Prekršajni sud u Beogradu pustio je da u martu ove godine zastari predmet sa više od 50 prekršaja i finansijskih malverzacija koje je budžetska inspekcija otkrila u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, a za koje se saznalo zahvaljujući uzbunjivaču doktoru Borku Josifovskom, saznaje Pištaljka. Za prve četiri godine ovog postupka, od ukupno šest posle koliko je postupak zastareo, Prekršajni sud u Beogradu nije preduzeo gotovo ni jednu radnju osim što je ispitao dvoje okrivljenih, a za preostale dve godine je ispitao još samo dva svedoka.

Postupak je, prema obrazloženju suda zastareo jer nije bilo vremena da se ispitaju dva ključna svedoka, dve bivše pomoćnice direktora Hitne pomoći za nemedicinska pitanja – prva je Maja Popović, nova ministarka pravde, a druga Biljana Pavlović, bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde. Ni jedan od ova dva važna svedoka nikada nije dobio poziv za svedočenje, što sudiju nije sprečilo da obrazloži da presudu nije bilo moguće doneti jer svedoci nisu saslušani.

Prekršajni postupak vođen je protiv bivšeg direktora Hitne pomoći Nenada Ivančevića i načelnice odeljenja za ekonomsko-finansijske poslove Stanojke Saković, a propuste u radu Hitne pomoći utvrdila je 2014. godine Služba za budžetsku inspekciju Grada Beograda, kada je i pokrenula prekršajni postupak. Kontrola budžetske inspekcije je pokrenuta po prijavi uzbunjivača i bivšeg direktora Hitne pomoći Borka Josifovskog.

Budžetska inspekcija ustanovila je 40 prekršaja za koje je trebalo da odgovora Ivančević i dvanaest za koje je trebalo da odgovara Sakovićeva. Prekršaji su se uglavnom ticali nepravilnosti u finansijskom poslovanju. Kontrola je, između ostalog, ustanovila da nisu bile sprovođene javne nabavke, da je novac trošen preko odobrenog budžeta i bez ispravnih faktura, da je sa blagajne Hitne pomoći uziman novac za službeni put bez dokaza o stvarnim troškovima i bez izdatog naloga za službeni put, te da su usluge hitne pomoći na Bir festu i u Areni pružane po nižim cenama nego što propisuje cenovnik, opet bez faktura. Budžetska inspekcija utvrdila je i da plate zaposlenima nisu bile obračunate u skladu sa važećim uredbama, te da su radnicima isplaćivane po većim koeficijentima nego što je propisano. Ovaj izveštaj je zajedno sa prekršajnom prijavom prosleđen Prekršajnom sudu u Beogradu.

Kako je Pištaljka uvidom u predmet utvrdila, za četiri godine, od 2014. kada je pokrenut postupak pa do 2018. godine, Prekršajni sud nije preduzeo nijednu radnju osim što je ispitao okrivljene. U toku naredne dve godine, sudija Slađana Todorović uspela je da ispita još dva svedoka, šefa za javne nabavke u Hitnoj pomoći Danijelu Lekić i budžetskog inspektora Aleksandru Obradović, te da donese rešenje o obustavi zbog apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja.

„Kako su oba okrivljena negirala izvršenje prekršaja, te kako je u dokaznom postupku bilo potrebno i nužno saslušavanje svedoka Biljane Pavlović i Maje Popović, a s obzirom na vreme izvršenja svih prekršaja koji su navedeni u činjeničnom opisu, sud je našao da je u odnosu na sve prekršaje nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja, usled čega je sud protiv okrivljenih postupak obustavio, jer je u odnosu na sve prekršaje proteklo šest godina od dana izvršenja prekršaja”, piše u obrazloženju odluke suda.

Nova ministarka pravde i bivša državna sekretarka u Ministarstvu pravde sa slučajem malverzacija u Hitnoj pomoći povezane su jer su bile na visokim pozicijama pomoćnika direktora za pravna pitanja u Hitnoj pomoći – Biljana Pavlović od 2010. godine do septembra 2012. godine, a ministarka Popović od oktobra 2012. godine do oktobra 2014. godine.

