Optuženi za ubistvo Danke Ilić tvrdi da su ga brutalno tukli i pretili da će da mu ubiju unuku: Uznemirujući detalji iskaza

Optužnica Višeg javnog tužilaštva, u koju je Nova.rs imala uvid, podignuta za ubistvo Danke Ilić (2), prilično je na "klimavim nogama" - tela deteta nema, nema ni njenih bioloških tragova, snimci sa kamera ne pokazuju kritični trenutak kada Janković i Dragijević udaraju devojčicu vozilom, a ne postoje ni svedoci koji bi to potvrdili. Od konačnog epiloga ovog slučaja značajno nas je udaljilo i ubistvo u Policijskoj stanici u Boru, gde je priveden, a iste noći ubijen, brat osumnjičenog Dragijevića, čiji je uzrok smrti obnarodovao nedeljnik Radar i otkrio da je bio prebijen do smrti.

Ubrzo nakon što se za ovo saznalo, Dragijević i Janković su povukli svoja priznanja prethodno data u policiji, tvrdeći da su i oni bili žrtve policijske torture i da je i njima iskaz iznuđen. Sumnje je dodatno potpirilo i to što je Ministarstvo unutrašnjih poslova najpre obmanulo javnost kada je saopštilo da je Dragijeviću naglo pozlilo u policijskoj stanici i da je preminuo, a zatim i informacija da će Sektor unutrašnje kontrole utvrditi šta se dogodilo. Iako treba uzeti u obzir da optuženi u svojim iskazima mogu da se brane čak i lažima, tortura koju je Janković opisao, ukoliko je istinita, ravna je horor filmu.

Upozoravamo da delovi iskaza koji sledi mogu biti uznemirujući za pojedine čitaoce.

Optuženi Srđan Janković u svom iskazu najpre opisuje šta je radio u danima koji su prethodili hapšenju, govori o tome gde se kretao i sa kim se sastajao. U optužnici Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru, u koju je Nova imala uvid, u delu njegovog iskaza, opisano je kako je 1, 2. 3. i 4. juna zajedno sa Dejanom Dragijevićem obavljao redovne zadatke, da se posla posla nisu čuli telefonom, niti su se van radnog vremena viđali.

"Dalje navodi da nije dana 26. marta (kada je nestala Danka Ilić prim. aut) kolima udario dete, da ni Dejan nije ubio dete dok je bio sa njim, da na mapi može da pokaže kretanje službenog vozila kojim se kretao kritičnog dana 26. marta, kao i zaustavljanje vozila. Smatra da je ovo deo njegove odbrane, da još jednom ponavlja da nije udario dete kritičnog dana službenim vozilom "Vodovoda" i da dete nije postojalo", navodi se u optužnici.

Podvukao je da ovo zbog čega se tereti nije tačno i da Dejan tog dana, kako je opisao, nije ništa uradio.

Kofa s vodom, batine i pretnje

"Dalje navodi da ima da kaže da je u Policijskoj stanici u Boru bio prebijen, pod pretnjom, da ima polomljeno rebro, levu šaku ne oseća, da ima oduzete prste, odnosno da on prste pomera, ali da ih ne oseća. Da su mu zapretili da će ga ubiti, da će mu ubiti sina i unuku i da to ne može nikad da preboli, da mu je to najteži trenutak u žviotu, da ne zna ko mu je to uradio, da su to bili oni koji s bili sa njim, da je imao kapuljaču na glavi, da nije mogao da vidi ko ga tuče, da su ga udarali po glavi, da su ga udarali palicama, da su ga šutirali i udarili", opisane su Jankovićeve reči u optužnici.

Dalje navodi da je u toaletu bila posuda sa vodom u koju su mu stavljali glavu i da su hteli da ga udave, a zatim su ga bacili na pod i da su mu preko kapuljače, kako tvrdi, sipali vodu iz flaše u usta i da je to trajalo najmanje sat vremena, dok se nije onesvestio.

"Rekao je da ne zna koliko je ležao u toj vodi, možda sat ili dva, a da su ga posle odveli u kancelariju. Da je imao mučninu i jake bolove. Navodi da u pritovru postoje snimci kako je bio "crn kao zemlja", da su ga nakon dva dana vodili u dom zdravlja gde su pronašli da mu je polomljeno rebro, da je u policiji priznao krivično delo jer je bio na granici sa smrću", navodi se.

Na pitanje javnog tužioca da li je kritičnom prilikom video devojčicu staru dve godine u Banjskom polju, okrivljeni je izjavio da nije video nikakvu devojčicu u Ulici Radomira Putnika u Banjskom polju.

"Na pitanje da li je kritičnom prilikom 26. marta vozilom kojim je upravljao udario dete, okrivljeni je izjavio da nije", navodi se.

Na sva ostala pitanja tužioca, koja se tiču toga da li je dete ubacio u tovarni deo auta, da li su on ili Dragijević gušili dete, odgovorio je odričnim odgovorom. Potvrdio je da je kobnog dana stao pored deponije, objasnio je da je to učinio jer je postojalo proširenje na putu. Takođe je potvrdio da su se zaustavili radi uriniranja.

Podsećanja radi, optužnica Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru i dalje čeka na potvrdu. Njom se Janković i Dragijević terete za ubistvo Danke Ilić (2) u Banjskom polju. Tužilac je opisao da su devojčicu udarili službenim vozilom, da su je ubacili u tovarni deo i ugušili kada su videli da se budi. Potom su njeno telo sakrili na nepoznatoj lokaciji.

Osim Jankovića i Dragijevića, privođeni su Dragijevićev brat Dalibor i otac Radoslav. Dalibor nije dočekao jutro u policijskoj stanici, pošto je prema obdukcionom nalazu koji je objavio Radar, ubijen. Radoslav je u međuvremenu pušten da se brani sa slobode. Njegov iskaz se ne nalazi u optužnici.

Bonus video: