali. Možete ih prepoznati jer su pored tih staza otpaci, uglavnom konzerve od energetskih pića, plastične flaše u kojima je bila voda i kutrije skupih cigareta. Te staze su dobro utabane, nema ni travke na njima i one se nalaze u šumi, između puteva kojima idu vozila", objašnjava jedan meštanin koji dobro poznaje šume i pristao je da nam bude vodič.

Dok šetamo subotičkim šumama, vodič nam priča da se u februaru ove godine u blizini se dogodio sukob. Avganistanski krijumčari ljudi postavili su zasedu Sirijcima koji su držali kamp. O tome koliko je sukob bio žestok govori i to da na drveću još ima tragova kuršuma.

"Postavili su i im zasedu pored staze koja vodi od njihovog kampa ka granici i pucali su. Pored staze je pronađena krv, fantomka i slušalica od radio veze. Najmanje dva čoveka su pogođena, ne znam da li su ubijeni ili ranjeni. Posle toga je policija izašla na teren i kamp je rasturen. Što zbog napada konkurencije, što zbog policije", objašnjava sagovornik Nova.rs.Od mesta pucnjave posle desetak minuta hoda kroz gustu šumu dolazi se do napuštenog kampa. Na prvi pogled to izgleda kao gomila razbacanih šatora i vreća za spavanje. Ipak, i na tom mestu postoji hijerarhija i zna se gde ko sme da razapne šator.

"U sredini je najveći šator, tu su šefovi. Ostali su smešteni na periferiji kampa, u grupicama od po 3-4 šatora i te grupice su udaljene otprilike pet metara jedne od drugih. Postoje radnici koji čiste kamp i nose đubre nešto dalje, seku drva za ogrev, idu po namirnice. To su ljudi koji nemaju novca za prelaz granice i moraju da ga "odrade" tako što će raditi teške fizičke poslove. Kada šerif odluči da je dosta radio i da je zaradio prelaz, puštaju ga da prođe. Kada Sirijci premeštaju kamp, oni odu dalje, kao što je slučaj ovde. Kada ga Avganistanci premeštaju, oni ga podignu desetak, dvadesetak metara dalje", objašnjava meštanin Subotice.

Prilikom lutanja kroz šumu on je ušao u jedan kamp koji su držali Avganistanci. Bio je zapanjen onim što je zatekao."To je bio veliki kamp, imali su agregat i puštana je njihova muzika. Iskopali su bunar odakle su vadili vodu, imali su čak i odbojkaški teren. Imao sam utisak kao da sam ušao u neko selo u Avganistanu, osim što je to bilo u šumi", obnjašnjava sagovornik portala Nova.rs.

Na mestu gde je bio kamp ostali su razbacani šatori, vreće za spavanje, jastuci. Njegovi stanovnici su otišli u žurbi pa je ostalo i nešto ličnih stvari, kao što su putne torbe. Dvadesetak metara dalje je mini deponija, gde su bacali đubre koje su životinje i vetar razvukli.

"Krvav nam je došao na vrata"

Zbog čestih sukoba u šumi, pucnjava iz automatskog oružja i bacanja bombi, meštani sve ređe tu zalaze. I kada idu u šumu, gledaju da to rade tokom dana, niko ne želi da ih mrak tu zatekne, jer tada počinje "gejm" (engl. game - igra), kako krijumčari ljudi zovu preskakanje žičane ograde na samoj granici.Meštani nam pričaju da su šume nekada bile omiljeno izletište Subotičana, ali to odavno nisu. Oni sve ređe idu u njih, a oni retki koji žive u vikendicama, čim padne prvi mrak, zaključavaju se. Ipak, ni zatvorena kapija nije garant sigurnosti.

"Imamo vikendicu ovde i u vreme epidemije korone počeli smo češće tu da boravimo. Svidelo nam se i rešili smo da ostanemo. Sada se plašimo. Zaključavamo kapiju dvorišta, zaključavamo vrata kuće. Ipak, jedne noći, čuli smo lupanje na vratima. Čuli smo glas koji je na engleskom molio da ga pustimo unutra. Bio je ranjen, krvav", ispričala nam je jedna meštanka koja nije želela da joj pominjemo ime jer strahuje za svoju bezbednost.Kako je objasnila, kada su otvorili vrata, muškarac se samo srušio."Ali, za njim su išli i oni koji su ga ranili. Prestravili smo se. Zvali smo policiju, patrola je došla posle pola sata. Policajac nas je zvao da otvorimo kapiju dvorišta, ali ja nisam smela da izađem iz kuće jer sam se plašila. Rekla sam mu da i on preskoči ogradu kao i ti migranti. Plašila sam se i da mi onaj čovek ne umre, nemam iskustva šta da radim, kako da pomognem čoveku koji je ležao krvav i ranjen. Rekla sam policajcima da ga uzmu u kola i da ga vode, plašila sam se da mi ne umre u dovrištu. Oni su rekli da čekaju Hitnu pomoć, a na kraju su ga ipak odvezli", prepričava dramatičan događaj iz jedne subotičke noći penzionerka koja se sa suprugom preselila iz grada u vikendicu u, nekada, šumskom raju.