12
Kada građani imaju problem zovu policiju, policija kada ima problem, zovu Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ), grupu elitnih specijalaca u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) čiji je dugogodišnji komandant Spasoje Vulević oteran u penziju krajem prošle nedelje.
Tako je SAJ ponovo došao u žižu javnosti, ne zbog neke svoje spektakularne akcije, već zbog uticaja politike koje ne bi trebalo da uopšte bude u policiji a pogotovo ne na SAJ. Spor je nastao kada je predsednik Aleksandar Vučić preko ministra policije Ivice Dačića i direktora policije Dragana Vasiljevića zatražio da SAJ izađe na ulice i učestvuje u policijskim akcijama protiv studenata i građana koje se često završavaju suzavcem, premlaćivanjem i hapšenjem.
Pročitajte još:
Pritisak je kulminirao u petak, 5. septembra, kada je Vuleviću usmeno saopšteno da više nije podoban za mesto komandanta SAJ. Ponuđeno mu je da bude savetnik ministra, što je on odbio. U ponedeljak je završio dokumentaciju i otišao u penziju.
Istorija SAJ ne počinje sa Spasojem Vulevićem.
Ta jedinica ima tradiciju a nastala je u vreme stare Jugoslavije, kada su i tadašnja milicija i JNA gledale da idu u korak sa svetom, pa je srpska milicija formirala i svoju specijalnu jedinicu 1978. godine. Naziv je bio u duhu socijalizma, Jedinica milicije za specijalna dejstva, a prvi komandant bio je Miloš Bujenović.
Raspad Jugoslavije doneo je i mnoge promene u MUP, koje je Slobodan Milošević uzeo pod svoje. Milicija je promenila ime u policija, a specijalci dobijaju 1994. ime koje i danas nose, Specijalna antiteroristička jedinica. Dobijaju i stalnu bazu u Batajnici, „13. maj“. Tokom 1991. učestvuju u ratnim sukobima u Hrvatskoj, u okolini Vukovara, pod komandom Radovana Stojičića Badže. Kasnije je Stojičić, čovek od poverenja Slobodana Miloševića, dogurao do načelnika policije, ali je ubijen u restoranu „Mama mia“ u Beogradu, 11. aprila 1997. godine.
SAJ u to vreme nije ratovao, ali su njegovi pripadnici, obučeni u civilna odela, napadali i tukli demonstrante po Terazijama u Beogradu, tokom protesta 1996/97. godine. Tada je ta jedinica zloupotrebljena u političke svrhe.
Usledilo je kritično vreme sukoba na Kosovu i Metohiji i intervencije NATO, kada je SAJ bio angažovan. Tada je jedinica pretrpela i najveće gubitke, poginulo je 17 njenih pripadnika. Zanimljivo je da niko od pripadnika SAJ, koliko je poznato, nije optužen ni osuđen za ratne zločine na Kosovu i Metihiji. Na suđenjima nekima koji jesu počinili zločine nad albanskim civilima, čulo se da su pripadnici SAJ to sprečavali, pa tako nisu dozvolili pripadnicima paravojne formacije „Škorpioni“ da budu u njihovom rezervnom sastavu.
U to vreme se Milošević oslanjao na jednu drugu specijalnu jedinicu, u okviru tadašnjeg Resora državne bezbednosti, zloglasnu Jedinicu za specijalne operacije (JSO). Između dve grupe specijalaca vladao je rivalitet, kao i između policije i službe a pripadnici SAJ-a su uvek sebe doživljavali kao policajce koji poštuju zakon, dok za „crvene beretke“ to nije važilo.
Tokom promena od 5. oktobra SAJ nije imao neku veliku ulogu, makar ne vidljivu, za razliku od JSO koji su se provozali centrom Beograda i onda se „pridružili“ demonstrantima kada je već bilo jasno da je Slobodan Milošević otišao u istoriju. Jedinica učestvuje i u sukobima na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medcveđa, gde su se pobunili lokalni Albanci i osnovali takozvanu Oslobodilačku vojsku Preševa, Bujanovca i Medveđe. Na kraju su pobunjeni Albanci pacifikovani, nakon što je deblokirano mesto Oraovica.
