Stručna javnost za Nova.rs o tome šta misli o Mrdićevim zakonima

Usvajanje Mrdićevih zakona izazvalo je oštre reakcije stručne javnosti, koja već nedeljama ukazuje na to zbog čega su oni sporni. Praktično, novim setom zakona se ojačava pozicija višeg tužioca, u ovom slučaju Nenada Stefanovića, koji slovi za režimskog čoveka.

Izmenama je predviđeno i formiranje novog osnovnog suda i tužilaštva za opštinu Novi Beograd, što praktično znači ukidanje sadašnjeg Trećeg osnovnog tužilaštva koje pokriva Novi Beograd, Zemun i Surčin, kao i izbor novih glavnih tužilaca za postojeće i novoformirano tužilaštvo. Novoformirano tužilaštvo - Četvrto, bilo bi nadležno za teritoriju Surčin, gde je i EXPO, zbog čega mnogi smatraju da aktuelna vlast pokušava oformi instituciju koja bi u budućnosti mogla da se bavi eventualnim malverzacijama na tom projektu.

Još jedna od predviđenih izmena jeste potpuno podređivanje Tužilaštva za visokotehnološki kriminal Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Time postoji opravdani strah da će se sve istrage voditi pod budnim okom Stefanovića, koji prethodnih meseci goni sve one koji krituju aktuelni režim Aleksandra Vučića.

Portal Nova.rs uputio je pitanja stručnim organizacijama i telima u Srbiji, kako bismo proverili koji je njihov stav.

Udruženje tužilaca Srbije (UTS) je još 20. januara upozorilo je da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu upućen u proceduru bez javne rasprave, iako je reč o sistemskom zakonu od ključnog značaja za pravosuđe. Takav pristup, kako navode, predstavlja odstupanje od dugogodišnje zakonodavne prakse u ovoj oblasti.

UTS ističe da predložene izmene poništavaju efekte dosadašnje reforme i obesmišljavaju ustavne promene čiji je cilj bio jačanje samostalnosti tužilaštva. Posebno se ukazuje na slabljenje Visokog saveta tužilaštva, prenošenje ključnih nadležnosti na više i glavne javne tužioce, kao i na proširenje hijerarhijskih ovlašćenja Vrhovnog javnog tužioca.

Udruženje upozorava i na vraćanje problematičnih praksi, poput dugotrajnog „vršioca funkcije“, unapređenja kroz upućivanje i ograničavanja međunarodne saradnje uz saglasnost Ministarstva pravde, što ocenjuje kao zadiranje u ustavom garantovanu samostalnost.

Mogućnost obraćanja Ustavnom sudu

UTS je tada pozvalo zakonodavca da povuče predlog i otvori stvarnu i sadržinsku javnu raspravu o budućim izmenama zakona. Pitali smo ih i šta nakon usvajanja seta pravosudnih zakona.

"Juče izglasani Zakoni nisu objavljeni u Službenom glasniku. Prvo ćemo sačekati njihovo objavljivanje i nakon toga ćemo razmotriti da li ćemo se eventualno obraćati Ustavnom sudu sa inicijativom za ocenu ustavnosti i zakonitosti usvojenih izmena Zakona o javnom tužilaštvu i Visokom savetu tužilaštva. Udruženja javnih tužilaca nije u poziciji da nešto spreči ali možemo da nastavimo da istupamo u javnosti i obaveštavamo javnost o negativnim posledicama usvojenih Zakona. Sa druge strane, ukoliko Zakoni zaista stupe na snagu nastavićemo da podstičemo javne tužioce da budu samostalni u obavljanju svoje funkcije. Preciznije, ukidanjem Komisije o odlučivanju o prigovoru na obavezno uputstvo Visokog saveta tužilaštva, ne mora da znači da javni tužioci treba da prestanu da izjavljuju prigovore na obavezno uputstvo neposredno višem glavnom tužiocu", navode u odgovoru i dodaju:

"Razmotrićemo i dalje korake u narednom periodu. Usvajanje izmena pravosudnih zakona je došlo u momentu kad je blokiran rad Visokog saveta tužilaštva, kao i izbor novih članova za Visoki savet tužilaštva što dodatno otežava položaj javnih tužilaca, a posebno Tužilaštva za organizovan kriminal".

Pozvali na obustavu rada

O izmenama se oglasio i Sindikat sudske vlasti, koji je pozvao je juće sudije i tužioce da "odmah" obustave rad u znak protesta zbog usvajanja seta pravosudnih zakona u Skupštini Srbije.

