Ninela Radičević, majka ubijene devojčice Ane Božović u školi "Vladislav Ribnikar", gostovala je na televiziji Nova S i govorila o sa kojim se sve problemima susreću porodice u proteklom periodu. Tokom gostovanja osvrnula se i na nedavno odlikovanje direktora PU Beograd Veselina Milića, čoveka koji je javnosti pokazao spisak dece koje je K. K. (14) planirao da ubije kobnog 3. maja, a zbog čega nije još uvek ni disciplinski odgovarao.
Na samom početku emisije na televiziji Nova S. Ninela Radičević je govorila o samom postupku protiv porodice Kecmanović, te je istakla da se trenutno pred sudom vode dva procesa. Jedan u kojem roditelji žrtava tuže porodicu ubice i školu, dok je drugi krivični koji vodi Više javno tužilaštvo protiv roditelja deteta koje je izvršilo masakr.
„Što se tiče prvog procesa, sve je onako kako treba da bude, zaista nemam nikakav komentar, a porodice su završile svoje svedočenje. U petak smo imali braću i sestre koji su svedočili, iako oni nisu morali da svedoče, da se deca ne bi izlagalala stresu. Međutim, starija braća i sestre, uključujući i mog sina, su insistirala da svedoče jer su imali potrebu da se i njihov glas čuje. Oni su za mene apsolutno heroji. To su deca koja su postala odrasli zbog tragedije koja im se desila, oni su naterani da u jednom danu odrastu“, priča Ninela Radičević.
Pročitajte još:
Ona je istakla da je suđenje u parničnom postupku bilo zatvoreno za javnost samo u delu gde su braća i sestre svedočili i da ona misli da je to u redu i da je takva odluka bila neophodna kako bi se deca osećala bezbednije.
„Kada je krivični postupak u pitanju koji vodi VJT, taj postupak je zatvoren za javnost sa nekim obrazloženjem da tužilaštvo ili ne znam ko pokušavaju da zaštite nas, porodice, od javnog mnjenja i svega što će se pisati u medijima. Mi, naprotiv, smatramo da neophodno da to suđenje bude javno, da sve bude transparetno, jer nemamo šta da krijemo. U protivnom, imaćemo medije koji će o ovom svakako pisati, a kada je ovaj proces zatvoren, to ide fantastično na ruku tabloidima da izmišljaju priče ili da odbrana pušta informacije onako kako to njima odgovara. Naši punomoćnici ne mogu da odgovore na te konstatacije, jer prosto im ne dozvoljava to što je suđenje zatvoreno, te ne smeju da iznose informacije“, naglasila je majka ubijene devojčice.
Prema njenom mišljenju, kada je suđenje otvoreno za javnost onda nema prostora za kreiranje priča. Ističe i da zatvoreni krivični postupak nikako ne ide na ruku porodicama žrtava, ali da porodici Kecmanović i njihovim braniocima može koristiti.
„Za masovno ubistvo deveroto dece i njihovog čuvara nemamo nikoga ko odgovara. Krivični postupak se ne vodi protiv roditelja zbog ubistva, već zbog nesavesno držanja oružja. Za samo ubistvo niko neće odgovarati jer je zakonski okvir takav da dete od 13 godina ne može krivično da odgovara. Sa jedne strane, imate situaciju gde niko neće krivično da odgovara i, sa druge strane, imate roditelje koji kažu da nisu krivi. To je ono što nas kao roditelje boli, da porodica Kecmanović izjavi da se ne oseća krivom. To je strašno, to nas najviše boli, što se oni ne osećaju krivim i odgovornim za činjenje nihovog deteta“, rekla je na televiziji.
Kako je istakla, porodica Kecmanović je pokušala da prebaci imovinu koju poseduje na treća lica da ne bi mogla biti zamrznuta, što se na kraju desilo, a porodicama to govori da su Kecmanovići odmah pokušali nešto da sakriju.
„Pominjanje imovine i novca je neukusno, meni se to čini da je skretanje pažnje javnosti. Mi ne tužimo porodicu Kecmanović da bi naplatili svoju bol, naša bol nema cenu. Sve te priče po medijima i strašni komentari gde ljudi kažu da mi razmišljamo o novcu. Evo, ja kažem, neka budu u našoj koži na pola sata i da vidim da li će im uopšte misao o novcu pasti na pamet. To je potpuno besmisleno i sramno od advokatice koja je pominjala“, kaže Ninela.
