0
Kada je dvanaestogodišnja devojčica iz Suvog Dola tog 20. decembra bezbrižno krenula put svoje škole, kao što to čini svakog dana, nije mogla ni da posumnja da će se za nekoliko minuta naći u kandžama najopasnijeg silovatelja u Srbiji. Kada se automobil zaustavio pored nje, a vozač se predstavio kao novi domar kom treba pomoć da stigne do škole, devojčica nije mogla ni da posumnja da je reč o Ninoslavu Jovanoviću, osuđivanom prestupniku kog javnost u Srbiji zna pod nadimkom Malčanski berberin. Narednih 17 dana cela Srbija strepela je zbog sudbine nesrećne devojčice.
Ninoslav Jovanović je nadimak Malčanski berberin dobio nakon svojih ranijih zlodela, pošto ga je seksualno uzbuđivalo kada šiša svoje žrtve, mahom devojčice. Iako se znalo da je reč o izuzetno opasnom čoveku, ipak se obreo na slobodi, a te dane iskoristio je da pripremi novu otmicu.
Videvši da devojčice nema, roditelji su prijavili nestanak. Niko u prvi mah nije mogao ni da pomisli da se iza svega krije Malčanski berberin. Međutim, i njegov nestanak prijavila je porodica, rekavši da ga duže vreme nije videla. Tada su kockice počele da se slažu, a sumnja je odmah pala na Jovanovića. Policija je počela da češlja predele oko Suvog Dola, a kako je reč o veoma komplikovanoj konfiguraciji terena, sa mnogo brda, napuštenih sela i pod niskom temperaturom, kada u najtoplijem danu temepratura nije prelazila 7 ili 8 stepeni, taj posao nije bio lak.
Jovanović je nesrećno dete odveo najpre u jednu zemunicu, skorvište koje je pripremio mesecima unapred. O tome da je čitav plan skovao ranije pričali su kasnije i meštani okolnih sela, govoreći da su ga viđali u šumi, da ih je čak i pitao o najbližim putevima i prečicama, a prijavljivali su i da im nestaje hrana.
Međutim, očigledno je bilo da se Jovanović nije dobro pripremio, pa je sa devojčicom pešačio gotovo svakodnevno. Išli su kroz šume, preko pruga, brda i dolina po niskim temperaturama, a noći su provodili u napuštenim kućama i udžericama. Tih 10 dana nekako je uvek bio korak ispred policije, zbog čega im je bila potrebna pomoć – u potragu su se uključili volonteri, lovci, radio amateri i drugi građani i organizacije. U nekim od tih predela nije čak bilo ni dometa, pa je i komunikacija bila otežana.
Kada je u selu Pasjača sa devojčicom bio u jednoj napuštenoj vikendici, gde ih je zatekao vlasnik iste, Jovanović je pobegao u mrkli mrak bez jakne, a dete je konačno ostavio za sobom. Devojčica je tada pronađena u tankoj garderobi i praznoj i hladnoj kući i hitno je prevezena u bolnicu. Ispričala je da ju je hranio bombonama i tek ponekad joj davao nešto više da pojede. Bila je vidno iscrpljena…
Narednih sedam dana nastavljena je potraga za manijakom.
Jovanović se krio po rupama koje je ranije iskopao i štekovima koje je ranije pripremio, da bi se na kraju vratio u svoje selo, Malču. U ovoj fazi potrage najznačajnije informacije policiji su davali meštani, koji su prijavili da su ga videli kako beži iz njihovih šupa. Policajci su ga potom našli na loklanom groblju.
Kada ga je policija savladala, niko sa sigurnošću nije mogao da kaže da je to Malčanski berberin, jer se njegov fizički izgled znatno razlikovao od onog što je policiji bilo poznato. Imao je bradu staru barem 17 dana, znatno je bio mršavaji. Zatim su sumnje potvrđene, a njemu su stavljene lisice na ruke.
Čak su i na društvenim mrežama počele da se pojavljuju fotografije na kojima je izgledao drugačije, ali je MUP ubrzo otklonio sumnje, rekavši da je njegov identitet potvrđen DNK analizom.
Pažnja javnosti nakon hapšenja Jovanovića nije jenjavala, posebno jer je sve interesovalo na kakvu kaznu će biti osuđen silovatelj, imajući u vidu da je i nakon ranijih hapšenja, po odsluženju svoje kazne, izlazio na slobodu i vraćao se među ljude.
Tokom sedam meseci dugog sudskog postupka, Jovanović je na sve načine pokušavao da izbegne da mu se sudi po odredbama „Tijaninog zakona“, izmenama Krivičnog zakonika koje su stuplile na pravnu snagu 1. decembra 2019. godine, pokušavajući da odugovlači suđenje, a sebe prikaže kao neuračunljivog i psihički obolelog, ali mu to nije pošlo za rukom.
Nakon veštačenja utvrđeno je ono što je svima bilo očigledno, da je reč o veoma uračunljivoj osobi koja je i te kako bila svesna svojih postupaka. Neki stručnjaci, komentarišući ovaj slučaj, objasnili su da je teško da neuračunljiva osoba može da beži 17 dana od policije i na stotine volontera koji ga traže.
Još na pripremnom ročištu Jovanović je zatražio izuzeće postupajućeg zamenika Višeg javnog tužioca Mirjane Velimirović. Razlog je bio taj što je navodno sumnjao u njenu pristrasnost. Prethodno je otkazao punomoćje advokatu, pa je ovaj zahtev predao sam. Kao što je bilo i očekivano zahtev je odbijen, a suđenje je nastavljeno.
Došlo je i do odlaganja nekoliko ročišta, uz obrazloženje da je bolestan, a sličan manevar pokušao je još jednom. Ipak, svi njegovi zahtevi bili su odbijeni, a Jovanović je vrlo brzo osuđen na istorijsku kaznu – doživotni zatvor.
Bonus video: Hapšenje na Zvezdari
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