U saopštenju sindikata se navodi da ti zakoni nisu prošli javnu raspravu i nisu dostavljeni na mišljenje Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, "iako je to zakonska obaveza".

"Ovakva procedura predstavlja grubo kršenje osnovnih standarda demokratskog zakonodavnog postupka i direktan udar na ustavni princip podele vlasti. Sindikat sudske vlasti zato poziva sudije i tužioce da odmah stupe u obustavu rada kao legitiman, ustavno zasnovan i zakonit oblik odbrane nezavisnosti pravosuđa i vladavine prava", stoji u saopštenju.

Ocenjuje se da su izmene pravosudnih zakona usmerene na "narušavanje nezavisnosti pravosuđa i uspostavljanje političkog uticaja nad sudovima i tužilaštvima, što otvara prostor za nezakonito mešanje u pojedinačne predmete, posebno u one u kojima se kao okrivljeni pojavljuju lica bliska vladajućoj političkoj strukturi".

Portal Nova.rs kontaktirao je nakon usvajanja i Visoki savet sudstva. Iz VSS su nam poslali saopštenje koje su objavili na sajtu 15. januara.

"Povodom predloženih izmena Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i izmena Zakona o sudijama, a koji se trenutno nalaze u skupštinskoj proceduri po hitnom postupku, Visoki savet sudstva obaveštava javnost da predlagač nije zatražio mišljenje Saveta o predloženim izmenama, a što je zakonska obaveza propisana članom 17. tačka 25. Zakona o Visokom savetu sudstva. Visoki savet sudstva smatra da nisu ispunjeni uslovi propisani Poslovnikom o radu Narodne skupštine za razmatranje ovih sistemskih zakona po hitnom postupku, te da će njihovo donošenje proizvesti ozbiljne posledice po pravni sistem Republike Srbije i po pravnu sigurnost svih građana. Dodatno, skupštinskim poslovnikom se ne mogu derogirati odredbe Zakona o Visokom savetu sudstva", naveli su.

Dalje navode da Visoki savet sudstva ukazuje da se izmene u organizaciji i broju sudova ne mogu vršiti bez sveobuhvatne analize uzroka opterećenosti postojećih sudova, a takva analiza je izostala.

"Predlaže se osnivanje novih sudova, a ni postojeći sudovi nemaju odgovarajuće smeštajne kapacitete, što se odražava na uslove za rad sudija i zaposlenih u sudovima. Ukidanje postojećih sudova i osnivanje novih sudova predstavlja zakonski razlog za prestanak funkcije predsednika ukinutih sudova, kao i za premeštaj sudija i zaposlenih u novoosnovane sudove, a donošenje tih odluka je u nadležnosti Visokog saveta sudstva", naveli su tada.

Ne ide u korist pravosuđa

Iz Društva sudija smatraju da takozvani set pravosudnih zakona koji je donet na predlog narodnog poslanika Uglješe Mrdića ne ide u korist pravosuđa Srbije.

"Pravo poslanika da bude predlagač zakona, koje nije sporno, podrazumeva i dužnost narodnog poslanika da se pridržava zakona. Međutim, toga u ovom slučaju nije bilo, jer o predlogu zakona, suprotno zakonima o VSS i VST, nije bilo pribavljeno mišljenje tih saveta. O tim zakonima koji su sistemski, jer uređuju državnu vlast, nije bilo ni stručne, a kamo li javne rasprave, iako se to podrazumeva. O tome se i sam Visoki savet sudstva oglasio i zahtevao povlačenje predloga iz procedure, a izjasnili su se, osim Društva sudija, i pojedini narodni poslanici, štaviše i predsednik Ustavnog suda, pa konačno i predsednik države. Takvim zaobilaženjem pravosudnih saveta se ugrožava njihova Ustavom i zakonima ustanovljena nadležnost da jemče i obezbeđuju nezavisnost sudija i sudova i samostalnost javnih tužilaca i tužilaštva uopšte. Kada se ovo posmatra zajedno sa nedavno predloženim Zakonom o Pravosudnoj akademiji i pratećim izmenama Zakona o sudijama, čijim bi usvajanjem pravosudni saveti bili praktično lišeni nadležnosti izbora sudija i javnih tužilaca, deluje da se radi o sistematskom pokušaju razvlašćivanja pravosudnih saveta i odstupanju od cilja nedavnih promena Ustava", navode.