Navodi da u ovoj tragediji nije došlo do solidarnosti koja je bila neophodna, te da je Srbija zaista morala da stane tog 3. maja.
„Mi smo društvo koje nema kulturu sećanja. Mi ubistvo premijera pominjemo jednom godišnje, malo oko tog datuma. Ima toliko primera koji su zaboravljeni. Jako je važno da sednemo i razmislimo šta smo radili pogrešno. Moje dete je tog dana ubijeno što je dežuralo i prezivalo se na slovo B, a moglo je biti bilo koje drugo dete ili škola. Slušamo komentare po gradu „Pa dobro to se desilo u „Ribnikaru““, „To ne može da se desi u našoj školi“ i to je strašno. Nestalo je saosećanje, mi smo potpuno prepušteni sebi, a to što radimo radimo na svoju inicijativu“, navodi majka ubijene devojčice.
Kako je navela, država jeste obezbedila sredstva i brzo je oformljena Radna grupa koja se bavi zdravljem, ali su porodice došle u situaciju da od juna traže odgovorne za to ko je decu, samo sedam dana posle masakra, ponovo poslao u školske klupe. Radičević se dotakla i slučaja učenika kod kojeg je pronađen nož u rancu, upravo u školi „Vladislav Ribnikar“.
„Sasvim slučajno sam prolazila pored škole kada je Slavica Đukić Dejanović davala izjavu. Kada sam videla veliki količinu novinara i policije kod škole, meni se u sekundi vratio taj 3. maj i nije me iznenadio događaj. Koliko čujem od roditelja dece koja idu u tu školu, vrlo je problematično ponašanje dece i zaposlenih. Treba da sednemo svi zajedno u školi sa tom Radnom grupom i da vidimo šta su oni to konkretno uradili kada dete dolazi sa nožem u školu“, naglasila je majka.
Kako je rekla, kao izgovor jedne od članova grupe, Hane Korać, o tome zašto nema informacija ko je deci rekao da se vrate u školske klupe jeste to da je Radna grupa osnovana dva dana nakon što su deca ponovo ušla u školu gde se dogodio masakr.
Pročitajte još:
„Velika većina porodica smatra da zgrada u kojoj je ubijeno desetoro duša ne može više biti škola. Nismo za rušenje do temelja te škole, mi samo govorimo sa predstavnicima države da ćemo raditi na formiranju multidisciplinarnog tima koji kako treba da radi na tome kako treba da izgleda memorijalni centar. Mnogo vremena samo utrošili na formiranje tog tima i on je već oformljen i radi od decembra. Ono što je urgentno jeste da je 3. maj za dva meseca i da se radi na idejnom rešenju kako obeležiti taj dan. Tim čine ljudi iz raznih sfera koje smo mi izabrali, a od Vlade očekujemo da se toj grupi da mandat“, pojasnila je.
Ono što govori kao građanka jeste da 3. maj treba proglasiti za Dan žrtava, ne samo ubijene dece u školi, već svih žrtava, što bi bio pozitivan iskorak našeg društva i nada u bolje sutra i da će nešto krenuti na bolje. Potom je govorila o odlikovanju Veselina Milića, čoveka koji je javnosti pokazao spisak sa imenima dece.
„Ne mogu na programu da kažem kako se osećam, to ne bi bilo pristojno, ali je to stvarno strašno, osećam se kao da mi se neko smeje u lice i kaže „Šta ćemo sada?“. Moram da kažem da je protiv Veselina Milića pokrenut krivični postupak, grupa roditelja ga je tužila. Imate osobu koja se odlikuje isti dan kad se pojavio nož u „Ribnikaru“ i to za doprinos tome da se svi građani osećaju bezbedno. To meni govori da taj postupak već ima svoj ishod jer je logično da država ne može da odlikuje nekoga ko je kriv u krivičnom postupku“, objasnila je.
Kako je objasnila, ljudi su u dubokoj traumi od ovog događaja i da se povratak dece u školu posle sedam dana od ubistva mogao protumačiti kao relativizacija, te da ne razume kako su roditelji mogli poslati decu u školu i reći im da je sve u redu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare