Nakon presude advokat Stefan Stefanović je rekao da je zadovoljni što je izrečena maksimalna kazna, ali ne i njenom visinom.

"Porodice nisu dobile potpuno zadovoljenje pravde. Šta još treba da se dogodi da izvršna i zakonodavna vlast izmene zakon? Zar je bila potrebna ovakva tragedija, pa da državni organi reaguju? Radiša i Uroš su imali protekciju nadležnih organa", rekao je advokat Stefan Stefanović nakon presude Blažićima.

Sestri Dalibora Todorovića u jednom trenutku je pozlilo. Članovi porodica ostalih Blažićevih žrtava pritrčali su joj u pomoć i izveli iz zgrade Specijalnog suda.

Podsetimo, sestra Dalibora Todorovića je uoči presude Blažićima govorila za portal Nova.rs, a njenu ispovest možete pročitati u posebnoj vesti.

Ispred zgrade suda, gde su pojedini roditelji, među kojima je bio i Saša Panić koji je u masakru izgubio sina i ćerku, mogle su se čuti uvredljive i preteće reči na račun Blažića.

Viši sud u Smederevu odredio je jedinstvenu kaznu od 20 godina za Uroša Blažića.

Kako je sudija obrazložila, Uroš je osuđen na pojedinačne kazne - za teško ubistvo 20 godina, nedozvoljeno držanje oružja 10 godina, otmicu 10 godina, krađu vozila 3 godine. Njegova objedinjena kazna je 20 godina zatvora i u nju će mu biti uračunato vreme provedene u pritvoru.

Njegov otac Radiša Blažić osuđen je takođe na 20 godina zatvora.

Kako je navela sudija, Radiši je odmerena kazna za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja do 12 godina i za teško delo protiv opšte sigurnosti 10 godina.

Kako je sudija navela, oštećeni se upućuju na parnicu za naknadu nematerijalne štete, a Urošu i Radiši je pritvor produžen.

Inače, Blažićima su izrečene maksimalne kazne koje su mogli dobiti za krivična dela koja im se stavljaju na teret.

"Okrivljeni Uroš Blažić je priznao delo, iz njegove odbrane i dokaza proizilazi kako je izvršio dela, na osnovu svedoka i dokaza, pucao je upravo Uroš Blažić, potvrđuju ovo i veštačenja", kaže sudija.

Dok je sudija Lidija Jovanovski detaljno čitala obrazloženje presude Urošu i Radiši Blažiću, te detaljno opisivala stepen povreda koje je ranjenim i ubijenim žrtvama u svom krvavom piru naneo Blažić, desetak roditelja je izašlo iz sudnice i trenutno se nalazi u hodniku Specijalnog suda.

Uroš i Radiša Blažić proglašeni su krivima pred većem Višeg suda u Smederevu, a sudija Lidija Jovanovski ispred petočlanog veća trenunto opisuje događaj i povrede koje su zadobile Blažićeve žrtve.

"Uroš Blažić proglašava se krivim jer je 4. maja 2023. godine u večernjim časovima, tačnije u 22.22 sata krenuo u krvavi pir kada se naoružao i seo u sivi automobil marke "mercedes", a potom nastavio. Oružje koje je koristio za zločin bilo je u nelegalnom posedu. Ubio je žrtve, a potom oteo tuđe vozilo, kao i putnike u taksi vozilu, zadržao lica i mučio ih, a nije izostavio ni da im preti smrću. Kada je došao kod spomenika Ravni Gaj u Malom Orašju kod Smedereva prvo je ispraznio municiju automatske puške, a dok su oštećeni jaukali od bolova i molili okrivljenog da više ne puca, on se nije zaustavio, nego je promenio šaržer", navela je sudija Lidija Jovanovski čitajući obrazloženje.

Sudija je potom nastavila da opisuje brojne povrede koje su zadobile ubijene i povređene žrtve Uroša Blažića.

Takođe, opisala je detaljno Blažićevo kretanje kobne noći.