Sledeći veliki ispit za SAJ je ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. godine. Za osumnjičenima za ubistvo premijera raspisana je poternica, policija je dobila informacije da se dvojica vođa zemunskog klana Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum nalaze u kući u beogradskom prigradskom naselju Meljak. Spasojević i Luković ubijeni su jer su odbili da se predaju i pružili su otpor, dok je treća osoba koja je bila sa njima, Dejan Milenković Bagzi, uspeo da pobegne.
Likvidacija Spasojevića i Lukovića je bila tema koju su nekadašnji radikali a potom naprednjaci često i rado potezali u diskreditaciji tadašnjih vlasti a to je bio zapravo poslednji događaj u kome je učestvovali pripadnici SAJ a koji je izazvao kontroverze u javnosti. Doduše, lider radikala Vojislav Šešelj, koji je blisko sarađivao sa ubijenim Spasojevićem, često je menjao priču ko mu je ubio prijatelje, tako da nije jasno pri kojoj verziji je ostao.
Donedavni komandant Spasoje Vulević dolazi na to mesto 2005. godine.
Pripadnici SAJ od tada retko intervenišu i to gotovo isključivo u situacijama kada su u pitanju rizična hapšenja ili talačke situacije. Jedna od tipičnih akcija SAJ dogodila se 17. decembra 2017. godine u selu Bare kod Požarevca. Tada je Dobrivoje Živković (69) automatskom puškom zapretio sinu i snaji i isterao ih iz kuće. Pozvana je policija, ali je Dobrivoje na njih otvorio vatru, ubivši pri tome jednog policajca, a potom se zabarikadirao u kuću.
Pozvan je SAJ, a nakon pregovora koji su propali, specijalci su upali u kuću i likvidirali čoveka koji nije hteo da se preda. U pitanju je bila teška akcija, jer specijalci nisu znali tačan raspored kuće, a morali su da izađu na kraj sa čovekom naoružanim automatskim oružjem koji je već pre toga ubio policajca i nije imao nameru da se preda. Niko od pripadnika SAJ tom prilikom nije povređen.
Ipak, tokom protesta ispred Skupštine 2020. godine kada su izbili veliki neredi zbog namere Aleksandra Vučića da tokom epidemije korone uvede neograničen policijski čas, angažovani su i pripadanici SAJ. To je bilo njihovo poslednje angažovanje na ulici protiv demonstranata.
Pod komandom Spasoja Vulevića, SAJ je uspeo da očuva svoj ugled. Kako je Nova.rs pisala, u pitanju je profesionalac, koji je uspeo da se sačuva i ostane neokaljan i u vreme kada je ta jedinica zloupotrebljavana.
Njegovo nasleđe bilo je teško i puno skandala, ali od promena 2000. pa nadalje, radio je na obnovi imidža i profesionalizmu, iako treba dodati da su sajovci uvek sebe i doživljavali kao policajce, doduše elitne, što i jesu. Vulević je iz te jedinice i ona mu je bitna što se i vidi prema odnosu koji ima prema svojim potčinjenima, naročito u poslednjih desetak meseci, kada ih je zaštitio od svih zloupotreba i slanja na ulicu da rade ono što njihove kolege rade a za račun vladajućeg režima a često protiv Zakona o policiji, pa i Ustava i drugih zakona.
Specijalna antiteroristička jedinica je namenjena za izvršavanje sledećih visoko rizičnih zadataka, u skladu sa zakonskim propisima i ovlašćenjima: planiranje i izvršavanje najsloženijih bezbednosnih zadataka u borbi protiv terorizma, intervencije u slučaju talačkih situacija, intervencije u slučaju otmice vazduhoplova i drugih kriznih situacija u vazduhoplovima, intervencije u slučajevima barikadiranja i pružanja otpora vatrenim oružjem, lišavanje slobode članova organizovanih kriminalnih grupa u saradnji sa drugim organizacionim jedinicama MUP-a, obezbeđenje ličnosti i objekata koji su prema proceni nadležnih državnih organa bezbednosno ugroženi.
Moto jedinice predstavljaju reči vojvode Živojina Mišića: „Ko sme, taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred“, navodi se na sajtu MUP.