Ističu da osim proceduralnih nezakonitosti, koje nipošto nisu zanemarive jer je, kako ističu, procedura zadnja brana od diktature, zakoni ni sadržinski nisu dobri, naročito oni koji se odnose na pravosudnu mrežu i tužilaštvo.

"Promene koje se tiču sudstva se u suštini odnose samo na uvođenje dodatnog – Četvrtog osnovnog suda u Beogradu i sudske jedinice u Kosjeriću, kao i na mogućnost reizbora predsednika suda. Međutim, problematično je što one odišu proizvoljnošću", navode iz Društva sudija i dodaju:

"Mreža sudova je komplikovan sistem od čijeg pravilnog uređenja umnogome zavisi opterećenost i neravnomerna opterećenost sudija i sudova, što je u Srbiji dugogodišnji veliki problem. Jer prevelika opterećenost pojedinih sudova utiče na nejednak vremenski pristup pravdi građana i na njihovo pravo da pod jednakim uslovima i u razumnom roku dođu do pravične sudske odluke. Samim tim, za bilo kakvu promenu sudske mreže neophodna je detaljna analiza opterećenosti sudova kako tokom određenog višegodišnjeg vremenskog perioda, tako i u odnosu na ostale sudove iste vrste i ranga u Srbiji. Ta analiza mora biti sistemska i holistička i nijedan podatak se ne može zasebno koristiti kao odlučujući, jer dovodi do pogrešnih zaključaka. To znači da treba istovremeno imati u vidu brojne podatke o broju stanovnika na području konkretnog suda, veličini i specifičnostima područja koje taj sud "pokriva", geomorfološkoj, putnoj i saobraćajnoj infrastrukturi, odgovarajućim smeštajnim kapacitetima, finansijskim i materijalnim mogućnostima države, broju predmeta koji će biti prenet, priman i rešavan u tom sudu, trendovima povećanja i/ili smanjenja, popunjenosti sudijskih i drugih radnih mesta, kao i brojne druge faktore koji mogu biti od značaja. Uz to treba i postaviti konkretne ciljeve, izlistati i izvagati sve posledice, kako pozitivne tako i negativne, koje će zakonske promene proizvesti itd. Pošto je za izradu kvalitetnih predloga ovakvih zakona neophodna međuresorska saradnja više ministarstava, uobičajeno je da predlagač takvih zakona bude Vlada. Zbog toga se i kaže da su ti zakoni sistemski. Nažalost, prilikom promene pravosudne mreže ništa se od ovog nije desilo."

"Pravi razlozi osnivanja suda nejasni"

Društvo sudija kaže da, iako je beogradsko sudstvo trostruko opterećenije od republičkog proseka i novi sud jeste dobrodošao, pravi razlozi njegovog osnivanja ostali su nejasni, jer su oni dati u obrazloženju predloga neuverljivi i nepotkrepljeni potrebnim podacima.

"Četvrti sud je dakle formiran proizvoljno, bez analize, na neutemeljenim pretpostavkama. Slično je i sa omogućavanjem reizbora predsednika sudova. Za status predsednika sudova politička vlast je uvek bila zainteresovana, jer je oduvek smatrala da preko predsednika sudova može da utiče na sudstvo (čast izuzecima), te je reizbor predsednika sudova i trajanje njihovog mandata (4 ili 5 godina) bio omogućavan i onemogućavan i menjan nekoliko puta za proteklih četvrt veka. Pitanje je, međutim, šta se to tako dramatično promenilo posle samo tri godine od usvajanja sudskih zakona kojima je funkcija predsednika suda ograničena na jedan mandat. Da podsetimo, te pravosudne zakone je pisala višečlana radna grupa Ministarstva pravde koju su činile predstavnici Ministarstva pravde i pravosudnih saveta, profesori, sudije i tužioci najviših instanci i drugi istaknuti pravnici, dok je ove izmene predložio jedan čovek, bez analize i konsultacija sa strukom", navode u odgovoru za Nova.rs i ukazuju da, s obzirom da su evrointegracije i dalje zvanična državna politika, Društvo sudija ne bi bilo iznenađeno ako bi predsednik Republike odlučio da ne potpiše te zakone.

Bez odgovora

Sa druge strane, Visoki savet tužilaštva nije odgovorio na upit portala Nova.rs povodom usvajanja novog seta pravosudnih zakona.