Vučić je ponudio privedenim studentima i profesorima pomilovanje: Stručnjak objasnio šta se krije iza takve najave

Među studentskim zahtevima je, pored ostalog, i odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima, a Vučić je na konferenciji za medije u ponedeljak popodne najavio da je spreman da potpiše pomilovanje.

"Trinaest studenata i profesora je procesuirano i za svih 13 je predviđeno da se donese odluka o pomilovanju. Nikad nisam donosio odluku o pomilovanju, to je uvek rizično, ne možete da uzimate pravdu u ruke, ovim se otvara Pandorina kutija. Čekali smo trenutak da tužilaštvo odbaci deo krivičnih prijava, postoji osnovana sumnja da su počinili krivična dela. Ja ću, ukoliko ne postoji drugo rešenje, u skladu sa zakonom, bez obzira što će to, zbog principa, razumem koliko je važno, biti spreman za one koji to žele da potpišem pomilovanje od krivičnog gonjenja, to ću najkasije u sredu da uradim. Ostaje još zahtev za prekršajna dela, to je za Ministarstvo unutrašnjih poslova“, naveo je Vučić.

Nakon ovakve najave, deo javnosti opravdano postavlja pitanje: da li davanje pomilovanja od strane predsednika Republike znači da su lica na koje se ono odnosi kriva, „da su uradili nešto loše“, pa da im se ukazuje milost? Drugim rečima – da li će ta lica na bilo koji način iz ugla prava biti žigosana?

Dr Miroslav Đorđević, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo kaže da je pitanje razumljivo jer sama reč „pomilovanje“ ukazuje na milost, ali ona u našem pravnom sistemu zapravo označava dve suštinski različite stvari: oslobođenje od izvršenja kazne i oslobođenje od krivičnog gonjenja.

"Prvi slučaj se u nauci naziva 'pomilovanjem u užem smislu' i daje se licima koja su dokazano kriva. Drugi slučaj, o kome je ovde reč, se naziva 'abolicija' i lice koje ovakvo pomilovanje dobije nije iz ugla prava krivo – nije presuđeno i za njega važi pretpostavka nevinosti", objašnjava za portal Nova.rs dr Đorđević.

Dr Đorđević pojašnjava da postupak abolicije pokreće ministar pravde po službenoj dužnosti, što je uređeno Zakonom o pomilovanju (čl. 4 i 11) i ona zapravo uopšte ne zavisi od volje lica na koje se odnosi.

"Konačnu odluku u formi pomilovanja donosi predsednik Republike, a lica na koje se abolicija odnosi se po njenom donošenju ne smatraju krivim. Do zabuna u ovoj materiji dolazi jer naš Ustav, kao i zakoni koriste isti termin za dve veoma različite stvari, što nekada zbuni i stručnu, a ne samo opštu javnost", kaže Đorđević.

Koga je Srbija do sada abolirala?

Ukoliko se ova Vučićeva najava realizuje, to neće biti prvi put da je predsednik Srbije nekoga abolirao. Jedan od slučajeva, koji javnost i dalje pamti, jeste abolacija Dragana Džajića, nekadašnjeg predsednika FK Crvena zvezda, koju je potpisao tadašnji predsednik Tomislav Nikolić. Tada ga je oslobodio od krivičnog gonjenja, a postupak se protiv Džajića vodio zbog sumnje da je zajedno sa svojim saradnicima prisvojio osam miliona evra od prodaje fudbalera Crvene zvezde.

Nikolić pomilovao 104 osobe

Tokom svog mandata Nikolić je pomilovao 104 osobe, objavio je ranije portal Danas.rs.

"Imena pomilovanih po pravilu se ne objavljuju, ali u medijima se ipak pisalo o nekoliko slučajeva u kojima je Nikolić osuđenike oslobodio služenja kazne... Pažnju javnosti privuklo je i to što je Nikolić pomilovao doktora Gojka Inića, koji je osuđen na 15 meseci zatvora zbog primanja mita, ali zahvaljujući tadašnjem predsedniku nije proveo nijedan dan u zatvoru", objavio je ovaj portal.

Srbija pomilovala i Žarka Lauševića

Jedan od poznatijih slučajeva je i slučaj glumca Žarka Lauševića, kog je tadašnji predsednik Boris Tadić pomilovao pred kraj svog mandata. Laušević je, podsećanja radi, bio osuđen zbog prekoračenja nužne odbrane u obračunu u kom je 1999. godine u Podgorici dve osobe ubio.