0
Renato Grbić je najpoznatiji beogradski alas koji je decenijama na Dunavu, a prvo njegovo pravilo glasi: "Poštujte reku". Nakon nesreće koja se dogodila za vikend, kada se čamac sa četvoricom muškaraca prevrnuo, Grbić u razgovoru za Nova.rs otkriva savete koji čuvaju glavu.
Policajci i rečni policajci nastavili su i u ponedeljak potragu za trojicom ljudi koji su nestali u noći između subote i nedelje na levoj obali Dunava, nekoliko stotina metara od Pančevačkog mosta. Kada se u subotu oko 22.30 prevrnuo čamac u kome su bila četvorica prijatelja, samo jedan, Mane Knežević, isplivao je nekako do obale. U Dunavu su nestali Miloš Marković (37), Nenad Trivković (38) i Milan Nikolić i njihova sudbina je i dalje neizvesna. Prijatelji su krenuli na veselje, na roštilj i izlet, a sve se završilo tragedijom.
Pročitajte još:
0
0
0
Renato Grbić je najpoznatiji beogradski alas, koji je decenije proveo na prestoničkim rekama, pre svega Dunavu i dobro poznaje sve njegove ćudi. On objašnjava koja su pravila koja mogu spasiti živote ljudi na vodi.
„Prvo i osnovno je da ljudi poštuju reku. Sa Dunavom nema šale, svaka greška se plaća, ne sme se potceniti. Kada je jak vetar, košava ili jak severac, ne izlazi se na vodu. Tada su talasi veliki i mogu da potope čamac, što se najverovatnije i desilo ovim momcima, da ih je neki talas jednostavno poklopio“, objašnjava poznati alas.
Odmah po ulasku u čamac, pre plovidbe, obavezan je prsluk za spasavanje.
„To je ključni deo opreme. Mora biti dobro i čvrsto vezan uz telo, na dva ili na tri mesta. Mora da se čuje karakteristično „škljocanje“ i mora da bude čvrsto vezan uz telo, nikako labav. Takođe, treba izbegavati plovidbu sredinom reke gde je matica najjača. Najbolje je ploviti uz obalu, jer i u slučaju neke nezgode, prevrtanja ili nečega, čovek može da se uhvati za grane ili da lakše izađe“, objašnjava ovaj beogradski alas.
Po njegovim rečima plovidba sredinom reke nosi još jednu veliku opasnost, a to su brodovi koji idu u susret, sredinom reke, koja je plovidbeni put.
„Pogotovo je opasna plovidba noću, pa zato čamac mora da bude dobro osvetljen, da bi ga uočili. Ipak, ni to nije potpuna garancija, jer veliki brodovi često ni ne vide čamac, pogotovo ako nije dobro osvetljen. Na radaru ga registruju kao panj… Dešavalo se da i iskusne alase barža podvuče i da ih elisa iseče. Tu su i putnički brodovi, koji su tiši i koje čovek u čamcu uoči tek na nekoliko stotina metara, kada je prekasno“, objašnjava Grbić.
Da bi se neko odvažio da izađe na Dunav i da po njemu vozi čamac, mora da ima iskustvo.
„Ja gledam kako ljudi pristaju čamcima ponekad uz moj splav. Iako je za vožnju čamcem potrebna dozvola i polaganje ispita, neophodno je i vozačko iskustvo, kao kad se upravlja bilo kojim vozilom. To nije kao automobil, da može da zakoči u mestu. Ljudi to ne shvataju, zbog manje iskustva, pa ugrožavaju i sebe i druge“, objašnjava Grbić.
Mrak i zima nisu vremena kada neiskusni ljudi treba da izlaze na reku, jer tada vrebaju dodatne opasnosti.
„Opasnost su i barže neosvetljene, nikako ne treba voziti čamac uz njih, pogotovo većim brzinama, jer se dešava da su zategnute sajle od plovila do obale koje mogu ozbiljno da povrede ili usmrte čoveka. Zimi je reka hladna, ukoliko čovek upadne u vodu, već za desetak minuta počinju prvi znaci hipotermije. Temperatura tela brzo pada u hladnoj reci i čovek utone u san iz koga se ne budi“, upozorava Grbić.
Ono što nikako ne ide zajedno, bilo da je kopono ili voda je alkohol i vožnja. Isto pravilo koje važi na ulicama, važi i na rekama, nikako ne voziti pijan ili pripit, jer tada čovek radi upravo ono na šta Renato Grbić upozorava na početku razgovora – ne poštuje reku.
BONUS VIDEO: Rečna policija u potrazi za trojicom mladića koji su nestali u Dunavu