Miša Brkić: Ne verujem da će do 22. maja biti poznato da li MOL kupuje ruski udeo u NIS-u, zbog mađarskih izbora ugovor može biti "kolateralna šteta"

On se osvrnuo i na najavu Dubravke Đedović Handanović, koja je juče izjavila da su u utorak razgovarali operativni i pravni timovi Vlade Srbije i MOL-a o pravima i obavezama akcionara NIS-a i da očekuje da do kraja nedelje 90 odsto stavova bude usaglašeno, i istakao da Srbija nikada nije bila značajan posrednik u tim dogovorima.

"Rafinerija jeste naš najvredniji resurs, NIS, ali raširite sliku pa kažete ko je Srbija u kupoprodajnom ugovoru Gasproma i MOL-a? Da li je ona bila faktor u tom odnosu? Nije", rekao je Brkić, koji navodi da se iz odgovora MOL-a za Forbes može zaključiti da se o sudbini rafinerije može govoriti tek nakon sklopljenih dogovora, prenosi N1.

"Ako postanemo kupci, tada ćemo razmišljati i to je jedini put za razgovore o budućnosti rafinerije, to je jasno iz odgovora koji je MOL dao za Forbes. Sada da šiljimo ražanj, a zec je još u šumi, besmisleno je. Mi nismo partner koji se bilo šta pita, tek kada MOL dobije dozvolu Amerikanaca da kupi ruski udeo u NIS-u, tada može da se razgovara“, rekao je Brkić.

Da li će do 22. maja biti poznata sudbina NIS-a?

"Već je bilo nekoliko odlaganja oko odlučivanja o sudbini, ne verujem da će do 22. maja biti poznato da li MOL kupuje ruski udeo u NIS-u. Mislim da se stanje malo poremetilo zbog izbora u Mađarskoj, da ruska strana nije oduševljena tim rezultatima izbora i da tamo na istoku razmišlja da li u novonastaloj situaciji MOL treba da kupi ruski deo u NIS-u“, rekao je Brkić, koji veruje da je dolazak Petera Mađara značajno promenio geopolitičku situaciju.

"Odjednom se geopolitička situacija menja, novi premijer govori o kretanju Mađarske prema EU, iz Rusije smo dobili oštru konstataciju da je Mađarska neprijateljska, tako da taj kupoprodajni ugovor odjednom postaje moguća kolateralna šteta tih mađarskih izbora“, ocenjuje Brkić i objašnjava zašto vlast pokušava da predstavi sebe kao nezaobilaznog posrednika u dogovorima.

"Do sada se sudbina NIS-a rešavala između dve ličnosti"

"Do sada se sudbina NIS-a, u slučaju da ga MOL kupi, rešavala između dve ličnosti: srpskog predsednika i mađarskog premijera. Pošto više nema onog mađarskog premijera, sada se situacija menja. Mislim da je to razlog da Srbija odjednom pokušava da se predstavi kao nezaobilazan faktor u toj situaciji“, navodi Brkić.

MOL je kompanija čiji je glavni cilj profit, kako kaže Brkić, koji navodi da pravo preče kupovine ni do sada nije značajno menjalo situaciju.

"MOL je kompanija sa mnogo akcionara, njeno poslovanje maksimizira profit i nikome ništa ne obećava što ne mora i što bi ugrozilo njenu zaradu. Mi smo i do sada sa Rusima imali pravo preče kupovine, i da li se nešto dogodilo? Nije. Šta god da prodajete, kupac se obavezuje ugovorom da vam obeća da će ulagati i održavati, ali niko ne zna kakve će biti okolnosti za pet godina. Ta vrsta ugovora mogla je da se pravi sa Rusijom u ono vreme kada im je trebalo da "stave nogu na vrata“ EU na Balkanu. Činjenica je da su investirali ne da bi zadovoljili Srbiju, nego da bi napravili profit. Po istom principu će i MOL poslovati“, kaže Brkić.

"Predsednik olakšava uvećanje bogatstva svojih poslovnih ljudi"

Povodom novoosnovane kompanije Alta Retail, vlasnika Davora Macure, koja je za 40 miliona evra kupila IDEA markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe, Brkić navodi da je to pravi pokazatelj kako su ljudi bliski vlasti uspeli da steknu veliko bogatstvo.

"Svi dosadašnji primeri bliskosti pojedinih ljudi s vlašću pokazuju da je veliko bogatstvo stečeno na taj način. Između ostalog, govorimo o Macuri, za koga znamo da je kupac IDEA operacija u Srbiji. Zanimljivo je da čovek koji se do sada nije bavio maloprodajom ulazi u tako veliki projekat. Ali je zanimljiv detalj da je, kada je Aleksandar Kostić, vlasnik MK grupe, kupio Dijamant, predsednik Vučić rekao da će biti još takvih kupovina, i onda nakon mesec i po dana nakon toga pojavljuje se Alta Retail koji kupuje Ideu. Slažu se kockice, meni se na osnovu nekoliko činjenica prikazalo da postoji mešanje državnog vrha u ekonomiju i da je i to primer kako predsednik olakšava uvećanje bogatstva svojih poslovnih ljudi", kaže Brkić.

Postoji li rizik zbog velikih dugova koje imaju DIS i IDEA?

"Rizik je veliki, pretpostavljam da je kupac vodio računa i da su u pitanju ozbiljni ljudi. Veliki je rizik jer im je to prvi posao i jer je firma koju je kupio u lošem stanju.

Naravno, niko ne može da mu obeća da će to uspeti, osim države i predsednika koji može da mu pomogne raznim olakšicama, merama Vlade, suzbijanjem konkurencije, da taj biznis uspe, a toga smo se nagledali u drugim sektorima", kaže Brkić i dodaje:

"Kao što u Mađarskoj misle da će Orban biti večit, tako i ovde neko veruje da će neko biti večit."