"Pokazao mi je rukom da ćutim, a onda su prebacili ćebad preko mene": Potresna ispovest starice iz Obrenovca kojoj su pljačkaši upali u kuću

"Ja sam legla. Nisam spavala dve noći, nisam imala lek za spavanje. Komšija mi je kupio i doneo lek koji sam popila i zaspala oko osam sati. Oni su ušli sa zadnje strane kuće, otvorili su prozor od kupatila i ušli tuda. Bilo ih je dvojica. Ne znam gde mi je u tom momentu otišao pas, pored njega inače ništa ne može da promakne. Ja nisam ništa čula. Oni su sve povadili, sve stvari su bile po podu i u kupatilu i iza u sobi i ovde gde sam spavala. Kad su sve završili i pronašli novac u torbi koju sam držala u korpi za prljav veš, onda su došli ovde u sobu u kojoj sam spavala", priča Vukosava.

Kako je ispričala, dok je ona spavala, lopovi su preturali po kuhinji. Čak su joj odneli i dva novčanika koji su stajali u fioci u kuhinji, a u kojima nije bilo novca. Kako je rekla, mora da potraži po dvorištu, da vidi da ih nisu možda tamo bacili.

"Preturali su po sudovima. Tu ima velikih noževa, mogli su da me zakolju. Komšija me redovno obilazi, donosi mi hleba jer mi je teško da hodam. Mislila sam da je on. Pitala sam: "Zorane, šta ćeš ti tako rano, pola pet je skoro? Nisi nikad tako rano dolazio". Uvek je dolazio oko devet ili 10 sati. Kad vidim muškarca, pokazuje mi da ćutim, a onda i prstom preko vrata. Pokazao mi je da će me zaklati, da ne pričam ništa. Ja sam ćutala. Rekli su mi da okrenem glavu, da gledam dole u krevet i prekrijem oči rukom. Ja sam tako sela, a oni su uzeli ćebad i prebacili mi preko glave", dodala je.

Dok je baka Vukosava tako sedela, lopovi su, u potrazi za plenom, povadili sve čaše iz kuhinje, iz fioka u kuhinji izvadili su escajg i krpe, a onda su došli da pregledaju krevet na kom je Vukosava sedela.

"Spustili su me da sednem dole da bi mogli da podignu dušek. Dizali su dušek i tražili ispod. Nisu našli ništa i ostavili su. Samo je jedan govorio, rekao je da će da me zakolju ako samo nekom nešto kažem. Ponovo su mi rekli da se okrenem, ja sam se okrenula i pokrila oči, ali to njima nije bilo dovoljno dobro, nabacili su još jorgana na mene. Dok sam ja sedela, oni su izašli napolje, ali ne kroz vrata, nego nazad kroz prozor, kuda su i ušli", ispričala je Vidosava.

Kako je objasnila, lopovi su joj skinuli tri zlatna prstena koje su joj sinovi kupili. Ipak, morali su malo da se pomuče jer je prstenje bilo teško skinuti, pa su ih skinuli uz pomoć tečnosti za sudove i vode. Takođe, ukrali su joj i minđuše i mobilni telefon, a vukli su joj i drveni krst koji joj na kanapčiću visi oko vrata, sve dok nisu shvatili da nema novčanu vrednost.

Tu, ipak, nije bio kraj. Vukosava, kako teško hoda, na obe noge ima zavoje. Razbojnici su joj vukli zavoje na nogama kako bi videli da li u njima krije novac. Kako je ispričala, rekla im je da ne vuku, da je bole noge i da će da ih skine sama.

"Tri prstena sam imala, da ostane uspomena kad neko umre. Jedan da nosim ja, a druga dva njih dvojica. Uzeli su 1.000 evra i 20.000 dinara. Dinara mi nisu ostavili, ujutru nisam imala za hleb. Komšija mi je doneo hleba. Policija me je pitala imam li nekog da odem da sednem kod njih do ujutru, ako nemam da idem sa njima. Rekla sam da imam, otišla kod komšije. On je spavao, otvorio u pidžami. Pitao me je šta se desilo, nisam mogla da govorim, srce je htelo da mi iskoči iz grudi. Bila je Hitna pomoć, dali su mi injekcije, tek sam posle toga došla sebi. Bolesna sam od srca, operisana sam, vena mi se zatvorila, ne prolazi krv, stalno padam, kad negde idem, uvek neko mora sa mnom. Jedva idem", objasnila je.

Kako je ispričala, u stalnom je strahu. Ne spava po celu noć, strepi. Plaši se i danju. Sinovi hoće da je odvedu u inostranstvo, da bude sa njima, ali ona, kako kaže, "ne voli da ide tamo". Vukosavini sinovi pokušavaju da pronađu nekog ko će besplatno da živi u njenoj kući, da ima i da jede i da pije, kako ne bi bila sama. Ipak, ta potraga je zasad bezuspešna.

Vukosava sada čeka da joj policija javi da su počinioci pljačke uhapšeni.

"I dalje sam u šoku. Ne mogu da dođem sebi nikad. Ovo mi se nikada nije desilo. Mogli su da uzmu one noževe da me kolju. Deca su rekla: "Nema veze za pare i kuća nek izgori, samo kad si ti ostala živa". Ali da su me držali još pola sata ja bih bila gotova. Moja snaja ima brata u Beogradu, on je odmah otišao u policiju. Posle sam zvala policiju i ja odavde. Stigli su za 20 minuta, mnogo je policije bilo. Mislim da je u pitanju neko odavde, ko me poznaje i ko zna da živim sama", zaključila je Vukosava u razgovoru za Telegraf.

Bonus video: Hapšenje zbog teškog ubistva u Zemunu