Foto: EPA/Michael Kooren / REUTERS POOL

Bivši čelnici Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović-Frenki odslužili su približno polovinu kazne od 12 godina zatvora na koju ih je haški sud osudio zbog zločina nad nesrbima u Bosanskom Šamcu s proleća 1992.

To proističe iz pisane presude koju je sud objavio na svojoj internet stranici.

Po presudi, Stanišiću (71) se u izdržani deo kazne priznaje 1.934 dana koje je proveo u pritvoru od prvog hapšenja 2003. godine.

Simatović (71) je, kako piše u presudi, u pritvoru već izdržao 2.348 dana kazne.

Iz toga, po slobodnoj računici, proizlazi da je Stanišić odslužio pet godina i četiri meseca, a Simatović šest i po godina od izrečene kazne od 12 godina.

Branioci Stanišića i Simatovića odmah po usmenom izricanju presude, 30. juna, najavili su da će uložiti žalbu.

Sudski Mehanizam u Hagu, pravni naslednik Haškog tribunala, Stanišića i Simatovića je, posle ponovljenog suđenja, proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca, koje su u aprilu 1992. počinile Crvene beretke.

Stanišić i Simatović osuđeni su za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

To je prva presuda haškog suda kojom su zvaničnici Srbije proglašeni krivim za zločine u BiH.

Presudom je utvrđeno da su Stanišić i Simatović „pružili praktičnu pomoć u počinjenju tih zločina time što su obučili i angažovali članove specijalne jedinice SDB Srbije i lokalne Srbe da učestvuju u preuzimanju opštine“ Bosanski Šamac.

Crvene beretke su, po presudi, 7. maja 1992. u selu Crkvina u okolini Bosanskog Šamca ubile 16 muslimanskih civila.

Za brojne druge zločine srpskih snaga iz optužnice, za koje je utvrdilo da su počinjeni u još četiri opštine u BiH, kao i u Kninskoj Krajini i Istočnoj Slavoniji 1991-95, raspravno veće je Stanišića i Simatovića oslobodilo krivice zbog nedostatka dokaza.

Presudom je utvrđeno i da nije dokazano da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji se cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH.

Raspravno veće utvrdilo je da su Stanišić i Simatović znali za to zločinačko udruženje, ali da tužioci nisu dokazali da su optuženi, sa ostalim učesnicima, delili tu zločinačku nameru.

U pisanoj presudi piše da su učesnici u tom zločinačkom udruženju bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, Radmilo Bogdanović, Radovan Stojičić Badža, Mihalj Kertes, Milan Martić, Milan Babić, Goran Hadžić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić i Željko Ražnatović-Arkan.

Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću je počeo 13. juna 2017. Prvooptuženi Stanišić nije prisustvovao suđenju jer ga je raspravno veće, odmah posle uvodnih reči, pustilo na lečenje u Srbiji, pošto je utvrđeno da on pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije.

Postupak protiv Stanišića i Simatovića, uključujući prvo i ponovljeno suđenje, traje već 18 godina.

To je najduži postupak u istoriji suda u Hagu.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.

U maju 2013, Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar