6
U maju 2000. godine u prostorijama firme "Bejz internešnal" u novobeogradskoj Ulici dr Ivana Ribara pronađena su tela troje ljudi, sekretarice firme i bračnog para, Srbina i Grkinje koji su bili vlasnici. Likvidirani su hicima iz oružja kalibra 9 milimetara, motiv nije bio pljačka jer je u prostorijama pronađen novac.
Istraga je počela od nule, jer motiv nije bio jasan, a surovi ubica za sobom nije ostavio mnogo tragova. Ipak, policija je sakupila sve tragove koje je pronašla i uredno ih spakovala. Ubijeni su sekretarica Slađana Jevtić (28) i bračni par Nenad Bukinac (41) i njegova supruga, Grkinja Penelopi Papanaku (39). Firma se bavila uvozom, izvozom i trgovinom obućom na veliko.
Trostruko ubistvo policiji je prijavio knjigovođa firme, koji je zatekao ustreljene žrtve.
Pročitajte još:
Ubica je ispalio ukupno sedam metaka, kalibra 9 milimetara, a prvo je ubijena sekretarica, a potom i vlasnici. Nije bilo mnogo ispaljenilh metaka, što je policiji nagovestilo da je u pitanju neko ko ume da barata oružjem i kome ovo nije bio prvi put da puca, a možda ni prvi put da ubija. Motiv nije bio jasan, jer niti su žrtve bile u sukobu sa nekim, u kancelariji je pronađen novac, a nije bilo ni tragova premetačine. Pred policijom je bio težak zadatak.
Godine su prolazile, pa potom i čitava decenija, a onda, nakon skoro punih 15 godina objavljeno je zvanično saopštenje MUP Srbije: osumnjičeni za trostruko ubistvo u Novom Beogradu je uhapšen. Saopšten je i njegov identitet Boris Stevanović, bivši policajac i bivši pripadnik ozloglašenih „crvenih beretki“ – Jedinice za specijalne operacije. Uhapšen je na granici, kada je iz Severne Makedonije ušao u Srbiju. Nije se opirao hapšenju, dopustio je da mu bivše kolege stave lisice na ruke, a nije trebalo mnogo ni da prizna da je upravo on surovi ubica iz Ulice dr Ivana Ribara.
Boris Stevanović je u vreme zločina imao samo 23 godine, a bio je i aktivni pripadnik JSO u to vreme. Kada je jedinica rasformirana, on je premešten u MUP. Nosio je unifromu koju su nosili i ljudi koji su tragali za njim zbog trostrukog ubistva. A onda je 2005. godine Stevanovića izdala sreća. Uhapšen je, ali zbog razbojništva, policajci još uvek nisu znali zapravo da je on ne samo pljačkaš, već i surovi ubica.
Boris Stevanović uhapšen je zajedno sa još dvojicom saučesnika zbog serije pljački banaka iz koje su, naoružani i sa fantomkama na glavama, otimali novac.
Policija je pronašla deo plena, kao i oružje, fantomke i pištolje koje su razbojnici otimali od radnika obezbeđenja. Stevanović je tada osuđen na devet godina zatvora, a izašao je posle dve trećine izdržane kazne, jer je bio uzoran zatvorenik. Zanimljivo je da je Stevanović, tada još uvek zaposlen u MUP Srbije, u pljačke išao u vreme kada je trebalo da je na poslu, u smeni, kao policajac.
Iz zatvora je izašao 2012. godine, verovatno je bio siguran da će zločin koji je počinio 2000. godine ostati zauvek nerešen. Ipak, nije bilo tako.
Nezvanično, policija je imala njegov DNK posle osuđujuće presude za pljačke, a neko je od policajaca koji su radili na starim ubistvima naložio da se uradi provera DNK tragova sa mesta nerešenih ubistava. I posle 15 godina došlo je do poklapanja.
Njegov profil se poklapao sa profilom potencijalnog izvršioca trostrukog ubistva.
Posle hapšenja Stevanović je priznao delo, u žrtve je pucao iz automata „hekler i koh“. Ipak, jednu bitnu stvar nikada nije rekao – ko je naručio ubistvo. Iako se nagađalo da će se ubica i tužilaštvo nagoditi da dobije manju kaznu u zamenu za informaciju ko je naručilac, Stevanović je ostao nem.
Tokom izricanje kazne od 40 godina zatvora, koja je bila najstroža u to vreme, Boris Stevanović nije ni trepnuo niti pokazao i najmanji gest kajanja.
BONUS VIDEO: Hapšenje pripadnika organizovane kriminalne grupe