Agencija reagovala tek posle tužbe Josifovskog i Pištaljke

Zakasnelo interesovanje tadašnje Agencije za borbu protiv korupcije usledilo je nakon što je Borko Josifovski sa pravnim timom Pištaljke tužio više državnih organa i tu agenciju po Zakonu o zaštiti uzbunjivača. Tužba je podneta u junu 2016. godine, a prvo pismo prekršajnom sudu Agencija je poslala decembra 2016. godine.

Josifovski je sa pravnim timom Pištaljke Agenciju tužio jer skoro tri godine nije postupila po prijavi uzbunjivača. Reagovanje agencije usledilo je kako su i sami priznali tek nakon „kadrovskih promena” u toj instituciji.

Osim Agencije, Borko Josifovski tužio je i Ministarstvo zdravlja,  MUP, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i Više javno tužilaštvo u Beogradu, sve zbog toga što nisu ništa učinili da se ispitaju njegovi navodi o korupciji i trgovini adresama preminulih pacijenata.

Viši sud u Beogradu 2018. godine presudio je u korist uzbunjivača i osudio državne organe po Zakonu o zaštiti uzbunjivača. Ipak Apelacioni sud je presudu preinačio, pa su pravni tim Pištaljke i uzbunjivač Josifovski nastavili pravnu borbu. Vrhovnom kasacionom sudu poslat je zahtev za reviziju postupka, ali je taj zahtev odbijen. Na ovakav ishod postupka, uzbunjivač i Pištaljka su se žalili Ustavnom sudu.
Sa mesta pomoćnika direktora za nemedicinske poslove u Hitnoj pomoći Popović je prešla u Bezbednosno-informativnu agenciju, na poziciju glavnog inspektora u upravi za međunarodnu saradnju, odeljenje za kontakte sa stranim bezbednosno-obaveštajnim službama i institucijama – grupe Amerika i Evropa, navodi se u njenoj zvaničnoj biografiji. Tokom dalje karijere je napredovala u BIA, i sa pozicije specijalnog savetnika direktora agencije, imenovana je za ministarku pravde.

Popović i Pavlović trebalo je da svedoče u prekršajnom postupku na predlog advokata bivšeg direktora Ivančevića.

Prekršajni postupak nije uspelo da ubrza ni interesovanje Agencije za sprečavanje korupcije, koja se u decembru 2016. godine zainteresovala za prijave uzbunjivača Borka Josifovskog. Iako je poslala više dopisa i molbi ova agencija ni posle godinu i po dana nije dobila odgovor od Prekršajnog suda pa je uputila pismo predsedniku Prekršajnog suda. U to vreme funkciju predsednika Prekršajnog suda obavljao je Milan Marinović, sadašnji poverenik za informacije od javnog značaja.

Od tog momenta pa do marta 2019. godine postupajuća sudija Slađana Todorović zakazuje pretrese na dva meseca. Saslušana je budžetska inspektorka Aleksandra Obradović i šef javnih nabavki u Hitnoj pomoći Danijela Lekić. Nekoliko ročišta je odloženo uz opravdanja okrivljenih. U martu 2020. godine, predmet je zastareo.

Osim što je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, budžetska inspekcija svoj nalaz dostavila je i gradskom pravobranilaštvu i policiji, radi utvrđivanja da li je u radu Hitne pomoći bilo i krivičnih dela.

Posle istrage, policija je podnela krivičnu prijavu i Više javno tužilaštvo u Beogradu je pokrenulo postupak, ali ne za sve nepravilnosti. Tužilaštvo je pokrenulo istragu samo za obračun zarada zaposlenih i donelo naredbu da se istraga vodi protiv Ivančevića, ali i protiv njegovog prethodnika Branislava Lazića i uzbunjivača koji je nepravilnosti prijavio Borka Josifovskog. Borko Josifovski je u ovom slučaju tražio proširenje istrage, ali je tužilac Dragan Danilović ovaj zahtev odbio jer je potekao od, u to vreme, okrivljenog lica. Pištaljka je pisala o ovom slučaju koji je završen obustavom istrage zbog nedostatka dokaza.

Do objave ovog teksta, Pištaljka nije dobila odgovor od gradskog pravobranilaštva da li je i šta preduzeto po izveštaju budžetske kontrole iz 2014. godine.