Svi učesnici u postupku, uključujući porodice žrtava, advokate, tužioce i sudsko veće, ušli su u sudnicu i sledi početak suđenja.

Stefan Marković, mladić iz Dubone, neposredno pred pucnjavu kobne večeri je otišao do svoje kuće kako bi večerao. Na putu do kuće zaustavile su ga poruke da je neko ubio njegove prijatelje u centru Dubone.

Uoči presude Blažiću, Marković za portal Nova.rs kaže da je sramota što će Uroš Blažić za devet života dobiti samo 20 godina zatvora, ali se takođe nada da će njegovom ocu Radiši Blažiću biti izrečena maksimalna kazna.

„Nema ovde nikakve pravde, ni P od pravde, ovo suđenje je sramota jedne države prema poginulima i njihovim porodicama. A šta će se desiti kad izađe za 20 godina? Pobiće još 120 ljudi. Nadam se da će ga stići neka druga pravda. Kao što je rekao jedan od roditelja ubijenih, mi nećemo moći da se namirimo, on je ubio devetoro. U selima se ovde sada priča samo o toj presudi i svi su istog stava, da taj klošar dobije 20 godina je stvarno sramota“, kaže nam Stefan.

Celu Markovićevu ispovest možete pročitati u posebnom tekstu.

Anđelko Aćimović, otac devojčice koju je maloletnik K. K. ubio u OŠ "Vladislav Ribnikar" došao je danas ispred zgrade Specijalnog suda kako bi porodicama pružio podršku.

Ispred suda je i Radica Vlahović, sestra Dragana Vlahovića, čuvara OŠ "Vladislav Ribnikar" kog je ubio K. K.

Tužilac Ivan Konatar je, krajem novembra u završnoj reči kazao da su u sudskom postupku, dela za koja se terete Blažići dokazana. Zatražio je maksimalnu kaznu za optuženog, bez olakšavajućih okolnosti, kao i objedinjenu kaznu od ukupno 20 godina za Radišu Blažića.

Po zakonu, Uroš Blažić može da bude osuđen na najviše 20 godina zatvora, jer u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao navršenu 21 godinu.

Konatar je rekao da je odbrana Uroša Blažića neprihvatljiva i da predstavlja uvredu za porodicu stradalih, te da je svim izvedenim dokazima potvrđeno da je Blažić izvršio krivična dela teško ubistvo, nelegalno nošenje oružja, neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila i otmica.

Tužilac je naveo i da su navodi odbrane Radiše Blažića bili neiskreni, kada je tvrdio da nije znao za oružje koji je pronađeno u njihovoj porodičnoj kući u Duboni.

Dalibor Todorović burtalno je ubijen u masakru u selima Dubona i Malo Orašje 4. maja prošle godine, a red današnje izricanje presude okrviljenom Urošu Blažiću i njegovom ocu Radiši, sestra ubijenog mladića, Suzana Ranković otvorila je dušu za portal Nova.rs.

„Ta pojava za mene više nema ime. Danas je za nas dan kada ćemo videti ko je uz nas, da vidimo koliko je devet mladih života bilo važno ovom svetu, državi i sudu. Viećemo da li naša tragedija može uticati na to da se promeni zakon, a ukoliko ne, ostaje nam da nam neko objasni šta još treba da se desi da bi neko pogledao u našem pravcu“, priča Suzana.

Ona ističe da porodice 19 meseci stoje u mestu, mestu tuge i očaja, u kojima im je preostalo da se bore sa tugom i da se bore sami sa sobom.

„Neka su se vrata otvorila, a neka još uvek ne znaju za naš slučaj. Pravda ne postoji kod nas i to me najviše boli. Gajim neku nadu, ali i ona polako prolazi, kao što je za njih naš slučaj prošao. Toliko je brzo privedeno kraju, toliko nepoštovanja i bezobrazluka smo osetili, toliko svega sem pravde“, ističe neutešna sestra.

Celu ispovest Suzane Ranković čitajte u posebnom tekstu.