INTERVJU Savo Manojlović: Teško onom narodu koga Vučić brani, a Siniša Mali hrani

Da li mislite da će vlast Aleksandra Vučića obustaviti izmenu pravosudnih zakona na poziv Evropske komisije?

Ozbiljan državnik ne bi sebi dozvolio da donosi ovakve zakone, a zatim da se oko njih cenjka poput piljarice sa Evropskom komisijom. Trguje se time da li će pravosuđe u Srbiji biti nezavisno ili ne, što je politički nezrelo i duboko opasno. Vučić sa strancima funkcioniše po principu prvo zapali vatru, a onda se predstavlja kao vatrogasac. 

Diskutovati o njegovim izmenama izmena zakona, znači da mi sada ocenjujemo koliko je piroman dobar vatrogasac. Zašto su zakoni uopšte doneti? Pa da bi se izbegla krivična odgovornost pojedinih ministara. To pokazuje koliko je sistem truo i koliko vlast zapravo nema kontrolu nad situacijom.

Normalno i nezavisno pravosuđe imaćemo tek nakon smene ove vlasti. Kroz viziju Kreni-Promeni „Čiste ruke“ svi koji su kršili zakon biće uklonjeni iz sistema, snosiće krivičnu odgovornost i biće sprovedena provera porekla imovine. Sva imovina za koju se ne može dokazati zakonito poreklo biće oduzeto. Ko je poštovao zakon nema čega da se plaši. Ko ga je kršio nema čemu da se nada.

Vlast koja menja zakone da bi se spasla od zatvora nije politička organizacija nego kriminalna banda. I tako je pravosuđe mora i tretirati.

Kako komentarište to što je predlagač zakona, Uglješa Mrdić priznao da ih je inicirao jer je ministrima iz SNS pretilo hapšenje?

Neinteligentno priznanje da je ovo zapravo državni udar. Politička vlast pokušava da onemogući pravosuđe da obavlja svoju ustavnu funkciju da bude nezavisno, odnosno samostalno.

Model ove vlasti je jasan: progon studenata, aktivista i političkih protivnika, uz istovremenu zaštitu kriminala i korupcije. Sudije i tužioci koji danas pristaju da služe SNS-u moraju da znaju jednu stvar: To što danas odbijaju da sude po zakonu, sutra može biti osnov da se sudi njima.

Ne postoji dug koji politika može imati prema kriminalu, on će se plaćati zatvorom.

Mislite li da je moguće da u Skupštinu Srbiju stigne zahtev za promenu Ustava kako bi se naredni predsednik birao u parlamentu, a ne na izborima? O tome je govorio Vojislav Šešelj.

Kada neko menja pravila igre dok utakmica traje, to znači da je svestan da tu utakmicu gubi. SNS danas nema političku snagu da pobedi ni na nameštenim izborima. U suprotnom, izbori bi već bili raspisani.

Promena Ustava u delu izbora predsednika zahteva referendum. SNS nema kapacitet da taj referendum dobije, osim ako im neki delovi trojanske opozicije ne pomognu. ili kroz otvorenu saradnju, ili kroz već trik s bojkotom, kojim se omogućava manjini da odlučuje o najvišem pravnom aktu.

Vučić ovim beži od naroda i pokušava da se sakrije iza parlamenta.

Razlog za ovu ideju je dvostruk. Prvo, SNS nema kandidata koji bi sigurno pobedio na predsedničkim izborima. Drugo, u Srbiji su se režimi menjali upravo na predsedničkim izborima – jer su to izbori „jedan na jedan“. Tako je 2000. Koštunica pobedio Miloševića, a 2012. poraz Borisa Tadića otvorio vrata promeni vlasti.

Ako se predsednik bude birao u parlamentu, omogućiće se malim listama da se pred izbore predstavljaju kao opozicija, a posle izbora prave vlast sa SNS-om ili da ucenjuju studenstku većinu pa da se ponovo u nedogled ide na izbore dok se u opoziciji ne iscenira svađa, što je trik sproveden u Beogradu.

Kako komentarišete izjavu ministra kulture Nikole Selakovića, koji je izjavio da je "Generalštab" politički montiran proces u kom nema krivičnog dela?

U maju 2025. godine, ispred pokreta Kreni-Promeni, potpisao sam krivičnu prijavu protiv Nikole Selakovića upravo zbog slučaja Generalštab. Krivične prijave su podnete i protiv više drugih članova Vlade.

Iza tog korumpiranog posla stoje Siniša Mali kao glavni operativac koruptivnih tokova i Aleksandar Vučić kao politički šef te strukture. Srbija ne može postati normalna država dok vrhovi korupcije iz bilo koje vlasti ne budu odgovarali.

Srbija neće biti slobodna dok se korumpirani političari predstavljaju kao žrtve, a studenti i aktivisti kao ekstremisti.

Zato se režim danas grčevito drži vlasti. Za mnoge od njih promena vlasti ne znači gubitak funkcije, već gubitak slobode i nezakonito stečene imovine.

U mnogim mestima u Srbiji studenti i opozicija odlučili su da stanu na istu listu, mislite li da je to moguće i na republičkom nivou?

Stav pokreta Kreni-Promeni je da ne ulazi u komentarisanje odnosa unutar opozicije. Od početka smo jasno i bez zadrške podržali studente.

Neprekidne rasprave o formatima, kolonama i mandatima u medijima ubijaju entuzijazam građana. Studenti su se jasno izjasnili o svom učešću na izborima i formatu u kojem žele da nastupe i smatram da je neukusno vršiti pritisak na njih ili im se nametati.

Istovremeno, svako ima ustavno pravo da se kandiduje. Ali umesto beskonačnih kombinatorika u medijima, mnogo je korisnije ići među građane, razgovarati sa njima i nuditi konkretna rešenja za uređenje društva.

Upozorili ste da građani Obrenovca zaposleni u javnim institucijama - trpe pritiske zbog učešća na protestima, koja su vam sve iskustva preneli?

Obrenovac je opština u kojoj je Kreni-Promeni zabeležio dobar rezultat kada je osvojio 18% na izborima u Beogradu – što je najbolji pojedinačni opozicioni rezultat u Beogradu od 2008. godine. Upravo zbog toga naši aktivisti tamo, ali i drugi opozicionari i učesnici protesta, trpe sistematske pritiske.

Ljudi se ucenjuju, premeštaju na niža radna mesta i progone samo zato što su politički aktivni. To je slika režima koji se plaši građana.

Staćemo iza svakog progonjenog građanina, studenta i aktiviste,  bez obzira na to kojoj stranci ili pokretu pripada. Borba protiv represije ne sme imati stranačke granice.

Kako komentarišete tišinu u državnom vrhu Srbije u jeku najava o mogućoj integraciji srpskog zdravstva i prosvete na Kosovu u prištinski sistem?

Teško onom narodu koga Vučić brani, a Siniša Mali hrani. Tamo gde radikali „brane“ Srbe, Srba na kraju više nema. Nakon Banjske, koja je bila dogovorena između Vučića i Kurtija, njih dvojica sprovode Ohridski dogovor u praksi.

Ovo je gašenje poslednjih institucija Srbije na Kosovu i Metohiji, koje će direktno otežati život naših ljudi dole. A životi ljudi ne mogu biti žetoni za trgovinu sa strancima.

Imamo ratnohuškačko dizanje tenzija na Informeru i Pinku, i istovremeno snishodljivu popustljivost pred međunarodnim akterima. Ta politika je opasna i neiskrena.

Potrebna nam je ambiciozno realna i odgovorna politika koja će voditi računa o ljudima, ekonomiji, kulturnom nasleđu i stvarnim interesima Republike Srbije.